Trkači Novi Sad – i po kiši i po snegu i tako već tri godine!

Nastavljamo da vam predstavljamo ekipe za trčanje širom regiona . Ako vas je dvoje i trčite organizovano – ekipa ste! Pišite nam da vas predstavimo zajednici 🙂

Grupa Trkači Novi Sad je nastala kao odraz želje i potrebe sve većeg broja trkača Novog Sada koji rade treninge samostalno ali imaju želju da treniraju u grupi. Jer ni  jedna stvar ne motiviše tako dobro kao zajednički treninzi. Osećaj da znamo da nas neko čeka dovoljan je razlog da odmah obujemo patike i istrčimo. Grupa okuplja veliki broj profesionalaca, rekreativaca kao i onih koji čine svoje prve trkačke korake. Članovi grupe su kako individualci tako i članovi raznih klubova.

Trener

Ne može se pričati o grupi Trkači Novi Sad a ne odati priznanje Nenadu Jovanoviću Šonetu, glavnom  „krivcu“ zbog kojeg  grupa traje i opstaje nekoliko godina. I sve vreme beleži rezultate kako u vidu novih članova, tako u vidu novih polumaratonaca ili maratonaca, ili ličnih rekorda. On je trener, pokretač, organizator, administrator i neko ko je najviše zaslužan za to što ova mala grupa entuzijasta izrasta u ozbiljnu grupu.

Šone je neko ko iza sebe ima impozantan broj istrčanih polumaratona i maratona sa zadivljujućim  rezultatima, ali  i neko ko odlično zna kako je to biti početnik i kako je to istrčati svoju prvu trku. Krasi ga strpljenje i dugogodišnje iskustvo. Kao neko ko je istrčao toliko trka tačno zna probleme na koje trkači nailaze pa u skladu sa tim svaki trening pažljivo osmisli i stručno isplanira. Neka nas ne zavara njegov uvek prisutan osmeh, jer iza njega je osoba koja zna za red, rad, disciplinu i drži sve konce u svojim rukama.

U njegovim rukama je kompletan aražman: planiranje treninga, vođenje treninga, posebno treninga dužine koji ponekad zahtevaju i pravljenje dve ili tri grupe, organizacija odlaska na trke, organizacija prevoza, uredno ažuriranje obaveštenja o treningu i na kraju izveštaj o treningu.

Pored toga to je i jedna kompletna briga o svakom članu grupe. Svako u svakom trenutku može da računa na njega. Dovoljno je pitati ga kako ćete istrčati trku –  i odmah  dobijete tačan pejs i nepogrešivo prolazno vreme.

Isto tako ukoliko se pripremate za maraton nije mu teško da osmisli kompletan plan treninga za svakog posebno primereno njegovim sposobnostima. Kao i tempo trke.

Ali ono što ga posebno izdvaja kao jednog sjajnog organizatora i motivatora je briga o početnicima. Ljudima koji prvi put dođu u grupu i ljudima koji se pripremaju za svoj prvi polumaraton. Sa najvećom mogućom pažnjom pristupi svakom početniku i nesebično mu pomaže dok ne istrči svoj prvi polumaraton uz stalan nadzor i praćenje, potpuno besplatno i bez ikakve nadoknade.

Kako sam kaže – Najveća satisfakcija mu je naš prvi istrčan polumaraton i osmeh sreće i zadovoljstva zbog medalje.

Veliki broj ljudi je prošao kroz njegove treninge. Svi koji jednom dođu tu i ostanu.

Tri godine bez otkazivanja treninga

U grupi vlada kolegijalnost, razumevanje i podrška. Pre svega prijateljska atmosfera i poverenje. Neretko se treninzi završe čašćavanjem kolačićima i slatkišima, nebitan je povod, da li istrčana prva trka, oboren lični rekord ili razlozi sasvim privatne prirode. Zajedno idemo na trke, dogovaramo se oko prevoza, funkcionišemo kao savršen spoj. Energija koja motiviše i pokreće, entuzijazam koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim

Grupa postoji skoro tri godine i od tada pa do danas nijedan trening nije otkazan. Trčalo se po kiši, suncu, mećavi, snegu, a i onda kad su „munje sevale“. I mislim da je to jedna od najlepših osobina koja krasi ovu grupu, pre svega glavnog i odgovornog Šoneta. Doslednost. Ukoliko je Šone sprečen da održi trening, a to se retko događa, tu je Aleksandra koja ga zamenjuje, devojka koja beleži nejveći napredak u grupi. Od svog prvog istrčanog polumaratona pa do nekoliko trka sa osvojenim prvim, drugim ili trećim mestom. O broju pehara da i ne govorimo, verujem da ni sama ne zna koliko ih ima. Isto tako pouzdana, disciplinovana i odgovorna.

Grupa ima redovne treninge utorkom i četvrtkom od 8 sati uveče na Đačkom igralištu, petkom rastrčavanje po gradu a nedeljem obavezne dužine kada se često trči na Fruškoj gori, a ponekad se i napravi neki roštilj ili žurka.

Bilo je trčanja kroz tunele, preko svih mostova u Novom Sadu. Trčanje do Popovice nam je „noćna mora“, Kamenički park poznajemo kao svoj džep a Fruška gora nam je omiljena destinacija.

Moj prvi utisak

U toj grupi sam od samog početka. Znam dan sat i čas kad je nastala. Dobro se sećam Samante i Gorana i mog oduševljenja njima.

Tek sam zaplovila u svet trčanja. Iza sebe sam imala istrčanih 5 km i ogromnu želju da nastavim dalje, ali i potrebu za treninzima. To veče sam slušala Samantu kako priča o svojim istrčanim trkama – meni, sa jedva istrčanih 5 km i vizijom koja je jedva dopirala do polumaratona, njeni maratoni i ultramaratoni graničili su se sa nemogućom misijom. Slušajući Gorana kako priča o svojim trkama, o osvojenim peharima, prvom, drugom, trećem mestu, na ovom, onom takmičenju, prvenstvu Srbije. Hej prvenstvo Srbije! – meni koja je jedva istrčala svojih pet kilometara. Otkud meni da zapadne čast i zadovoljstvo da trčim sa takvim profesionalcima. 🙂

Kako je grupa nastala

Odmah sutradan Samanta je osnovala grupu na Fejsbuku TRKAČI NOVI SAD i odmah sutradan sam kao član grupe mogla da pratim sva obaveštenja i dešavanja tipa, dogovora oko zajedničkih treninga, događaja i svega ostalog što zanima trkače.

Bilo je toliko trkača u Novom Sadu koji su, da li počinjali svoje prve trkačke korake, bili rekreativci ili profesionalci, bili članovi ARK Fruška gora ili nekog drugog kluba ili samo trkači individualci, svi su trčali svak za sebe, i svima njima je trebala jedna ovakva grupa da ih okupi na jednom mestu. Svi su bili oduševljeni zbog njenog nastanka i radosni zbog zajedničkih treninga koji su ne samo trčanje nego i druženje. Svi smo žurili da se što pre nađemo na sledećem treningu jer je to za sve nas značilo nešto novo.

U početku su treninzi organizovani ad hoc. Onaj ko je hteo društvo za trčanje objavio bi u grupi i oni kojima je to odgovaralao bi se pridružili. Posle izvesnog vremena u grupi se pojavio Šone i od tada grupa dobija sasvim novu dimenziju. Nije bilo proizvoljnog dogovaranja, tačno se znalo kad, gde i u koliko sati su treninzi…. i od tada pa nadalje tako  je uvek. Sve na vreme i sve precizno.

Ovu sliku sam izdvojila jer je to sa prvog treninga, dana kad je nastala grupa. Od tog dana kreće moj  aktivni trkački život i poznanstvo sa tim divnim trkačkim svetom. Odnosno kreće trkačka avantura.

Na slici su moji prvi trkački poznanici, Agneš, koja me i uvela u ovu grupu, moja prva trkačka drugarica i neko na koga mogu da se oslonim uvek i za sve.  Ima iza sebe istrčanih nekoliko polumaratona i maratona, mnogo planinski i skajraning trka i čiji je cilj da jednog dana optrči Monblan. Tanja, naša svetska putnica, između velikog broja polumarationa i maratona kako domaćih tako i svetskih oprobala se i na Njujoroškom maratonu, a ide i ove godine. Svim srcem smo uz Tanju. Bravo Tanja!

Goran Vendlener, kao najbrži Novosađanin, pozvan je prošle godine u Kinu da predstavlja Srbiju. Osvojio je 6 mesto od nekoliko hiljada takmičara. Nepobedivi maratonac, a od skora i ultraš. Istrčanih 100 km za nešto malo više od 9 sati. Organizator je trke Trčim za dečji osmeh. Jedan sjajan drugar, organizator, pokretač i motivator. Moja malenkost, sijam od sreće i zadovoljstva jer ne znam otkud se nađoh među tako divnim i sjajnim ljudima.

Maja Čajna Vila, naša drugarica koja trči nekoliko godina kako polumaratone tako i planinske trke. Fruška gora je njena druga kuća. Osim toga što je sjajna trkačica, drugarica, ona je vrsan poznavalac čajeva i nesebično deli recepte i nova saznanja u toj oblasti. Samanta, devojka koja me oduševljava na svakom koraku,  ozbiljno peretenduje na prvo mesto po broju istrčanih maratona u Srbiji u kategoriji žena.

Cale i Mara, dvoje meni posebno dragih ljudi. Oboje istračali svoj prvi polumaraton kroz ovu grupu. Mara je postala i maratonka, a sada je uznapredovala do trenera. Vodi dnevne treninge, budući da  je i grupa uznapredovala i sada „radi“ u dve smene, dnevnu i noćnu, kako volimo da kažemo. Mara, devojka sa kojom bi se usudila popeti i na Mesec. I Cale sa kim sam istrčala svoju najtežu trku.

Sa svima njima sam sada super drugarica. Uz njih sam istrčala svoj prvi polumaraton, drugi treći, ređali su se polumaratoni, trke jedna za drugom, svaka zanimljivija od prethodne. Uz njih sam upoznala taj čaroban svet trkača, te mlade kreativne ljude, pune entuzijazma,  putovala u druga mesta, na druge trke, upoznavala neke druge trkače, isto tako pozitivne i sjajne, doživljavala nova iskustva, delila dobro i zlo.  Uz njih sam prevazišla moje najveće stresove. Postali su mi najbolji drugari, prijatelji. Sa njima se i privatno družim, pijem kafu, posećujemo se, planiramo nove trke, nove avanture, nove izazove. Sa njima sam neko ko se oseća svoj na svome.

ARK Fruška gora

Ali ne može se pričati o grupi Trkači Novi Sad a ne spomenuti i Atletsko rekreativni klub „Fruška gora“ jer praktično Trkači Novi Sad  funkcionišu pod okriljem ARK Fruška gora. Šone i velika većina trkača iz grupe su članovi kluba, mada ih ima i iz drugih klubova. Na primer Mariana Čegar Lukić, članica AK Apatin, inače državna prvakinja u maratonu, isto tako redovno trenira u ovoj grupi, kao i Goran Vendlener, član AK Vojvodina.  Ne može se tačno odrediti gde prestaju Trkači Novi Sad a počinje ARK Fruška gora, jer i mi često, ako ne i uvek, nastupamo na trkama pod zastavom ARK Fuška gora. Tu je i nezaobilazni predsednik kluba ARK Fruška gora, Vladimir Rašković koji vrlo često trči sa nama a neretko i vodi treninge. I svojim iskustvom, znanjem, a što ne reći – i šarmom i harizmom, ovu grupu diže na jedan viši nivo. Tako da su Trkači Novi Sad na neki način i sami domaćini trka koje organizuje ARK Fruška gora: Noćni maraton, Reciklažni maraton i Otvoreno prvenstvo u planinskom trčanju.

I za kraj … koji je novi početak

Dođite na jednu od trka: Noćni maraton koji je 25. Juna, a koji je više od trke, to je praktično jedna velika žurka; dođite na Reciklažni maraton, u decembru, kad sabiramo utiske i recikliramo energiju ili pak dođite na Planinsku trku na Glavici koja je nezaboravan vikend u prirodu uz trku druženje muziku i smeh – dođite i sami se uverite. A ako ste u Novom Sadu, i imate želju da trčite, nemate društva, fali vam motivacije, svakog utorka i četvrtka smo na Đačkom igralištu i čekamo vas.

Za početak pratite obaveštenja i uputstva na stranici

https://www.facebook.com/groups/594678053946356/