U Srbiji se veoma mali broj građana rekreativno bavi sportom, i zato je neophodno organizovati i podržavati manifestacije koje imaju za cilj promociju sporta i zdravog načina života, ocenili su stručnjaci.
Pomoćnik ministra za omladinu i sport Goran Kreclović je kazao da to ministarstvo, u cilju propagiranja zdravog načina života, podržava programe i manifestacije koje se odnose na organizaciju takmičenja rekreativnog sporta.
„U narednom periodu nastavićemo da podržavamo akcije koje doprinose rekreativnom bavljenju sportom, ali i još više pažnje posvetiti školskom sportu, organizaciji takmičenja i edukaciji učenika, kako bi mogli da izaberu onu sportsku disciplinu koja im najviše odgovara“, rekao je Kreclović.
On je upozorio da mnoga istraživanja pokazuju da veoma veliki broj dece ima neki oblik deformiteta tela, a da posebno „kubure“ sa ravnim stopalima.
Smanjena fizička aktivnost dece
Istraživanja o stanju fizičkih sposobnosti dece, koje je sproveo Republički zavod za sport u okviru projekta „Praćenje stanja fizičkih sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta u Srbiji“, pokazala su da deca školskog uzrasta nisu dovoljno fizički aktivna i da su, u odnosu na period pre 14 godina, dečaci manje fizički aktivni za šest odsto, a devojčice za čak 12 odsto.
Stručnjaci upozoravaju da se redovnom fizičkom aktivnostima mogu sprečiti deformiteti kičme, ali i sanirati lakši oblici drugih vrsta poremećaja.
Poslednje istraživanje zdravlja stanovnika Srbije, koje je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ radio 2006. godine, pokazalo je da su među aktivnostima koje odraslo stanovništvo najčešće upražnjava – rad u kući i oko nje (60 odsto), približan broj se bavi gledanjem televizije, a 43,6 odsto svoje slobodno vreme često provodi sa decom.
Govoreći o mestima za rekreaciju, Kreclović je kazao da se postojeći tereni moraju i održavati i podsetio da ministarstvo nastavlja akciju otvaranja novih takozvnih mini pič terena, kako bi oni postala mesta gde će se građani okupljati i baviti sportom.
„U pojedinim delovima Beograda postoji značajan broj sportskih terena. Veliki broj zelenih površina je namenjen za rekreativno bavljenje sportom“, ukazao je Kreclović.
Direktor Republičkog zavoda za sport Jasminko Pozderac je istakao da je bavljenje sportom bitno zbog zdravstvenog stanja nacije i ocenio da nije dobro što se građani „stihijski“ bave sportom.
On je podsetio da ta ustanova nastoji da organizuje vreme za starije sugrađane, pa je tako, u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za sport i omladinu, organizovao dva termina za rekreativno plivanje i odbojku.“ Pokušavamo da uklopimo što više tih slobodnih termina za građane, jer prioritet ipak imaju sportski savezi odnosno vrhunski sportisti“, ukazao je direktor Zavoda. On je rekao da stučnjaci u Zavodu mogu da građanima ukažu na koji način je najbolje da se rekreativno bave sportom, u skladu sa godinama i zdravstvenim stanjem.
Pozderac je naveo da se tokom leta organizuju akcije za penzionere, osobe obolele od dijabetesa i one koje su imali srčani infarkt, a deo kapaciteta je namenjen osobama sa invaliditetom, i dodao da je Zavod jedan od retkih objekata u zemlji koji je potpuno prilagođen osobama sa posebnim potrebama.
Žene više u kući, muškarci aktivniji
Žene češće rade u kući, vreme provode sa decom i čitaju knjige, a muškarci u većem procentu rade u polju, provode vreme za kompjuterom, sa prijateljima, angažovani su u aktivnostima vezanim za dodatnu zaradu i više se bave sportom.
U slobodno vreme najaktivnije je stanovništvo uzrasta od 20 do 34 godine, a sa porastom godina smanjuje se procenat aktivnih, tako da stanovništvo sa više od 75 godina sve aktivnosti, izuzev gledanja televizije, upražnjava značajno manje od proseka.
Slobodno vreme dve trećine stanovništva provodi pretežno na takozvani sedenteran način (čitajući knige, gledajući televiziju u sedećem položaju). Udeo odraslog stanovništva koje vežba više od tri puta nedeljno je 25,5 odsto, što je znatno više nego 2000. godine, a najveći procenat onih koji vežbaju je u starosnim grupama do 54 godine, dok je kod starijih znatno manji.
Izvor: Blic
30 komentara. Leave new
E kad vikendom vidim one matore fudbalere kako se lome i psuju međusobno.. E to ti je slika sporta…
@ Ninoslav, to je slika sporta druge generacije, neka igraju, lome se i psuju, fudbal je takava sportska igra puna spornih situacija (a i znas kako kazu, ragbi je igra za huligane koju igraju gospoda, a fudbal je igra za gospodu koju igraju huligani), bitno je da se oni lepo izmire na kraju utakmice i svi sednu zajedno za sto, a mislim da su stariji takvi!
Ono sto vise treba da nas zabrine su mladi i njihova aktivnost, krive drine ne vredi sada ispravljati ali mozemo sagraditi put za nove generacije. Samo da se Veroljub dokopa neke od fotelja )))!!!
Ma meni je to smešno, nemam ja ništa protiv, samo neka se oni rokaju..
Vekija za presednika sportskog saveza Srbije! Da, da!!
Predsednik je sitna riba, ne pita se on mnogo, dok ne bude ministar neka nista ne postuje ovde )))
Milane,baš tako…da nas zabrine fiz.aktivnost mladih,naročito(školske omladine)…i da na funkcije dođu ljudi kao Veki,Vuja i sl…hvala bogu u R.Srpskoj se nešto dešava,konkretno u Bijeljini započeti su građevinski radovi na izgradnji nekoliko fu.šk.dvorana,renoviranju starih,zatim nove ideje o uslovima za rekreativne aktivnosti građana ..itd.jer bez uslova sve ostaje šuplja priča, a posebno raduje informacija da će prof.fizičkog vaspitanja,(nadam se u skorijoj budućnosti), početi raditi u osnovnim školama sa djecom od prvog do petog razreda…pozzz
Pre tri godine pozvao nas je jedan profesor fizičkog na kuperov test 1-2 razreda više učiteljske u Subotici. Nekih 20-25, pretežno devojaka, i Ildika i ja, kao predstavnici Atletsko rekreativnog kluba TRON. Mi smo imali zadatak kao da ih motivišemo svojim prisustvom. Mnogo sam se razočarao u opštu fizičku pripremljenost dotičnih devojaka i par momaka. Jedna devojka je istrčala 2400 metara, jedan momak 2200, treća devojka 1850, a ostali svi ispod 1600 metara. Ali nije to sve. Bilo je takvih koji su pretrčali jedan krug-400 metara i sišli sa staze bez volje i želje da naprave ijedan metar napora više. Uzalud su bile molbe profesora da makar šetaju tih 12 minuta. Bili su totalno nezainteresovani i bezvoljni. Ni jednog trenutka nisam video u njihovim očima zabrinutost za katastrofalnu kondiciju, momci i devojke od 19-20 godina….ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali siguran sam da ne škodi, a čim ne škodi, znači da moramo još puno da radimo, pričamo, trčimo, kako bi opšta sportska kultura u Srbiji krenula uzlaznom putanjom.
Da, na ovome svemu moramo raditi. Ovaj tekst je i bio pre nekih par meseci, možda i godinu dana na sajtu Blica, a meni je bilo interesantno da protumačim koliko državni menažderi razumeju problem i šta za njih znači ova tema.
Pošto smo na udaru informacija, često čujemo kako ljudi razmišljaju i definišu svoje probleme, ali i pratimo šta se radi u okviru lokalne samouprave i države u vezi sa zdravljem i rekreativnim sportom /posebno mladih.
Ovde imamo jednu kompletnu vezu između sporta, zdravlja i veoma nekonstruktivnog provođenja slobodnog vremena, pa delimično otuda i pojava svega onoga što se dešava na ulicama.
Mi smo u ovom trenutku pre svega orijentisani na mlade, i to na one koji su van sistema. Naime, svršeni srednjoškolci i diplomci, nemaju prilike da se bave sportom (izuzev da iznajmljuju sale i plaćaju članarine u komercijalnom sektoru). Takođe, celokupan školski sport sistemski mora da se menja.
Za sada, kao još uvek mala organizacija radimo na promovisanju bazičnih sportova, trčanja, bajsa i plivanja, i fitnesa, kao SVIMA DOSTUPNIH, TEHNIČKI LAKO IZVODLJIVIH, GOTOVO BESPLATNIH. Mislim da je to budućnost!
—
Naravno problem je sistemski, ali će se mnogo toga raditi na popravljenju stanja. (renoviranjem bazena, zatovrena atletska sala, zdravstveni portali i informisanje, zdravlje kao brend sa zapada…) i u okviru države, a i biznis sektor mora da oseti interes da bi promene bile ispraćene.
(moramo da pravimo jednu nacionalnu strategiju i listu preporuka 🙂
Ovde naravno moramo biti apsolutno svesni da država nema kapaciteta (a čini mi se ni jasnu prioritizaciju) da ovo pitanje stavi na važno mesto (naš zadatak je i ovde da ova tema bude na tapeti)
—
I naravno ne zaboravite na odgovornost:
Ko su ljudi koji će ovo promeniti? Mi smo ti ljudi.
Kad je pravo vreme za promenu? Sada.
Kad bi profesori fizičkog vaspitanja radili svoj posao kako treba (svaka čast savesnim i profesionalnim koji su, nažalost, u manjini), a ne da deci daju loptu i da ih više ništa ne zanima.
Naša deca nemaju šta da nauče na časovima fizičkog i to je tragično, niti imaju prilike da se, kroz taj organizovani oblik nastave, uče disciplini i jačanju volje.
Naše školstvo (država) su direktno odgovorni za fizičko i mentalno stanje među omladinom. Ovoliki profesori fiskulture bez posla, a ovi koji rade po školama da se ovako bahato i nezainteresovano ponašaju prema našoj deci. Nemaju strah za radno mesto pa se osilili.
Mogu samo sa žaljenjem da se sećam kako je bilo u vreme moje generacije u osnovnoj i srednjoj školi (pre oko 30 godina): nisi smeo na čas da dođeš bez šorca, majce na bretele i čistih patika, ali se zato znalo sve po planu i programu, osnovne vežbe istezanja, trčanje za zagrevanje obavezno, merenja razna, skok u dalj, u vis, sprintevi, gimnastika, … igre sa loptom. Ne kažem da toga sada nema, ali je to mnogo manje prisutno.
Svaki pokušaj da se unapredi sportska kultura je dobar, ali samo sistemski rad i na nivou države može da da prave i dugoročne rezultate. To nas iskustvo uči. Pogledajte Rumuniju u jednom periodu sa gimnastikom i atletikom (naročito ženskom) i drugih primera ima mnogo. Kvalitet se dobija iz kvantiteta.
Ovakvo školstvo treba zaboraviti,sve počinje od države,od sistema,a mi tako nešto organizovano,zadnjih 20god nemamo.kod nas je sve stihijski i sve se radi uz pomoć štapa,kanapa,mešetara i naravno političara,na žalost… proći će još mnogo godina,bez obzira što nam svaki dan obećavaju,biće bolje,mi smo uz sport i sportiste …. a kažem VAM : „ne košta ih ništa da NAS I VAS LAŽU „. I pored svega,i sada,ne računajući „lovatore“,sportiste koji imaju veliku količinu novca i oko kojih se vrti politika i političari,mediji itd imamo odlične trenere u atletici,plivanju i sva sreća što sada imamo takmičarke i takmičare od kojih mnogi u daleko razvijenijim sportskim zemljama strepe u borbama za Olimpijska i Svetska odličja.Treba da se dičimo jednom Oliverom Jevtić,Nađom Higl i Miloradom Čavićem….a ne da im lome dušu raznim obećanjima i lome leđa tapšajući ih po ramenima.Srbijo budi uz svoje ŠAMPIONE,istinski,a oni će,posle svojih karijera za 10…20 godina svoje veliko znanje pretočiti u moralne vrednosti i rezultate u neke nove klince koji će doći posle njih.Jedino nam je to spas.Verujte!
Država i školstvo – to smo mi. Nisu to neki drugi ljudi, to smo mi, naši prijatelji i poznanici.
Časovi fizičke kulture, odnos školskog sporta sa različitim komercijalnim klubovima, obrazovanje i svest roditelja o značaju sporta za decu, vreme i novac koji su oni spremni da odvoje, deca kao roba i vrhusnki sport za omladinu… sve to daje svom doprinos.
Duša je izdvojio profesore fizičke kulture (osnova i srednja škola).
Mićo, super je što pretpostavljaš rešenje, ali ja nisam siguran da će današnji profi sportisti imati kapaciteta (znanja i veština, vremena, interesa, volje…) da posle svojih karijera započnu nekakvu reformu. Već sada ima dosta tih koji su završili karijere (od košarkaša, odbojkaša, vaterpolista) koji su bili stvarno veliki heroji a koji to ne rade.
Ne bih ja čekao 20 godina i neke druge. Ko su pravi ljudi? Kad je pravo vreme?
Pa upravo im sistem organizacije školstva i sporta uopšte to nije dozvolio da rade…bukvalno ih je ODBACIO
… i ODBACUJE
Veroljube mudar si dečko samo naprijed….i ti, i mig, kao i svi prethodnici ste u pravu.O pšte je šarenilo u sferi i sporta i fizičkog ili tjelesnog vaspitanja kako hoćete,elem,možda nije dobro definisano zakonom ili se zakon ne sprovodi jer nema nikakvog vida odgovornosti.Međutim ima(u Srbiji) i pozitivnog,recimo sa ove strane Drine odličan potez je napravio Dejan Bodiroga u Trebinju sa košarkaškim kampom,pa naš Semberac Savo Milošević kada je riječ o fudbalu na ovim prostorima itd.itd.A o nastavnicima i profesorima u školama je posebna priča.Ono što ja znam i što sam primjetio kod nas je totalna krajnost,postoje ljudi koji max.rade sa učenicima i oni koji su zalutali u obrazovanje to jest fizičko vaspitanje jer ako me je zgazilo vrijeme ili šta već,pa prepustiću palicu mlađem kolegi i liječiću svoju sujetu na drugom mjestu i tako dalje…A da nebi za sve krivili nastavnike i prof.jer nije ni njima lako a u prilog tome jedna situacija na jednom mjestu a radi se o sledećem(kratko u jednom dahu);nastavnik,pun elana ima volju,radi sa djecom,djeca ga vole.prčaju o njemu,a on traži opremu i bolje uslove u šk.sali za održavanje nastave,,ali,uvijek to ali,u školi je direktor ljakse,došao na funkciju direktora preko p.stranke i za sport nema sluha,jer loptu nije ni špicom šutnuo,,,itd…kad smo kod omladine,bojim se da ćemo za recimo, već deceniju imati ozbiljan problem vezano za gojaznost, kardivask.oboljenja, deformitete kičmenog stuba i td.muka mi da nabrajam jer će se hipokinezija najviše odraziti na omladinu,,,skoro sam bio na seminaru vezano za atletiku gdje su predavači bili iz Slovenije,Hrvatske i Srbije…i stručnjaci u Sloveniji se bore kako zadržati i aktivirati djecu talente u atletici,vrlo teško,,.gospođa Vesna iz Hrvatske bivša reprez.Jugoslavije u atetici koja radi na difu u Zagrebu takođe u jednu ruku šokirana odnosom i fizičkom spremom difovaca kod njih….zatim moj kolega iz Prijedora prateći statistiku svojih ranijih kolega nastavnika(unazad 25 god.) u osnov.školi gdje radi a vezano za test trčanja na 1000m.iznosi podatak da su ranije generacije trčale hiljadarku oko 3:30,a da je on sad granicu pomjerio na 4 min.i to je većini jako… u cijelom okruženju je slična slika………tačno.. „ne bih ni ja da čekam 20-et god“
Bane,jeste odličan potez Bodiroge,on je čovek uložio svoju lovu….
Za opšte dobro za razvoj dece,za razvoj zdravlja uopšte i zdravije nacije ne treba Bodiroga,J.J.Zmaj već treba da bude odgovorna DRŽAVA,bilo koja,pa i naša SRBIJA sa kompletnim planom školstva i kompletnim planom sporta uopšte,a ne prema nekima majka a prema nekima maćeha.Od DRŽAVE počinje sistematizacija.Pa kad im je bitnije da ima piva i cigareta,pa nek zemlju predstavljaju i brane alkoholičari i pušači.
p.s.Bane ako si zainteresovan poslaću ti kompletnu tablicu sa testiranjem na 1000m,što sam ja radio i kasnije sa opterećenjem koje ti mogu poslužiti u trenažnom procesu.Ima deda sve,na svu sreću :))
Spasa nam nema – propasti nećemo. Na šta bi ovaj region, da ne kažem država ličila kada bi svako radio svoj posao uključujući i profesore fizičkog i učenike?
Jel mora stihijski sve da se radi: da se uzimaju krediti, da se ide na letovanje, dočekuje nova godina, proslavlja…?
Drugari, u pravu ste svi, problem je u glavi, a ne u nogama. Ako bih se našalio, citirao bih Grunfa: „Tko leti vrijedi. Tko ne leti -ne vrijedi“ (Leti = Trči). Kako rešiti problem- ne znam, iako Čola kaže da tu on nebi ništa diro…
Možda bi najbolje bilo da ako neko ne prođe Kuperov test ne može da se upiše ni u jednu srednju školu… Po čemu su matematika ili srpski važniji od zdravlja?
Hvala mig unaprijed,blizu je Ruma vidjećemo se,razmijenićemo informacije….,kod nas na difu I.Sarajevo postoji predivan predmet istorija sporta gdje se dobar dio odnosi na pomeni velikog Vasu Pelagića(1838 g.ž-Brčko..1899 Požarevac)publicista ,čovjek koji se toliko zalagao za uslove i fizičko vaspitanje djece u školama,osnivanje srpskih sokolskih društava,zatim kao upravnik bogoslovije u B.Luci ,organizovao fizičke i takmičarske aktivnosti na istoj…puno puno toga,….pored ovog sajta,mediji su moćno oružje(RTS),,i što više atletskih liga,i uličnih trka..pokrenimo se ništa nije nemoguće
….zaboravih da napomenem,,,ukinut redovan vojni rok!!&%#$…dobro, i u Japanu su to uradili,profi vojska ,Japanski rendžeri ,ovo,ono,,vjerovatno tako treba,ali šta se dešava kasnije poslije nekoliko godina,deceniju,nije bitno..da skratim..Japansko društvo u saradnji sa vojskom osniva u sklopu nj.vojske v.kampove ,mislim da se radi o tromjesečnoj pješadijskoj obuci za razmaženu Japansku teen omladinu..jer uvidjeli su da se klinci pretvaraju u „teletabise“
@Igore,najgora stvar je što su roditelji postali pohlepni i još gore bolesni,što teraju tu decu da se bave sportskim igrama,bez obzira koliko su deca talentovana.na žalost,kod nas su deca talentovana onoliko koliko ih roditelji „ofarbaju“ talentom to jest,koliko roditelji imaju novca,da utiču na trenere pa čak i na klubove.Tipičan primer matematike u sportu:
Matematika = Veliki novac= malo rada(sportske igre) + malo znoja(sportske igre) + samo dobar ugovor(za jedno određeno vreme) —–> inostranstvo ——-> igranje,koketiranje,dogovor o nameštanju utakmica,mečeva ——-> povreda,kraj karijere——-> otvaranje škole (najčešće fudbala),dobre članarine od dece,svih uzrastan —-> sva deca pretalentovana ——> procenat od ugovora = dobra zarada detetu,roditeljima,menadžeru i trenerima.I ….
…prave decu i omladinu socijalnim slučajevima,bez završene škole,čak i srednje a da ne pričamo o fakultetu,a tek zdravlje te dece,ma nikog to ne interesuje,njih interesuje povoljan rezultat na utakmici ili meču lični interes(u džepu) i interes kluba (dobra lova od ugovora),a na svu žalost roditelja i te dece 5% uspe a ostalih 95% ostane da trune u prosečnosti.
Molim Vas izvinete svi na ovom sajtu zbog mog gušenja i shvatanja atletike i ostalih sportova,kad me ponese nešto nepravedno i ne rezonski ne mogu da se zaustavim.Iskreno neću više ništa komentarisati ni jednu temu,trku ili bilo šta drugo,nikome neću davati bilo koje savete (da se ne protumači drugačije) … svako dobro svima…… vidimo se na proleće na nekoj trci
Mićo, tvoji komentari su ovde više nego potrebni. Baš smo komentarisali, to da svake godine na Beogradski maraton Mig povede pun bus Rumljana. Da svaka varoš (ili centar sveta kao što je Ruma), ima Miga koji okuplja tako ljude, nešto bi bilo drugačije ovde.
No, i u ovoj temi smo se dosta raspršili i počeli da svako razmatra svoj problem.
Posebno je važno da kada razmatramo probleme u sportu, jasno podelimo
– profesionalni sport
– školski sport
– rekreativni sport
– sport za invalide
Kada je u pitanju Trčanje.rs i celokupan rad naše organizacije i naš angažman pre svega se bavimo rekreativnim sportom, i to je diskusija koju želim da produbljujem. Ovaj članak je baš o tome.
U budućnosti verovatno ćemo pokušati da naši programi (trčanje / rekreacija + edukacije) uđu u školski program, ali za to mora da prođe neko vreme.
Moj lični stav je da profesionalni sport treba da ostane van države.. isključivo da se biznis bavi time, a država može da uređuje samo posebne stvari poput dopinga i tome slično. Ovde Akitvan život može da bude samo platforma za spajanje najboljeg iz tog sektora (npr profesionalni sportisti motivatori, mentori, lobisti, donatori…)
p.s. sviđa mi se kako si opisao životni put jednog tipičnog profi sportiste. Ima i kontra primera
Pozdrav drugari
Čujte ovo:
U Bečeju ima „atletski klub“ i to jedan jedini i koji postoji samo na papiru i poseduje žiro račun.Predsednika tog kluba kojega sam ja lično a i Vi dragi moji videli u Apatinu na polumaratonu ( naravno da ga niko nezna ) za klub veže samo žiro račun.Klub je samo fiktivan i nema ni jednoga člana.Ja sa pomenutom tipom ne govorim iz principijelnih razloga.Ne postoji ni jedna osoba koja je registrovana u tom klubu kao atletičar. ( navodno postoji sudijska sekcija ) otkakao sam ja u Bečeju a to je od 2003 god. a po mojim saznanjima i znatno duže tj.sigurno od prošlog milenijuma.Pitao sam sve i policiju i vojsku i lovce i klošare po deponiji da li su ovoga veka ikoga videli da ovde u opštini Bečej bavi i da trenira atletiku i da li postoji klub,trener i td.Odgovor sam dobio od pomoćnika opštine za sport i omladinu i čovek mi reče da „postoji samo fiktivan klub i da su „oni „u gašenju,nego,nikako da se ugase“?
Dakle,da se država ozbiljno bavi sportom ona bi takve „sportske radnike“ koji su zapravo najveći neprijatelji sporta i kojih je u svakom gradu povazdan,lepo pohapsila i poslala na robiju.
Dole neprijatelji sporta zabarikadirani u razne klubove!
Ostaje ti Šime da za početak motivišeš dvoje-troje ljudi (a sigurno vas ima u Bečeju koji trčite) pa da počnete da trenirate zajedno i da propagirate trčanje i zdravlje kod vršnjaka, da dajete uzor mladima. Možda napravite i klub i budete primer kako jedna građanska inicijativa može da uvede pozitivnu promenu.
Ili ćemo svi da tražimo dežurne krivce i šaljemo druge na robiju.
p.s. sledeći komentar u vezi sa čikom iz Bečeja će biti obrisan, jer nema veze sa statistikom i navikama koliko se bavimo sportom, već je napad na jednog čoveka.
Mislim da je ne moguće, bar za sad, promeniti stvari na makro planu ali zato svako može svojim ličnim primerom u svom gradu ili naselju da promoviše sport i organizuje, motiviše i druge da krenu. Za to već postoje mnogi svetli primeri u gradovima Srbije- MIG-Ruma, Zdravko-Kula, Seba-ARK Tron i ostali… Evo pogledajte šta je ovaj sajt samo uradio da do promena dođe i one su već vidljive.
Otpora i problema biće uvek ali polako i to će da se promeni.
Domaćih trka ima sve više i na njima ima sve više rekreativaca, znači idemo napred..
Nema ništa od čekanja i kukanja, patike na noge i trk napolje!
A sada ću vam otkriti tajnu kako se menja društvo :))
Primer je vaspitavanje Beograđana da kupuju GSP karte. Evo ga proces:
1. reklamna kampanja socijalnog marketinga „Šverc nije u modi“ – ko se seća ovoga da je bilo pre nekih godinu dana?
2. PR u svim medijima, saopštenja i najave, da se uvodi kontrola, da od tog i tog datuma kreću kontrole
3. poništavanje sa starom istorijom, opraštanje grešnicima sa preko x kazni
4. kreću kontrole
5. pokušaj da kontroleri ne nose više fluroscentni prsluk (propao, Beograđani se još uvek nedaju, nego psuju i oće da biju 🙂
5a. Vraćanje prsluka…
6. cilj: povećav broj prodati karata i bez redovnih kontrola.
————
E takva kooridnisana akcija nam treba.
Da bi došlo do te akcije, moramo da podižemo uslove na svim nivoima da ova akcija i dođe. Takođe moramo da radimo da problem bude prepoznat.
————-
p.s. Kada bi Seka Aleksić istrčala jedan krug oko Ade i to objavili svi Kuriri, Pressovi… bilo bi više novih trkačica u Srbiji nego što je Trčanje.rs uradilo za godinu dana. Ko ima kontakt do Seke da joj ovo predložimo???
Ja nemam od Seke ali, daj eno ga Bosko sa City-a na adi, pa mogu da garantujem da sam ga vidjao skoro svaki dan na adi na bajiku, i to provrti nekih 7-8 krugova. Em je javna licnost em je gay, pravi tip za popularizaciju trcanja i smeker je, niko ga ne dira i ne eksponira se, a sportista je (rekreativac). Pa mislim da prava i uslovi za trkace u Srbiji mogu da se porede sa uslovima i pravima homoseksulane populacije! Sta fali Veki da ga pozoves na trening?
Apsolutno ništa, čak naprotiv. Svi ljudi su dobrodošli, a posebno trendseteri. Imaću ga u planu za jednu akciju koju ćemo praviti sledeće godine.
@Šime, vrlo je slična situacija bila u Subotici, samo sam ja bio „drzak i bezobrazan“, kako su me opisali neki ljudi i osnovao sam klub 2007. godine. Rezultat:danas u Subotici realno postoje dva kluba, AK Spartak i ARK TRON. Postoje još dva kluba ali ih ne bi komentarisao, nešto slično što i ti spominješ. Za mene je dovoljan podatak da TRON ima 25 aktivnih članova. Da se 25 članova međusobno izuzetno slažu i poštuju i da je u klubu odična atmosfera….Jednostavno mi smo klub o kome se u gradu priča i o kome se zna. A kako je došlo do toga da se toliko izdignemo pored već „postojećih“ klubova, o tome neka oni razmišljaju. To ti je ujedno i odgovor: postojali su fiktivno, kako ti kažeš, ali ih ustvari nije bilo. Nije klub žiro račun, nego su klub LJUDI!!
Znači rad, trčanje, pričanje, sajt, mediji, organizovanje trka, negovanje međuljudskih odnosa…jednostavno MORA da pokaže svoje rezultate u vidu novi rekreativaca.
Ja sam moje prve patike kupio sasvim slučajano pre više od godinu dana posle nekoliko decenija neuspešnih pokušaja da pronađem moj broj i skoro sve trke sam trčao u patikama Adidas Adizero LT broj 50 (15US). Na žalost Adidas više ne proizvodi ni jedan model Adizero te veličine pa će te me ove zime kao i prethodnih videti kako trčim ako ne bos onda u cipelama. Toliko o uslovima za bavljenje sportom.
Pozdrav Sebo
Pravo da ti kažem, ne samo ja,nego cenim da svi sa ovoga sajta,dobro znamo koliko si ti dao za atletiku.Moje lično mišljenje je da ste u organizaciji toliko daleko otišli,da se ja bojim da ću jednom doći u iskušenje da sa sobom ponesem dušek i legnem na travu i uživam posmatrajući te divne rekreativce meni toliko drage.Samo vi trčite braćo ja Vas sve volim i podržavam.Bravo!
Trčati mogu i pre i posle trke i uvek.Retko mogu gledati bukvalno iste tipove i enuzijaste, u tolikom broju na jednom mestu kao na Vašim trkama.Cenim da smo svi sličnih mentalnih sklopova i naklonosti?
Nego,kada je pravljenje kluba i rad sa drugim ljudima tema,to je Iipak ozbiljna stvar.Ako sam poprilično profesionalno i privatno angažovan pošteno je reći da sam za to nesposoban.Zbog prirode posla ovde u firm… Ja zapavo u trčanje bežim kao u oblik aktivnog odmora.Malo nas je ovde u Bečeju trkača. Ja sa gotovo 38 god.sam i najmlađi
a ima nas svega 5 u celoj opštini (sve sami veterani u godinama ).Tako da ja vidim stvari na meni svojstven način.Ako neću biti baš ozbiljan u tome,a bojim se da ne bih bio,bolje da ne ulazim u takve aktivnosti.
To što ovaj put nisam pomenuo organizatore još nekih trka neka mi ne zamere.
Ćaos