:.Da li su protetski, „ljudski“ udovi efikasniji ili moćniji od bioloških nogu? O tome se godinama raspravlja u atletskim krugovima, ali nedavna istraživanja sugerišu ono što su trkači sa protetskim nogama sve vreme znaju – nisu. Bar ne preko 400 metara.
Pročitajte i: Kineska firma otpustila radnika jer nije istrčao 5k dovoljno brzo
Nedavna studija Univerziteta Kolorado u Boulderu otkrila je da trkači sa protezama, uključujući najbržeg sprintera na 400 metara na svetu, Blake Leepera iz Tenesija, nemaju konkurentsku prednost u odnosu na trkače bez amputacije. Umesto toga, oni verovatno imaju značajan nedostatak.
Protetski udovi, posebno oni dizajnirani za atletičare, prešli su dug put. U poslednjoj deceniji videli smo trkače sa protetskim nogama kako trče ultramaratone i postavljaju Ginisove svetske rekorde. A onda je tu i Oscar Pistorius, trkač sa dvostrukom amputacijom iz Južne Afrike koji je postao prvi koji je osvojio medalju bez invaliditeta na takmičenju 2011. na Svetskom prvenstvu u atletici (osvojio srebro na 400 metara). Pistorius je kasnije osuđen za ubistvo svoje devojke, Reevae Steenkamp, gde i danas služi kaznu.
Pročitajte i: Ruski komandant (navodno) stokovan preko Strave i ubijen tokom trkačke rute
Još 2011. godine, Pistorius je pokrenuo sudski postupak protiv IAAF (sada Svetske atletike) kako bi mu dozvolili da se takmiči na Svetskom prvenstvu. Razlog je bio što je upravno telo atletičara tvrdilo da mu njegovi protetski udovi daju prednost u odnosu na konkurenciju.
Leeper, koji ima dvostruku amputaciju i koji je najbrži trkač na 400 metara danas, suočio se sa sličnim odbijanjem. Proglašen je nepodobnim da se takmiči na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. zbog percepcije da su mu njegove preteze dale nepravednu prednost.
Šta kaže studija?
Kako se ispostavilo, sve gorepomenute pretpostavke su samo to – pretpostavke. Čak uprkos neverovatnoj tehnologiji koja stoji iza današnjih protetskih udova. Studija, objavljena u časopisu Royal Society Open Science, prikupila je podatke o učinku Leepera, Pistoriusu i šest drugih sprintera sa protezama i uporedila ih sa najboljim sprinterima bez amputacije kroz pet metrika učinka.
Leeper je posetio istraživačku laboratoriju radi serije testova da bi izmerio:
- ubrzanje van startnih blokova,
- maksimalnu brzinu duž pravca i oko krivina,
- brzinu pri aerobnom kapacitetu
- i izdržljivost u sprintu (sveukupni napor).
Ove informacije su upoređene sa dostupnim podacima elitnih trkača bez amputacije.
Istraživanje je pokazalo da su trkači koji koriste proteze bili 40 posto sporiji u startnim blokovima, 19 posto sporiji pri aerobnom kapacitetu i bili su jedan do tri posto sporiji oko krivina, u poređenju sa osobama bez amputacije.
„Otkrili smo da nijedan sportista sa protetskim nogama nikada nije bio bolji od elitnih sportista bez amputacije u eksperimentima u laboratoriji u bilo kojoj meri koja se odnosi na performanse u sprintu“, rekao je prvi autor Oven Beck.
Istraživači su svoje preliminarne nalaze predstavili Sudu za sportsku arbitražu 2020. godine. Tada su pokušali da dovedu Leepera na olimpijsku startnu liniju, ali je atletčar ponovo proglašen nepodobnim. Sud je presudio da su ga njegove proteze učinile previsokim. Isti istraživači su u prethodnoj studiji otkrili da visina ne daje prednost kada je u pitanju maksimalna brzina sprinta, ali je Leeper i dalje smatran nepodobnim.
Istraživači se nadaju da će njihov rad promeniti perspektivu kako bi pružio više mogućnosti za trkače sa amputirama.
„Napravljeno je mnogo pretpostavki o protezama i performansama bez ikakvih podataka koji bi ih podržali“, rekla je viši autor Alena Grabovski, vanredni profesor integrativne fiziologije na CU Boulderu. „Nadam se da će ovo navesti ljude da zaista dovode u pitanje pravila koja se postavljaju koja sprečavaju sportiste sa invaliditetom da se takmiče čak i kada su naukom pokazali da mogu da se takmiče pošteno“.
Izvor: Canadian Running
