A kada dođete kući umorni ste posle napornog radnog dana, nije vam do sporta i najradije bi se izvalili na fotelju ili krevet? Say my name, you are not alone :))
Vaša istina je za vas APSOLUTNA, a ono što kažete sebi tako će vam i biti. Imati uverenje: „nema šanse da treniram pored ovakvo napornog posla“ je potpuno _____ fali mi reč, ali recimo kredibilno, relevantno, istinito, tačno, zadovoljavajuće.
Da li su moja uverenja korisna?
Nemojte pitati da li su vaša uverenja tačna ili netačna! Ono što vi verujete je za vas APSOLUTNO TAČNO. Ima ljudi koji studiraju i skroz su ubeđeni da ne mogu da nađu 35 minuta dnevno za džoging. Imam prijatelje koji rade u banci (ne u Srbiji) od 6:30 ujutru do 10 uveče i ponekad imaju vremena za sport. Poznajem ženu koja je samohrana majka 3 dece, vodi milionski biznis i trči maratone.
Pitanje nije da li imam/nemam vremena i da li sam u pravu kada kažem da imam/nemam vremena, nego da li me takvo jedno lično ubeđenje sprečava da stvarno pronađem način da se bavim sobom i svojim zdravljem.
Evo malo slikovitijeg primera: ako kažem da sam ja izrazito loš u učenju stranih jezika i da nema šanse da naučim nemački ni za 3 godine učenja, mogu da završim i 5 kurseva i da budem u Nemačkoj 6 meseci, nema šanse da ga progovorim. Ukoliko kažem da je jezik lak, da mi je sasvim OK i da volim/mogu da ga progovorim za par meseci, uz RTL, par poznanika koji već znaju nemački i kurs sa interneta, za 6 meseci moćiću komotno da se sporazumevam sa Nemcima.
Kako da uvedem promenu?
Dakle, prizanli ste sebi da ovako više ne ide… Po hiljaditi put, ali ovog puta ste spremni da stvarno pokušate, a ne da kukate… Naravno, strah je prisutan da ne doživite još jedan neuspeh, i taj strah ume da vas parališe. Ukoliko ne krenete do sutra sa vežbanjem, znajte da ste pod njegovim uticajem. Zapitajte se: Šta mi je potrebno da bih sutra odradio jedan 30-to minutni trening?
Prva i osnovna stvar kod ovog metoda jeste da napravite ludački polet inspiracje i da krenete u akciju koja će vas redovno motivisati da istrajete dok vam se ne stvori navika.
1. „Ajmo, deco slikanje“
Slikajte svoje telo. Ove fotografije će vam biti od dragocene vrednosti kada za 3 meseca budete izgledali 80% bolje nego danas. Zamisliti kako želite da izgledate i odgovorite: Koji bi bio savršen rezultat koji želim da postignem za 3 meseca treninga? Zapišite odgovor.
2. Osvestite rad na navici
Narednih 66 dana trčite 3 puta nedeljno po 30-45 minuta i radite sklekove i druge vežbe ostalim danima. Treniraćete svako jutro pre posla, kako god vam se to činilo teško ili smor. Kada vam bude teško da ustanete odgovorite sebi: Zašto mi je važno da odradim ovaj trening? Kada zavšrite trening, istuširate se i krene na posao nasmejani odgovorite sebi: Kako se sada osećam?
3. Moliću, bez kukanja naredne dve nedelje
15 dana bez kukanja. U narednih 15 dana zadatak je da ne kukate drugima kako je teško i kako je sve sranje, kako nemate para i kako je država sranje puna korumpirane bagre, kako smo onomad trebali da idemo u finale sa Amerima da FIBA nije lopovska družina i kako je Farma užas i gnar naše kulture… nema kukanja.
Kada primetite da smarate, skinite sat i prebacite ga na drugu ruku, možete to uraditi i sa prstenom ili mobilnim telefonom iz džepa u džet. Na taj način ćete povezati vaše kukanje sa nekom fizičkom reakcijom i lako ćete zapamtiti da ne kukate. Kukanje je inače loše zato što njime tražite (i dobijate) opravdanje za vašu pasivnost.
Nije prosto. Teško i prelepo je.
Krajnji cilj neka vam bude uvek u glavi, a refleksija na proces, na vaš rast i vaše samorazumevanje neka budu propratna aktivnosti koju svakodnevno slavite. Odvojte novu svesku i vodite dnevnik vaše promene. Bićete ponosni na sebe. To je osećaj sa kojim treba da živite svakog dana. Niste manje vredni od toga.
22 komentara. Leave new
Ja ustajem svaki dan u pet, pola šest, trčim, vozim bajs, onda posao, pa čuvanje Mile popodne i još milion obaveza pored toga..
Ništa vas ne može sprečiti ako nešto jako želite i ako verujete u sebe.
…iz ovih stopa idem da stanem u red u opstini i konacno izvucem taj j….. dokument…… 236 premestanja mobilnog iz dzepa u dzep, nije lose za prvi put 😉
Lep tekst Veki.
Par napomena: plan koji je Veki izlozio je veoma ambiciozan i početnicima lako može da se desi da ne uspeju da ga se pridržavaju.
Aktivan život znači promenu navika, a to je veoma teško. Morate da počnete da ustajete ranije, pa još i da trčite i vežbate, što znači promenu u organizaciji čitavog dana. Ako vam se Vekijev plan čini suviše teškim, razbijte ga na manje celine. Na primer: izračunajte koliko vam treba da ustanete ranije da biste trčali pre posla. Vidite koliko ranije treba da idete u krevet da biste spavali isto i kako da se bolje organizujete. Neka vam prvi cilj bude da legnete ranije i sutradan ustanete tako da možete da stignete da trčite, makar ostali u stanu. Kad ispunite ovaj prvi cilj, bićete zadovoljni, pa pređite na drugi cilj, a to neka bude da samo izađete napolje i prošetate pola sata. Nastavite tako dalje, stalno pomerajući cilj po malo i uspećete.
Razlika je samo u tome što ako vam je cilj da 66 dana trčite i vežbate svakog dana, ako promašite 1 dan bićete nezadovoljni. U 66 dana je ljudski da neki dan promašite. Veoma je važno da ne grdite mnogo sebe zbog toga – ljudi smo, nismo roboti, možemo da pogrešimo. Prepoznajte grešku i nastavite dalje.
Ja npr ne želim da trčim pre posla. Treba mi dugo da se rasanim i mnogo više mi prija da trčim uveče.
Ova treća stavka se, bar se nadam, ne odnosi na mene, iako mi je Veki nekoliko puta naglasio važnost pozitivnog mišljenja…
Bilo kako bilo, ja mogu da gunđam i kukam koliko hoću, bar dok sam povređen, a kad se oporavim- nema opravdanja. A da samo znate koliko mi se trči…
Sad ću malo da se razveselim pesmom iz prve rečenice naslova :)))
http://www.youtube.com/watch?v=MgNkJfTfHa4
Potpuno se slažem s Vekijem, pozitivno mišljenje može mnogo da vam pomogne. Moje sugestije i idu u tom smeru, da vam pomognu da razmišljate pozitivno.
Vujo, tvoji ciljevi i uspesi trenutno i treba da se fokusiraju na oporavak od povrede. Ne znam u kojoj si fazi oporavka; ako na primer treba da miruješ, čestitaj sebi što si se uzdržao od trčanja uprkos bolu. To je taj manji cilj koji će da te dovede do ispunjenja većeg, da ponovo trčiš koliko hoćeš.
I da naglasim – Nino, ti si čovek za divljenje. „Ništa vas ne može sprečiti ako nešto jako želite i ako verujete u sebe.“ ‘ potpisujem.
I jedan od mojih omiljenih izreka – ako nešto ne želite da uradite, naći ćete opravdanje; ako nešto želite da uradite, naći ćete način.
Ćaos Vujo
Vidim reče čovek da si se povredio,nisam imao,a nema te na nekim zadnjim trkama pojma šta to bi ?
ovaj plan je odlican svaki drugi dan trcanje od 30-45 min. ja to primenjujem vec duze vreme i odlicno se osecam nemam povrede i zamor koje donosi svakodnevno trcanje
Šime, neću da smaram, svaka povreda traži vreme da se sredi, pa je ovaj deo sezone za mene otpisan, bolje tako nego ja da budem otpisan…
Petre, hvala na bodrenju… shvatam ja da je potrebno uraditi pravu stvar i uzdržati se da se nebi ovo iskomplikovalo još više… inače, problem je fascija koja me zeza već 3. put.
Možda sve ovo vreme pametno iskoristim i napravim neki biznis, pa da sa zadovoljstvom trčim na poso 🙂
Jako dobro Petre. Ideš u pravcu našeg poimanja promene, Aktivnog života. Osećam da razumeš priču.
Petar je ovo fino obogatio. I skroz je u pravu da je ovo pomalo ambiciozan… Ideja je da minimum 3 puta nedeljno imate aktivnosti, a po mogućnosti svaki dan nešto malo (npr 10 sklekova, ili 20 čučnjeva u danima kada ne radite). Nije fora odmah da se postanete terminator, nego da se naviknete da radite na sebi.
I druga veoma bitna konstatacija jeste da u toku ovog procesa ne treba da imate osećaj krivice. To je i najveći problem svih nas.. osećamo se loše kada radimo nešto dobro. Znači, ako jedan dan preskočite, bože moj, biće drugi. No važno je da sami planirate svoje treninge unapred, da prihvatite odgovornost za njegovo sprovođenje i da definišete realan nedeljni cilj tako da na kraju znate da li ste ispunili svoj ovonedeljni minimum.
Odlucio i krenuo jutros rano…1,7km avspeed 10.8km/h (700m 2min hodanja + 1000m) sudeci prema GPS-u sa mobitela.
Stvarno je super osjecaj.
da li je to ok za pocetak??
Planiram nastaviti utorak-cetvrtak-jedan dan vikenda.
Hvala Veki, lepo si zaokruzio i dopunio.
shooayb, naravno da jeste. Kljuc je u tvojoj recenici: „Stvarno je super osjecaj.“
Kad sam prvi put pocinjao s trcanjem maja ove godine, mogao sam da istrcim 30 sekundi u kontinuitetu, na traci na 10 km/h. I bio sam zadovoljan kad sam uspeo, a uporedi to s ovim sto si ti uradio 🙂 Samo ne zaboravi da postavis cilj: da li je to samo da redovno trcis, ili da trcis i duze i brze – sam odluci. To ce ti pomoci da se drzis plana.
Moram priznati da mi je ovo omiljena tema i da sam hteo da čak i napišem koji lični blogerski redak, ali evo Veki je to sam lepo napisao. Mislim da samo savremeno društvo nameće milion obaveza i da mnoge stvari trpe od porodice, slobodnog vremena, spavanja….i brdo toga. Ja sam apsolutno pobornik ideje da se sve može ako se želi. I već imamo primere da se sve stiže, ali ipak mislim da su to ipak izuzeci u masi i da se radi o ljudima koji su baš predani svojim ciljevima bez obzira na cenu, jer priznaćete negde mora da trpi.
Ja pored svog posla i još posla i brda formalniih i neformalnih obaveza , dvoje male dece i na kraju supruge koja bi ponekad da me me vidi…i da popričamo ponekad:) moram priznati jako teško nalazim vreme za trčanje. To su više egzibicije i korišćenje trenutka. Onako iskreno. Obožavam trčanje, ali ipak ima pored toga još nekih stvari koje su malo bitnije…
Znam da sve može. Ali nije to baš 35 minuta? Prvo pripremanje za trening, oblačenje, odlazak na mesto za trčanje, trening koji meni traje oko sat vremena, pa vraćanje sa treninga, tuširanje…ovo može potrajati do dva sata, ajde čak da jako stisnete ali jako, sat i po. U danu u kojem baš nema puno prostora ovo se čini kao 8 sati.
Znam da će te me pobiti i reći ja znam ovaj primer i ovaj…da istina je znam i ja. Ali hajde da pogledamo prosečnog čoveka, koji nema baš mega motiv kao neki ovde. Nismo svi isti.
Ili sam ja baš pretrpan obavezama:)
Ili ću ipak nešto da nakuckam:)
Interesantan i koristan tekst.
Ono sto je cinjenica jeste da svaka promena, ma koliko pozitivna bila, nuzno donosi neugodnosti.
To svi znamo, to smo svi iskusili. Za mene licno, to je sladak osecaj kada osecam neugodnost radeci neku korisnu stvar po prvi put, jer tada sigurno znam da sam na pravom putu, i znak da se menjam na bolje.
Takodje verujem da prema svakoj promeni u zivotu treba gaziti sitnim koracima i sto je naj bitnije, imati strpljenja i biti svestan svojih mogucnosti u svakom trenutku.
Obicno kada uvodim neku promenu kod sebe, uvek primenjujem pravilo zlatne trojke,
Passion-Discipline-Practice, koji se moze primeniti i na trcanju, bilo da je to priprema za prvi maraton ili cilj da se smrsa.
Passion-Motivacija, ona dolazi iz svesti o tome kakav pozitivan uticaj promena moze da ima na tvoj zivot, i ona ti daje snagu u teskim trenucima kada razmisljas da odustanes.
Discipline-Plan, kako ces sprovestu promenu u delo, bitno je ovde biti realan i svestan koliko mozes ispuniti obecanja koja si dao samome sebi, ovde se prepoznaje karakter i disciplina svake osobe. Koliko je osoba spremna da se uistinu promeni.
Practice-Sprovesti plan u delo, raditi svaki dan na tome, umereno da bi na kraju ostvario svoj cilj.
Moj slučaj.Trčim dosta dugo ,10 ak godina, medjutim, ova godina mi je katastrofa. Jedva da sam uspevao 5 do 6 puta da pobegnem na trčanje, recimo na sat vremena, bio sam očajan, rezultati katastrofa, želje kao nekada, a osnove za maraton oko 3 h , polumaraton oko 1h 24min nigde.A, onda mi se pokvario auto i ja skontam da mi je najjednostavnije da na posao trčim. Radim težak posao,visinski rad, spavam malo 4 do 5h dnevno, i ništa me ne sprečava da na posao i sa posla dolazim trčeći. Uglavnom se to svodi na 20ak minuta u trčanja u jednom pravcu, neki dan sakupih 15km i moram vam priznati da se osećam fenomenalno!!! Zadovoljan sam jer ipak trčim mnogo češće, dolazim odmoran sa posla, odlazim na posao nošem muzikom i svim lepim što trčanje pruža, a čak su mi se rezultati donekle popravili.
SMARAM!!!
POZZZ
Ja sam jedan od onih koji ima privilegiju (a i obavezu) na poslu, svakog radnog dana po 1 sat fizickog vezbanja, izmedju ostalog tu spada i trcanje. Mada ponekad odem na trcanje i posle posla, to sam posebno radio kad sam se spremao prema planu za 3km, ipak na poslu nemam potpunu slobodu da sam odredjujem vrstu treninga. Cesto me cude kolege koje to vezbanje dozivljavaju kao smaranje, dok bi neki ljudi dali mnogo toga da im se u radno vreme obezbedi termin za vezbanje.
@the rash javi se.mogu te dovesti do tih vremena.
Damire, ima ljudi koji stvarno ne mogu da nadju vreme za neke aktivnosti. Ali onda svesno kazes odricem se trcanja radi toga i toga, da bi onda nekada mogao da trcim. Ne znam da li verujem bas u ovo sto sam izneo ali to je to 🙂
Mislim da svako treba da nadje prioritete, sto je tek tema za sebe 🙂 I sta trcanje jeste, da li obaranje licnih rekorda i 6 treninga nedeljno ili 3x nedeljno dzoginga i zdravlja…
Verujem ja u tu pozitvnu pricu, samo sam rekao da nije bas lako:)))) i da je i iznalazenje vremena u uslovima kada ga nema takođe izazov! Ali za uživanje koje trčanje donosi vredi se snaći!
Evo ja garantujem da većina ljudi provede bar 1 sat vremena dnevno ispred TV ili kompa gledajući gluposti.. To je oblačenje+30min trčanja+tuširanje=cca 1 sat. Dovoljno za rekreativca, vikendom može neka dužina da se uradi…
I većina shvata gledanje u monitor kao normalno ali trčanje kao nešto za šta se nema vremena.
Odmorite se od neta, reality-ja, politike i gluposti i vežbajte jer zdravlje je najvrednije i kad se jednom pokvari teško se popravlja!
Verujte mi , ja to dobro znam…
Pokušavao sam da ubedim drugara koji polako ulazi u tridesete da počne da se bavi nečim – trčanjem, teretanom – da mu se ne bi desilo u trideset petoj da shvati da ima dvadeset kila viška i još manje vremena pored posla i porodice…
Njegov odgovor je da bi se sigurno bavio nečim ako bi to uspeo da ubaci između posla i dolaska kući… Znači nije problem vreme za trening, ni za zagrejavanje, ni za istezanje, ni za tuširanje – problem je tih par minuta kad se uđe u kuću, izuju cipele i zamiriše ručak 🙂
Poenta je – ovde ima mnogo ozbiljnih trkača, i oni znaju da ako posao ili porodica pritisnu – snalaziš se… Danas umesto 10k lagano – pola sata tempo, sutra – ustaneš pola sata ranije, ne mora baš ni svaki dan da se trči – tu je vikend da se nadoknadi propušteno… Nećeš imati vrhunske rezultate ali opet možeš da istrčiš par maratona i desetine trka godišnje…
Rekreativci početnici nemaju taj stav, njima je trčanje dodatnih par sati dnevno za koje treba naći vremena… Da dan traje 30 sati – opet bi bili kratki za tih par 🙂
Po meni, stvar je očigledno motivacije i faktor vremena je samo dodatni izgovor… Da nije tako najveći broj trkača počinjao bi u 16 (najviše slobodnog vremena) a ne u 35 (kad negde zapne sa kilažom ili zdravljem)…
Dakle, ovakvi tekstovi su super, primeri iz života – još bolji, ali dok čoveku ne sine da mora da bira između daljinskog i patika nema ništa… Nekome to dođe lakše – želi da smrša, nekome teže – zdravstveni problemi, i tada do izražaja dolazi ovaj i slični sajtovi da na klackalici poguraju početnika na pravu stranu…
Ono što me, moram priznati, dosta raduje je da ljudi sve češće biraju trčanje kao prvi izbor umesto rekreativnog fudbala, tenisa, teretane i drugih sportova…
a ako bismo se pitali kako mogu da organizujem sebi vreme i obaveze da mogu da trcim garantujem da bi bilo puno, puno vrlo kreativnih resenja…eto, primera da direktor jedne nase kompanije ima traku za trcanje u kancelariji…velicanstvenost se postize bujnom mastom!
21 dan je potrebno da se usvoji nova navika! zato, eto izazova da se prepozna zelja, da se usvoji promena i dodje do transformacije koja menja kvalitet zivota.
Porodica, posao, slobodno vreme, zdravlje… kako uskladiti? Ja mislim da nije sve tako tesko, samo treba probati. Mozda ce moje sledece hvaljenje nekom mladjem biti dobar podstrek. Radim u privatnoj distributerskoj firmi (10-12h/dan), a rekapitular za 2010. je da sam istrcao 4 polumaratona, i odradio 26 planinarskih akcija (npr. Pirin, Durmitor, Hajla, Fruskogorski ultramaraton….). Na planinarenju me je uvek pratila supruga, koju sam lako zarazio dobrim navikama, („pratila“ je los izraz, isli smo zajedno), a nekad i sa decom. Naravno, i supruga je zaposlena (knjigovodja, takodje kod privatnika), a leti radi i dodatni sezonki posao. I na kraju i glavni povod mog hvaljenja je da smo prosle nedelje (16.1.2011.) cela cetvoroclana porodica istrcali stazu od 7,2km. Vreme je manje bitno (za 42min, lagano bez zamora), ali sin i cerka su vukli napred.