Muški magazin: Trčanje kao način života

Čovek je počeo da trči da bi našao hranu i da sam ne bi postao plen bežeći od grabljivica. Danas, trčanje predstavlja sport i vid rekreacije dostupan svakome ko želi da radi na sebi, da bude srećniji i da, možda, izgubi koji kilogram.

„Trčanje je prirodan oblik kretanja . Čovek je počeo da trči čim je sišao sa drveta jer je to bio način da preživi“, kaže je Ivan Radenković, sportski direktor i trener rrc trčanje.rs.

Kasnije se trčanje koristilo kako bi mladići postali što bolji vojnici i ostvarili pobede na bojnom polju. Prvi put se kao sportska disciplina pojavljuje na Olimpijskim igrama u antičkoj Grčkoj 776. godine p.n.e.

Koliko je država razvijena, toliko će njeni stanovnici da praktikuju ovaj vid fizičke aktivnosti. „Što je neka zemlja razvijenija i što se više ceni kvalitet života tamo se više trči, dok u nerazvijenim zemljama ljudi rade po čitav dan i nemaju vremena da razmišljaju o tome“, dodaje on.

Ivan Radenković kaže da ljudi koji trče imaju aktivan pristup prema životu jer preuzimaju odgovornost za svoje zdravlje.Tokom fizičke aktivnosti luči se endorfin, hormon sreće pa su ljudi koji trče srećniji i, samim tim, pozitivniji.

Što se tiče ishrane pre i posle trčanje, ne bi trebalo da se uzme veći obrok dva sata pre treninga. Može se pojesti lagana hrana, lako svarljiva koja ne ometa proces trčanja.

Nakon treninga metabolizam i dalje radi ubrzano, tako da možemo da pojedemo namirnicu sa više kalorija.

Trčanje, aktivan pristup životu

„U proseku, organizam počinje da troši masti nakon 20 minuta trčanja. Pre toga, kao izvor energije koristi glikogen , odnosno, šećere deponovane u jetri i mišićima“, kaže Ivan Radenković.

Nakon trčanja je potrebna rehidratacija tj. da se popije dosta vode, zatim, remineralizacija i vitaminizacija, odnosno, unos vitamina i minerala kroz energetske napitke i voće, i nakon toga, unos ugljenih hidrata.

Velika većina ljudi kaže da im muzika pomaže prilikom ove fizičke aktivnosti, posebno ona koja je ritmična jer je trčanje, takođe, jako ritimično. Daje ritam koraku i motiviše pojedinca da trči.

Prilikom treninga potrebno je da dišemo što prirodnije.

„Kakav je ritam trčanja takav je i ritam disanja. Međutim, danas dišemo plitko, a bilo bi dobro kada bi svaki čovek naučio da diše duboko iz stomaka“, dodaje on.

Na tehniku trčanja je uticao razvoj i upotreba patika za trčanje. One su prvobitno bile napravljene sa mekim đonom i debljom petom pa su ljudi polako počeli da trče na peti. Posledica ove tehinke su velika oštećenja zglobova, pre svega, kolena, jer se velika sila prenosi na koleno i dolazi do oštećenja.

„Poslednjih godina se insistira da se prebaci tehnika trčanja sa peta na prste. Bitno je da stopalo dodiruje podlogu prednjim delom stopala, tj. na jastučiće ispod prstiju, čime se sila polako prenosi na skočni zglob, kuk, kičmu“, kaže Radenković.

Prilikom trčanja, sportista gleda pravo, kičmu drži uspravno, dok je telo blago nagnuto ka napred, ruke su savijene u laktovima pod uglom od 90 stepeni što bliže telu, noge idu ritmično, jedna za drugom. Potrebno je da se kolena podižu što više kako bi amplituda pokreta bila što veća.

Patike treba da budu mekane, stabilne i da amortizuju udarce

„Što se tiče odeće, razvijena je draj fit tehnologija koju predstavljaju sintetički materijali koji ne dozvoljavaju znoju da se zadrži na majici, već ga izbacuju dalje. Sve vreme dok trčimo, mi smo suvi“, dodaje on.

Postoje tri komponente koje naše patike treba da zadovolje prilikom trčanja. Treba da budu stabilne, da ne daju nozi da ide levo-desno, nego kada naprave pokret da nas drže u istoj osi kako bi nastavili da trčimo. Zatim, bitno je da budu mekane i da amortizuju svaki udarac da se sila ne bi prenosila na zglobove već da se sama patika amortizuje udarac.

„Neophodna je ventilacija, odnosno, da patike mogu da dišu. Zbog toka su trkačke patike rupičaste i imaju materijal meš koji dozvoljava nozi da diše. Trebalo bi imati patike barem pola broja veće“, rekao je Ivan Radenković.

Pored odabira adekvatne odeće i patika prilikom trčanja, potrebno je da znamo pravilnu tehniku kako ne bi došlo do povreda. Ali, najvažnija je volja da krenemo da trčimo i tako postanemo odgovorni za svoje psiho-fizičko zdravlje, a samim tim pozitivniji, više socijalno ukljjučeni u društvo i sa više vere u sebe.

Ovo je intervju našeg direktora Ivana Radenkovića za magazin Muški magazin.