Prošlo je nešto više od dva meseca od prvog slučaja koronavirusa u Evropi (Francuska, 24. januar) i tačno mesec dana od prvog slučaja u Srbiji. U SAD-u prvi slučaj zabeležen je 20. januara, a sada već i ptice na grani znaju da je sve počelo krajem prošle godine u Vuhanu, gradu u centralnoj Kini.
Za ova tri meseca, svaka država je imala svoj stav u borbi protiv virusa COVID 19, a dominantna su bila dva modela:
- Imunintet stada – nema strogih mera od strane države, na snazi su preporuke, uglavnom kao i kod sezonskog gripa; najveći broj stanovnika će se zaraziti (70%), najslabiji, najstariji i najugroženiji će verovatno nastradati, ali će najjači, najmlađi, naj….. preživeti i steći imunitet, kao i ekonomija (što je pretpostavka oko koje može da se polemiše)
- Poravnanje krive – stroge mere države (svi ih već znamo jer ih živimo već dve nedelje), sporije širenje virusa, medicinski sistem bez većih kolapsa, manja stopa smrtnosti stanovništva, ekonomija osuđena na smrt.
Jasno je da ni jedan od ova dva modela nije savršen, koji god da odaberemo, nešto moramo da žrtvujemo. Onda nije ni čudo da je većina država koketirala sa oba. Neke su istrajavale duže sa prvom metodom, uglavnom bogatije zemlje sa stabilnim medicinskim sistemom, a neke su brzo prelazile na drugu metodu koja je dala rezultata u borbi protiv korone u Kini.
Šta će da se desi ako Tramp „otvori“ Ameriku?
Predsednik SAD-a, Donald Tramp, najavio je da će Amerika do Uskrsa biti spremna da olabavi sa jakim državnim merama u borbi protiv korone. Kako prenosi NY Times, on, kao i većina konzervativaca u Americi, smatra „da na nešto poput običnog gripa delujemo lekovima koji mogu biti razorniji od same bolesti.“
Da napomenemo, u SAD pod „jakim državnim merama“ podrazumevaju se naredbe „Ostani kod kuće“ koje trenutno važe u svega 10 najugroženijih država kao što su Njujork, Kalifornija, Ohajo gde je veliki broj zaraženih. Ove mere podrazumevaju da ste u mogućnosti da odete do prodavnice, apoteke, do benzinske pumpe, na raspolaganju su vam sve javne uprave.
Što je najvažnije, sloboda kretanja nije ugrožena, ljudi mogu, a to se i javno ohrabruje, da izađu u park, prošetaju, vežbaju, trče, dokle god se pridržavaju preporuka socijalnog distanciranja (dakle samostalno, ne u grupi, voditi računa o odstojanju i sl.)
Američki epidemiolozi se ne bi složili sa svojim predsednikom. Oni su napravili interaktivnu krivu koja detaljno pokazuje kako mere države utiču na širenje zaraze i smrtnost koronavirusa, u zavisnosti na:
- dužinu trajanja mera – što duže traju to se zaraza sporije širi, što medicinskom sistemu daje više vremena da se pripremi i obnovi, što za posledicu ima veći broj izlečenih i manju smrtnost
- intenzitet mera – što su mere agresivnije i restriktivnije to se zaraza sporije širi…
- temperaturu – ako pretpostavimo da virus reaguje na visoke temperature
- procenat hospitalizovanih ljudi
- R0 vrednost tj. broj zaraženih od strane jedne osobe
Ukoliko američka vlada ostavi na snazi trenutne mere u trenutnim uslovima narednih 14 dana, ukupan broj zaraženih u Americi meren od januara pa do oktobra ove godine biće 126,5 miliona, a od toga 1,3 miliona ljudi će umreti.
Zašto COVID 19 nije običan grip?
Kada pričamo o virusima, razlikujemo ih po stepenu zaraznosti, tj. na koji način i kojom brzinom se virus širi, koji procenat zarašenih zahteva hospitalizaciju kao i koji je stepen smrtnosti koji virus izaziva.
Kada uzmemo ova tri parametra u obzir, vidimo da koronavirus ipak nije pametno stavljati u isti koš kao običan sezonski grip:
- R0 vrednost, tj. stepen zaraznosti – grip ima R0 vrednost od 1.5 što znači da jedna inficirana osoba zarazi 1,5 osoba (1-2 osobe), COVID 19 ima R0 vrednost 2.5 što znači da svaka inficirana osoba zarazi bar 2-3 osobe.
- procenat hospitalizovanih – kod sezonskog gripa ovaj procenat iznosi 1%, dok kod koronavirusa procenat u zavisnosti od dražave do države iznosi od 5-20%
- smrtnost – procenat umrlih kao posledica zaraze virusom kod gripa je 0.1% dok je kod koronavirusa i do 10 puta više, dakle gotovo 1% zaraženih koronom premine. Ovaj procenat će gotovo izvesno biti manji u konačnoj statistici, ali svakako se ne treba porediti sa običnim gripom.
Veći R0 za sobom nosi veći procenat hospitalizovanih, što neminovno dovodi do pucanja medicinskog sistema, što zatim povećava stopu smrtnosti. Najplastičniji i najtužniji primer ove terojije je Italija.
Šta ćemo sa ekonomijom?
Kada smo ispraćali „tešku“ 2019. nismo ni sanjali da dočekujemo godinu nove svetske ekonomske krize.
Dok se još mačujemo sa virusom, možemo samo da naslućujemo koji je konačni rezultat kada je svetska i domaća ekonomija u pitanju. Srbija već oseća prve udare, mala preduzeća već grcaju ili su se predala, ugostiteljstvo beleži neviđene gubitke, privreda stoji, ako izuzmemo prehrambenu i farmaceutsku industriju.
Na svetskom nivou vodi se rat mišljenja da li treba pustiti da umre ekonomija ili milioni ljudi.
Američki epidemiolozi tvrde da socijalno distanciraje nije sila koja šteti ekonomiji već je to virus van kontrole i da je upravo način na koji ćemo spasiti ekonomiju suzbijanje virusa kroz mere država.
Vreme će pokazati koja od ovih teorija je u pravu ili bi pacijent umro nevezano za operaciju.
Na nama je da budemo odgovorni prema sebi i drugima!