Širom sveta današnjidan se obeležava kao dan žena. 8. mart je simboličan dan na koji se obelčežava borba žena za svoja ljudska prava i ravnopravnost među polovima. Ovaj tekst je osvrt na položaj žena kada je trčanje u pitanju.

8. mart kroz istoriju

Ideja da se obeležava međunarodni dan žena se prvi put pojavila početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova za rad. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8.3.1857 u New Yorku. Tekstilne radnice su protestvovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstracije je rasturila policija. Te iste žene su osnovale sindikat dva meseca kasnije.

Protesti  8.marta su se događali i sledećih godina, najpoznatiji je bio 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo kroz New York tražeči kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Godine 1910. prva međunarodna ženska konferencija bila je održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale te ustanovila ‘Međunarodni dan žena’ na predlog slavne nemačke socijalistkinje Clare Zetkin.

Sledeće godine je Međunarodni dan žena obeležili su milioni ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Ti događaji su se poklopili s požarom u fabrici Triangle Shirtwaist u New Yorku, nakon koga su slabe mere sigurnosti na radu obeležene kao razlog za veliki broj žrtava. U predvečerje prvog svetskog rata žene širom Evrope su održale mirovne demonstracije 8.3.1913.

Izvor – wikipedia

Ženska borba kroz trčanje

2012. godina se obeležava kao 45. godišnjica od prvog zvaničnog nastupa jedne žene na nekom od svetskih maratona. Kathrine Switzer je uspela da se uključi na Bostonski maraton koji je do tada, kao i svi ostali maratoni u svetu,, bio trka samo za muškarce. Ona je to uspela tako što je na prijavnom formularu upisala samo K.W.Switzer, pa su organizatori pomislili da je u pitanju muškarac.

U toku same trke jedan od organizatrora joj je prišao, zgrabio je za ruku i pokušao da joj skine broj i izbaci sa staze, ali su je odbranili njen trener i momak koji su trčali sa njom.- Na taj način Kathrine je uspela da se izbori da jedna devojka završi najstariju maratonsku trku na svetu.

Kroz 45. godina dugu istoriju ženskog učestvovanja na trkama imali smo priliku da vidimo i čujemo priču o mnogim neverovatnim ženama sa još inspirativnijim pričama. One poznate i brze trkačice, manje poznate i trkačice koje nikada nisu marile za rezultat, sve oine su svojim  prisustvom , voljom, borbom i entuzijazmom učinile da danas trčanje bude prepoznato kao sport u kome su žene najravnopravnije sa muškarcima.

Ipak da borba žena i borba za žene još uvek traje pokazuje nam i prošlogodišnja odluka IAAF da se svetskoj rekorderki Poli Redklif oduzmu njena dva najbolja rezultata jer je za pejsmejkere imala muškarce. Na sreću, akcija podrške koju su organizovali trkači i trkačice širom sveta preko društvenih mreža, navela je čelnike IAAF da povuku svooju odluku. Mi smo ponosni na to što su Beograd i svi trkači iz Srbije učestvovali u ovoj akciji.

Boj trkačica stalno raste

2010 godine 53% finišera na polumaratonskim trkama u SAD su bile žene. Od 3.6 miliona žena koje su 2000. završile neku uličnu trku u americi, taj broj je 2010 porastao do 6.9 miliona žena. Za to vreme od 5 miliona muškaraca 2000. broj je skočio na “svega” 6 miliona 2010.

Osvrt na statistiku Beogradskog maratona pokazuje procentualno još veći porast broja trkačica u Srbiji, od 93 dame koje su 2008 učestvovale u maratonu i polumaratonu stiglo se do brojke od 227 maratonki i polumaratonki 2011.

RRC Trčanje.rs može da se pohvali da je po pitanju odnosa između članica i članova kluba odnos izjednačen, što nas čini ponosnim jer je jedan od ciljeva koje smo sebi postavili upravo promocija rekreacije za žene u Srbij

Naše drage trkačice srećan vam 8. mart

Voliš Trčanje.rs? Postani deo naše mreže i uživaj u
trkačkim pogodnostima već za 210 dinara mesečno