Trening u Kuli u sećanje na Gorana Stojanova

Novi zajednički trening u Kuli je u pravom smislu reči nadmašio sva očekivanja. Kako organizatora, tako i starih/novih trkača, koji su sa nestrpljenjem očekivali da vide koje će, ovom prilikom, Mišović, naš Zdravkan, izvući „adute iz rukava“.

Vrema baš nije bilo naklonjeno trkačima, ako se uporedi sa 15-tak stepeni koliko je bilo na prvom zajedničkom treningu u Kuli, održanom 9. januara. No, ni „mršavih“ 4 stepena Celzijusa (na suncu kojeg nije ni bilo), nije omelo maratonce vedrog duha i lakog koraka da preispitaju svoje trenutne snage na stazi od 10 km (prema Savinom selu i nazad).

Zdravkan je pripremio prvo u nizu iznenađenja, zagrevanjem u dužini od 2km do starta (neki kažu i malo više), do „Tehnike“. Nakon minute ćutanja, u znak pomena na tragično preminulog makedonskog trkača Gorana Stojanova, 50-tak trkača iz Sombora, Sivca, Bečeja, Vrbasa, Srbobrana, Novog Sada, Beograda, Batajnice (ili Novih Banovaca), domaćinina iz Kule, trčalo je u manjim grupama, ili solo, kako je kome prijalo.

Pretpostavljam da su (manje više) svi zadovoljni postignutim vremenima, u ranoj fazi priprema za nastupajuću sezonu. Neki su imali problema sa tetivama, neki sa disanjem, ali su svi, baš svi, stigli do zbornog mesta, kafea „Dablin“ koji je i ovaj put širom otvorio svoja, za prvi mah, ledena vrata, ali je kasnije, uz klima uređaj i atmosferu punu pozitivnog naboja, nekima posle toga bilo čak i pretoplo. Neki su, kao i Mare, obnaženi do pojasa, strpljivo pozirali pred objektivima fotografa-amatera (zbog obožavateljki na facebook-u, kažu …).

Bilo je tu i intervjua datih lokalnoj TV stanici: neki trkači su već navikli na to (veteran Zoki Marković, iz Novog Sada), dok je šarmantnoj, novoj nadi vojvođanskog trčanja, Kaći iz Kaća, članici Rašove ekipe, to verovatno bilo vatreno krštenje pred TV kamerama. Međutim, Kaća je spret(ć)no spojila rad u „Mozart“ kladionici, sa studijem na Visokoj poslovnoj školi u NS, trčanje i vežbe snage u teretani.

Nakon kontrolnog treninga, u kafeu „Dablin“ usledila su nova, još prijatnija iznenađenja: topli čaj, palačinke (slane ili slatke, kako je kome prijalo), zamislite, čak i tombola, u kojoj su „deblji“ kraj (prazne šake) izvukli trkači van Kule (nije bilo nameštaljki, naravno, jer Zdravko to ne zna, čak i ako bi hteo). Posle toga, obavezno i takmičenje u karaokama, i tako do otprilike 18 časova.

Nekim maratoncima je žao što su, iz objektivnih razloga, „bojište“ morali napustiti ranije nego što su se nadali( neki su žurili na „žutu supu“, drugi nestrpljivim suprugama, treći na fudbal sa prijateljima). No, biće prilike drugi put, verovatno u najskorije vreme. Jer, Zdravko ne može da čeka …

Bilo bi nepravedno (ovim rečima će se najviše obradovati legendarni „profa“ i veroučitelj iz Kule, naš dragi Zoran Janković, ne pomenuti nove, „sveže“ snage u vidu (pre)lepih mladih devojaka koje su na svoj način „ukrasile“ trku. Zoki je, verovatno, uzeo sve telefone njihovih mama, tek toliko da se čuje sa njima. U tome je pravi majstor …

U očlekivanju novih zajedničkih treninga , trka i novih lepih druženja … pozdravlja vas vaš dežurni novinar, koji je ovaj put prepustio čari fotografisanja drugima, Milorad Blažić.