Connect with us

Hi, what are you looking for?

Vesti

Beogradski maraton 2013: Trčanje je pobedilo!

U nedelju smo trčali 26. Beogradski maraton. Posle svih, pitanje: da li će biti ili neće biti, pamtićemo sjajnu gradsku atmosferu koju maraton i trčanje donosi u naš grad. Izgleda da se Beograd i Srbija polako bude – osećaj je kao da ulazimo u 21. vek i polako uspevamo da uhvatimo trčanje u svoj svojoj lepoti.

belhospice

Humanitarno trčanje ima moć da ujedini trkače i trkačice

Ključna pobeda ovog maratona i sumiranje Ivana Radenkovića: “Belhospice ima snage da ujedini sve trkače i trkačice“. U Belhospice timu trčali su ljudi iz različitih grupa  i pojedinci koji možda imaju međusobne konflikte. No to ih nije sprečilo da zajedno budu pod šatorom i pod istim okvirom  – Belhospice trčanja u humanitarne svrhe.

I još više, humanitarno trčanje, siguran sam, nešto je što će maraton u Beogradu, kad god se on održavao, postaviti na noge i učiniti da on bude “svetski” događaj.

Kao primer dobre prakse, ovo je model prikupljanja sredstava koji sve veće fondacije treba da oforme, a ono što je naš sledeći korak jeste razvoj “čeriti platforme”, tj. mogućnost da se trkači i trkačice, sa prijavljivanjem na trku, ujedno prijave i za čeriti, tj. za “cause” iliti akciju koju žele da podrže.

Savršena paradigma: Maraton vs Kosovo

U skladu sa šampionima “marketinga iz zasede“, ekipa Dveri je na startu trke izvela performans, iskočivši sa okolne zgrade, u trenutku kada je predsednik Vlade Ivica Dačić pokušao da otvori maraton. Oni su neporesredno pred start pustili svoj razglas i otkrili transparent, a poruka je bila “Izdao si Srbiju, Ivice”, nakon čega je čovek krenuo da se dere “Kosovo, Kosovo…”.

Mi dole, prvo onako kroz osmeh, a kasnije u neverici, uzvratili smo: “Maraton, maraton, maraton…”.

Ako bih lično morao da sumiram nekom strancu trenutnu situaciju u Srbiji, i borbu između dva seta vrednosti, to bi bilo baš tako: Maraton – u kojem je radost trčanja, radost života, pokreta i lepota zdravije budućnosti za sve, i Kosovo – jedna prošlost, tuga i bol, jedno nepomirenje i nepriznavanje, laž i manipulacija.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Biram maraton i pitam se: da li radim sve što mogu da ovo bude nacija maratonaca i maratonki?

Dati impuls razvoju

Nisam se lično, a nismo se ni kao tim, uključili u diskusiju oko maratonskih problema, pre svega, iz ubeđenja da, kao zajednica još uvek nismo sposobni da čujemo predloge i uvidimo mogućnosti za saradnju. I dalje mi deluje da postoje “strane”, koje sve više postaju političke, te dati podršku nekoj, znači “stati na nečiju stranu”.

I ovde, mislim da je u pitanju jedno neznanje, neznanje kako maraton može da se organizuje kao Javno-Privatno-Partnerstvo, a ne kao svojatanje i tužakanje između aktera, oko jedne manifestacije koja nema ideju kako dalje, osim da ponavlja ono već viđeno.

Valjda je zato dužnost da damo drugu mogućnost, kada je vidimo, a ne da plevemo po drugima kako nešto ne mogu, neće, ne žele, ne znaju da rade.

Dati impuls razvoju, onda kada je nešto spremno da primi taj impuls i ujedno biti spreman da prihvatiš da će biti potrebno mnogo više vremena nego što si mogao i da pretpostaviš da taj impuls zaživi – eto je magija razvoja martona, ali i bilo koje društvene promene :)

Trkači i trkačice srcem znaju!

Za kraj najvažnije, a to je da svake godine ima sve više nas koji trčimo! A tu, na tom ličnom nivou dešava se prava magija – jer sve ono lepo dolazi u srcu onog ko trčanje može da “vidi”. 

Kada vidim školarce Beogradskog trkačkog kluba, Maturante Maratonce, BELhospice tim i druge ekipe, shvatim šta znači ona reč koju sam izbacio iz upotrebe: zajednica.

Trkačka zajednica je ekosistem koji omogućuje svakom pojedincu da se kroz trčanje ispolji na način koji je baš njemu potreban. Zato se i radujem svemu novom što nas okružuje u ovom našem malom svetu pored posla, porodice, politike…

Zato se radujem svakom novom trkču i trkačice, jer to znači da “trčanje deluje”. A kada trčanje deluje, onda i mi živimo u nekom pozitivnijem i srećnijem svetu!

Advertisement. Scroll to continue reading.

13 Comments

13 Comments

  1. NINO

    23.04.2013 at 12:49

    MARATON, MARATON, MARATON!!!

    • Vlade

      30.11.2014 at 11:51

      Posle čitanja članka koji je za mene u vreme potpune medijske blokade od strane vlasti, jako manipulativan, i čitanja komentara ispod, dobio sam osećaj kao da je Beogradski maraton rezervisan samo za drugu Srbiju odnosno drugosrbijance.
      Živim u inostranstvu i bavim se rekreativnim trčanjem. Imao sam nameru da odtrčim i BM, ali posle ovakvih autošovinističkih komentara odlučio sam da je ipak polje da u aprilu istrčim maraton Padova, a BM će sačekati neka bolja vremena u Srbiji.

      • Tijana

        30.11.2014 at 14:49

        Ovo je tekst od pre 2 godine, prošli je bio lišen i politike i podela, i veći nego ikad. Imamo i dalje mnogo problema, istina, ali ne verujemo u bojkot kao rešenje. Srećno u Padovi!

  2. Слободан

    23.04.2013 at 13:16

    Стављање личног интереса испред националног је ништа друго до себичности.
    Лако је приговарати народу који “герилском” борбом мора да искаже своје мишљење због цензуре медија.
    Колико пута сте трчали за жртве рата у Босни? за жртве рата у Крајини? за жртве рата и бомбардовања у Србији?

    Зар већу вриједност има сто или двије стотине Американаца који су пропатили у Бостону него цифра од 250,000 Срба из Крајине, 1,200,000 Срба из Босне и Херцеговине и још неколико хиљада жртви у вашој “маратонској Србији”.

    Да ли сте икада трчали на Косово и Метохију да подржите свој народ и да га окрепите, и они су патили и њима је потребна трка подршке.

    Замисли ово као један маратон, са циља вас је кренуло 10 милиона, 2 милиона су већ отпала након 1995минута, након 1999 минута одустало је још неколико десетина хиљада Срба због умора.

    У 2013 минуту 200,000 људи мора да напусти трку против своје воље и то не само да је напусте него и да потпишу да више никад у свом животу неће трчати они, нити њихова дјеца и остало потомство.

    Већина учесника маратона се не слаже са таквом понудом и сви заједно могу да се заузму за остале тркаче али су вјероватно превише окупирани првим мјестом и жељом за побједом (лични циљ) да губе сва морална и друштвена начела не желећи да помогну осталим тркачима.

    ….

    Трчите маратонци.. трчимо и ми само наша трка је заједничка и ми ћемо на циљ доћи заједно.

    • Тркач

      23.04.2013 at 15:54

      Поштовани Слободане,

      Као православац, маратонац и Србин (од чега је једино ово прво битно, ова друга два појма су тачна, али потпуно небитна) рећи ћу вам само пар ствари:

      Дискусију сте почели са: “Стављање личног испред националног интереса је себичност”. То је НЕТАЧНО. Обожење човека, индивидуација до краја живота, пут ка Богу, борба са сопственим греховима и кајање због истих и постизање љубави према ближњима једнаке оној према себи самом је апсолутно приоритетни интерес сваког човека (требало би). Дакле, било какво идолопоклонство породици, послу, новцу, хобију, рекреацији, НАЦИЈИ, ДРЖАВИ, граду, пријатељима је лоше и треба бити само средство за ширење љубави према Богу и према другим људима (ма које вере, нације, расе, сексуалног опредељења, година, пола… били, јер Бог све воли подједнако, дајући “кишу и сунце и праведнима и грешнима”). Маратонци када су пожелели да потрче у Београду у недељу, желеи су да поделе са светом и градом позитивну енергију, снагу, наду, покрет… Ја сам трчао и за Србе на Косову и за Албанце на Косову (ЗАР ПРАВИ ЧОВЕК СМЕ ВОЛЕТИ ЈЕДНЕ, А ДРУГЕ МРЗЕТИ ИЛИ НЕ ВОЛЕТИ) и за Бостон и за Ирак и за Иран и за све жртве свих нација 1991-1999, и за моју породицу, за пријатеље, за колеге, за Београд, за моју Србију и Србе које бескрајно волим и за цео свет, а уз Божију помоћ сам и истрчао… Због тога, не осуђујући наступ Двери (о којима конкретно имам веома лоше мишљење јер су националисти, што је велика јерес, осуђена као “етнофилетизам” још крајем 19 века на свеправославном сабору у Цариграду) морам рећи да ако су већ желели нешто да кажу, могли су да сачекају Ивицу на улици после, а не да људима који шире позитивну енергију и љубав задају проблеме и непријатности… Толико!

      Желим вама Слободане, свима на овом сајту и свим људима добре и лоше воље на свету много здравља, љубави, радости и престанак сваког рада, немаштине, глади, робовања, болести и свега лошег на свету. Бог вас благословио и помогао вам!

      • Слободан

        23.04.2013 at 19:13

        Иако мислим да ово није адекватно мјесто за овакав вид расправе, одговорићу на вашу поруку.
        Ја стојим иза оног што сам написао о себичности јер се сматрам националистом.
        Под етнофилетизмом се подразумјева стављање нације/државе испред цркве, треба узети у обзир да су људи различити, различитих религија, увјерења и принципа, народности али не и сексуалне орјентације (примјетио сам да сте ово поменули па морам да вам кажем да не постоји нешто као термин сексуална орјентација.
        Од свих кичмењака, на хиљаде другачијих животињских врста и све се укрштају или размножавају на један једини начин; мушка јединка са женском, само се код људи јединих кичмењака способних да размишљају јавља феномен “хомосексуалност”, то није сексуална орјентација него ментална болест- не у погрдном смислу те ријечи.
        Та болест/фаза је пролазна она траје колико и човјеков живот или док се не излијечи, на сву срећу није заразно нити преносно.
        Ви као религиозна особа би сте требали знати да је Бог створио Адама и Еву, а не Адама и Стеву. )
        Ја као особа која се ослањам на науку и аргументоване чињенице да формирам своје мишљење имам право да ставим своју нацију испред култа цркве.
        Етнофилетизам такође може да се погледа и кроз Православну цркву, зашто не постоји једна Православна црква? зашто постоји Српска, Руска, Грчка, Бугарска, Македонска.. Православна црква, зар је опет нација јача од те “везе” да смо сви Христови људи.
        Научно се не може утврдити истинитост ни једне од три највеће свјетске религије; Хришћанство, Ислам и Хиндуизам, али се може утврдити да је некад на овом простору на којем данас обитавамо живио неко, колико историјске чињенице сежу познато је да је прва Српска држава формирана средином деветог вијека, дакле на овим просторима већ више од једне деценије живи народ који се изјашњава као Српски, живи и данас, а и живјеће и послије нас.
        Као вјерник вјероватно схватате да је овоземаљско царство малено наспрам небеског, а најбољи примјер вам је распеће Господа Исуса Христа, сина Божијег, а ваљало би поменути и Косовски бој.
        Оно што желим да кажем је да ако се ми као народ одрекнемо своје историје, својих предака, своје земље, својих гробова, своје традиције ми се одричемо свог идентитета и ми постајемо држава као САД, држава чији народ није ничим везан, а заједно је искључиво због економског интереса ( најбољи примјер су као што сам рекао САД у којим вјеровали или не постоје савезне државе које се “мрзе као Срби и Албанци” нпр; Кентаки и Западна Вирџинија, Колорадо и Јута, Индијана и Кентаки, Мичиген и Охајо…) оне су везане јаким државним законима, амандманима иако већина од њих граниче једна са другима нико не смије да се одвоји од матичне федерације јер им слиједи економска пропаст, ако их прије тога не дохвати војска САД због кршења устава и сецесионизма.
        Претпостављам да знате да у животу имате два пута; тежи и лакши, а док сам читао библију извукао сам закључак да је онај тежи увијек исправнији.

        На вама је да изаберете којим путем идете; да ли као тркач трчите само кад је лијепо вријеме, кад се угодно осјећате и по добро уређеној стази или вашу страст према трчању не могу да униште ни прехлада, ни снијег.. да ли је то само још један у низу испита да се тестира ваша љубав према трчању.

        Да ли своју Србију волите само кад је маратон, кад побјеђујемо у кошарци, тенису и ветерполу или је волите и кад је бомбардују, уцјењују, угњетавају, парчају, кидају и пале.

        Паралела је и ова наша прича, рођен сам ’93г у рату који сам преспавао у сандуку за муницију, одрастао у непријатељском окружењу и са сигурноћшу могу да вам кажем;
        (да ме не схватите погрешно, само се будала радује рату и смрти, али устав Републике Србије налаже да се територијални интегритет и суверенитет брани свим снагама. Значи употреба цјелокупне државне снаге за рјешавање спорног питања између двије државе*или више* зове се рат, дакле то је само продужавање државне политике последњим средством -ратном снагом за испуњење националног циља.)
        ако сутра дође до новог боја, нико вас неће питати како се зовете, које сте вјероисповјести или којег политичког увјерења, него ће вас питати да ли сте Србин или нисте и ту ће причи бити крај.
        Ми као народ можемо да имамо унутрашње свађе и препирке али кад нас неко са стране угрози ми заједно морамо да бранимо национални интерес јер је он пречи и од стрначких политика, било каквих свађа и размирица па чак и од наших живота.
        (Статистички гледано Србија је у првом свјетском рату изгубила преко 30% становништва, а сад нам нису пред вратима, него су нам већ у кући захваљујући највећем тиранину на овим просторима од кад је свијета и вијека Јосипу Амброзу –алијас “Тито”.
        Арбанаси мобилизацијом на простору Косова и Метохије и Албаније не могу да сакупе преко 80,000 “војника”-тачније људи који су спремни да се боре за националне интересе. Да дајемо живот за живот у најгорем случају -упркос нашој авијацији и артиљерији која у првом удару непријатељу може да нанесе огромне губитке у људству и механизацији, ми би смо на олтар отаџбине положили 1% државне популације што је мизерно смијешно у односу на претходно наведену цифру из првог свјетског рата.
        Слобода је тад плаћена скупо, а што дуже будемо чекали, скупље ћемо је платити ако је уопште и будемо могли освојити.

        Свако свој пут зна, ја свом прађеду који је остао у Албанским планинама, ђеду који је послије преживљеног Аустријског логора у другом свјетском рату убијен од комунистичке руке и оцу који је бранио моју Републику Српску на небо или онај свијет или шта год нас чека излазим као побједник или као онај који је пао борећи се за слободу.

        На вама је да ли ћете пратити пут својих предака или не.

        • Тркач

          23.04.2013 at 20:32

          Драги Слободане,

          Слажем се са тобом (не персирам јер видим да си млад као и ја) око неколико ствари. Слажем се – ово није место за овакве расправе и свима се извињавам због тога. Такође, нисам љубитељ дела Ј.Б. Тита. Исто тако, слажем се да модерна Православна црква обилује етнофилетизмом (на Западу у истом већем граду Бугари, Срби, Грци, Руси… имају сваки по једног епископа, дакле неколико православних епископа у истом граду што је НЕЗАМИСЛИВО по свим канонима, да не помињм разне друге националне изјаве које дају црквени званичници, иако су православне цркве српска/бугарска/грузијска… називају тим именима само ПОМЕСНО, дакле због ЛОКАЦИЈЕ коју покривају, не због НАРОДА, па на пример на КиМ ако је Албанац православац, њему је исто епископ Теодосије, јер је КиМ у саставу СПЦ, а не сестринске Албанске православне цркве. Све ове етнофилетистичке и друге омашке су тек нека од питања за још увек никада дочекани Васељенски сабор и Црква је, ако ништа, свесна тога. Људи нису ни свесни колико је у нашем, православном календару светитеља Срба, Албанаца (Св. Мати Ангелина нпр), Руса, Јевреја, Грка, Римљана… и Црква их све слави подједнако, јер је њихова националност небитна) Наравно, твоје право је избора и слободе да одлучиш да будеш шта год хоћеш, па тако и националиста, верник, неверник, православац, будиста… и не тврдим да ниси у праву, можда ја грешим у вези свега и увек остављам ту могућност. Мој тренутни став је, дакле оно што сматрам да је исправно, да човек не треба бити националиста, да сви људи треба да се поштују у воле (то не значи да ја тиме престајем да будем Србин – ја ћу бити поносни Србин док сам жив, писаћу ћирилицом док сам жив јер ми је лепша од латинице итд…), да је мање-више апсолутно небитно чије је Косово “овоземаљско”, јер чије год да је оно је само Божије, да је статус пишљиве територије мање вредан од сузе једног детета, а камоли неког рата, да није хумано тражити Косово за Србију, ако је већ 80-90% људи Косова за независност. Није ли Господ Исус Христос рекао “ако ти неко тражи хаљину, ти му дај и кошуљу”, није ли рекао “ако ти неко лупи шамар, ти му окрени други образ”… Свети Цар Лазар је БРАНИО већинско, да не кажем 100% православно, хришћанско становништво од најезде туђина, пљачкаша и то друге вере, што је предивно, одговорно и храбро. Али сада борити се ратом за Косово, на коме више није 100% православно, српско становништво и на коме ускоро неће бити никаквог окупатора је недопустиво. Нека ми милостиви Бог опрости ако грешим, али сам Он кад би сад сишао на земљу, да Га неко пита, вероватно би рекао да се Косово да Албанцима, јер их је више, јер је тако фер и јер тако треба поступати са ближњима својима, какви год да су, јер какви су они, такви смо и ми. Наравно, камо среће кад бих ја увек мислио све ово што написах овде, кад бих се увек придржавао ових речи и ставова, био бих светац Божији, овако сам само најгори од свих грешника и на оном свету ће ми се судити због свег мог зла, па тако и ако овде написах нешто нетачно, или неког ожалостих или увредих или искритоковах, као Тита нпр, какав год он био…

          А теби лично Слободане желим све најсјајније у животу. Дуг живот, много здравља, много деце, дивну жену крај тебе, остварење сваког плана и жеље, да увек будеш насмејан и радостан. За твога оца (и остале славне претке) ми је неизмерно жао и због тога разумем све твоје ставове и осуђујем те. Ја сам имао више среће у последњим ратовима. Молим доброг Бога да му подари покој души у векове векова, ти ћеш га се увек сећати, а ја ћу се потрудити да се било кад сетим ове дискусије и споменем тебе и њега у својој молитви. Жив био! Мир свима!

          п.с. Надам се да ћемо у некој срећнијој будућности заједно трчати неки маратон, један поред другог, ни не знајући то!

          • Тркач

            23.04.2013 at 20:36

            Написах “осуђујем те” случајно, мислио сам “не осуђујем те”….

    • mike8

      24.04.2013 at 06:50

      Sedi, jedan (1).

    • Nro

      24.04.2013 at 20:19

      Maaa, otkaci se od nas.

  3. Tijana

    24.04.2013 at 15:47

    trkači će trčati za trkače, uvek i pre svega. ne za boston, ne za usa, ne za kosovo, ne za fukušimu. kome je teško da skapira tu korelaciju sve dalje je sumanuto objašnjavati. usput, ovo je sajt o trčanju.

  4. Vladimir S

    29.04.2013 at 02:00

    Nikada nisam i necu trcati zbog “nekoga i necega”, koliko god to “uzviseno” bilo!
    Drzite se dalje od “politickih” i “nacionalnih” polemicara i pametnjakovica. Ovo je sajt o trcanju. Bravo Tijana!

  5. snezana

    12.05.2013 at 20:43

    Sport treba da ostane sport. Politika nema tu šta da traži. Ovo što se dogodilo na maratonu pokazatelj je raspoloženja naših ljudi, sportista, i potpuno običnih ljudi. Dosta nam je političara i laži. Srbija mora u Evropu, nismo zatvoreni u staklenom zvonu, niti su nam stavili amove da ne možemo dalje. Poštujem želje i osećaj ljudi sa Kosova, ali na maratonu ne treba da bude politike.

Uključi se u diskusiju

Povezani članci

* BEOGRADSKI MARATON *

Prijave za 3. jesenji Beogradski polumaraton su zvanično otvorene! Svi trkači koji žele da iskoriste priliku da finiširaju trkačku sezonu u velikom stilu i...

* BEOGRADSKI MARATON *

Povodom tradicionalne dm Ženske trke u organizaciji Beogradskog maratona, danas je održana konferencija za medije u hotelu Mona Plaza na kojoj je najavljeno da...

Vesti

Delegacija Beogradskog maratona predvođena direktorom Darkom Habušem prisustvuje prestižnoj Evropskoj trkačkoj biznis konferenciji od 15. do 17. septembra 2022. u Stokholmu, u Švedskoj. Treće...

* BEOGRADSKI MARATON *

Ova priča je verovatno dobro poznata svakom trkaču koji ima iskustva sa trkama: dolazite na trku, počinjete da se raspakujete i shvatate da ste...