Nema slobode bez odgovornosti – kako se to odražava na kretanje?

Ono oko čega smo se svi složili kada je naša apsolutno-jedina-tema-koja-postoji u pitanju je da se treba limitirati kontakt sa drugim ljudima.

Menje više, cela Evropa je sada u krilatici: social distancing. Okej imali smo neuspešni primer Velike Britanije koja je mnogo htela, pa odustala, vezano za nastavak života po starom i ubrzavanju zaraze.

Ovo nam dođe kao neki okvir za sliku, ali sam sadržaj slike se već drastično razlikuje od zemlje do zemlje.

Kod nas se ovaj sadržaj, kao i narativ, menja takođe iz dana u dan. Na ruku nam nikako nije išlo lepo vreme, te su se ljudi vođeni „šta nije zabranjeno, dozvoljeno je“ kretali recimo neuobičajeno često, obilato, a bogami i u grupama.

Pošto nismo bili odgovorni, slobode su nam smanjene. Hladno vreme i policijski čas čine svoje i ljudi je primetno mnogo manje na ulicama i u redovima.

Zabrana kretanja ili izbegavanje kontakta?

Sa jedne strane, imamo sasvim jasnu logiku za izolaciju, sa druge strane, stručnjaci nam daju oprečne informacije. Najnoviji izazov bio je zabrana boravka u parkovima, sa nejasnom konotacijom: da li smemo da se krećemo i dalje? Ili je mera u svrhu smanjivanja kontakata sa drugim ljudima?

Ovo je svaka država rešila drugačije, u Francuskoj je trčanje dozvoljeno 2km od mesta boravka, ali bicikliranje je zabranjeno, u Nemačkoj je sada definisana „zabrana kontakta“ i jako se pazi da se ne oduzme sloboda kretanja. U Italiji je potpuna zabrana kretanja bez cilja doneta tek pre par dana (iako smo verovali da je uvedena ranije, nažalost, sa ovim je baš odugovlačeno). U UK ljudi i dalje mogu da se kreću, zatvoreni su restorani. U Švedskoj škole i vrtići i dalje rade, savetuje se samo držanje distance.

U ponedeljak Johan Giesecke, Švedski epidemiolog i savetnik SZO izjavljuje da se koristi prolećno sunce:

„Šetajte sa prijateljem na metar udeljenosti, ne grlite komšiju. Ponesite termos i sedite na klupu u parku. Loše je za vaše zdravlje da sedite kod kuće“ ovo je izjavljeno na nacionalnoj televiziji.

Ne moramo da analiziramo sve zemlje sveta, dovoljno je primetiti: razlike postoje.

Ko je u pravu? Sabiraćemo verovatno na kraju. Sa jedne strane, zemlje koje epidemiju ne mogu da obuzdaju, mere pooštravaju na dnevnom nivou, ali čini se, bolno kasneći za realnošću. Sa druge strane, zemlje poput Švedske koja na današnji dan ima 2200 obolelih i 36 mrtvih ohrabruje kretanje uz dovoljnu distancu.

Individualno džogiranje, bicikliranje i šetnja se i dalje ohrabruju kao najbolja mera za jačanje imuniteta u dovoljno zapadnih zemalja da nas ohrabri da se ipak i dalje krećemo. Ali, tamo gde se situacija pogoršava, ova sloboda se ograničava.

U Srbiji? Boravak ne, kretanje da?

Boravak i okupljanje u parkovima zvanično je zabranjeno pre par dana. U praksi vidimo da ljudi kroz parkove prolaze, poneki i trče, čime je podvučeno da je osnovna namera mere smanjivanje bliskog kontakta i okupljanja. Sa druge strane, osuda javnosti ljudi koji se i dalje – bože sačuvaj – kreću je primetna i u porastu.

Od naših stručnjaka dobijamo informaciju da je na otvorenom razmak od 2m sasvim dovoljna mera bezbednosti, i ako ništa ne pipate, vaše kretanje ne ugrožava nikoga.

Dodatno, konačno smo danas dobili i finalnu informaciju: maske su u zatvorenom neophodne. Na otvorenom i kontraproduktive. Sa druge strane, imamo utisak da se sve što se eksplicitno ne zabrani, lako zloupotrebi.

Da se ne lažemo, u Srbiji nema dovoljno trkača da bi ikada prišli jedno drugom na manje od 10 metara sve i da krenu u isto vreme svaki dan. Sada ih viđamo više, jer ne trče u grupama, već individualno i zbog zgusnutog vremena kada trčati mogu. Sneg u martu je i ovu tanku brojku dodatno stanjio.

Dakle, iskulirajte se ili trčite?

Dok se kretanje ne zabrani, na vama je da odlučite za sebe. U obzir biste morali da uzmete više parametara:

• gde živite i da li objektvno možete da izbegnete kontakt u zgradi, liftu, ulici.
• da li ste savršenog zdravlja? ako niste, trčanje će odmoći vašem imunom sistemu
• da li možete da ovu aktivnost zamenite nekom indoor, korisnom, a ne ugrožavajućom?
• da li osećate moralni problem, što vi eto imate noge i možete na trčanje, a vaša mama i komšija moraju da sede unutra?
• da li sa 100% sigurnosti možete da kažete da niste zaraženi?

Retki možemo da garantujemo za sebe sve ove stavke, većina verovatno ne. Za razliku od normalnog stanja kada se uvek polazi od sebe i kada sebi najviše moramo da verujemo, u stanju nevidljive epidemije ova sigurnost se kruni, za nekoga se obrušava odjednom, nekima traje duže, ali vremenom se cvrić sumnje razvije u svakome.

Ja zaista ne mogu da vam pomognem više sem da pratite sebe i svoj moralni kompas, dok još uvek uživate tu slobodu. Ono što mogu da kažem i što se i u mom životu i kolektivnoj istoriji uvek ponavlja: sloboda povlači odgovornost.