Današnja gošća na sajtu je Nataša Ćulafić, atletičarka koja je napravila jako zanimljivu tranziciju sa kratkih na duge pruge, te je sada mngo češće viđamo u mimotrču na stazama.

Sa Natašom razgovaramo u okviru serije intervjua pred  Serbia Marathon Series.  U okviru kojih pričamo sa poznatim licima trčanja, postavljmo im 10 istih i 10 različitih pitanja na osnovu pitanja čitalaca!

Predstavite nam se u 3 rečenice   

Atletičarka Ak Partizan BG. Trcanjem se bavim od 1997. godine. Predstavnik sam nacionalnog vojnog tima Srbije od 2011. godine.

Tvoj najveći trkački uspeh ili uspeh u trčanju

Istrčan prvi maraton u 2016 god. u Torinu i 8.mesto u generalnom plasmanu tog maratona sa rezultatom 2:56:54. U Zagrebu naredne godine 2017 god. istrčan lični rekord 2:55:25 što me je uvrstilo u treću maratonsku Srbije, iza Olivere Jeftić i Teodore Simović. Ove godine sam postala vicešampionka države u polumaratonu sa istrčanim ličnim rekordom 1:22:24 .

Najveća lekcija tokom profesionalne karijere u trčanju

Sve što radite morate uložiti pozitivne emocije, i nikada vas inat  neće dovesti do najboljeg ostvarenja jer je to negativna emocija. Nije dovoljno puno raditi i biti samo uporan, nekad je manje više, a pametan rad je ključ uspeha.

Kako vidite trkački region?

Drago mi što sve više  viđam ljude koji se rekreiraju trčanjem i smatram da se broj ljudi povećava. Polako se menja svest o trčanju zbog raznih škola trčanja koji se bave sve više ozbiljnijim rekreativnim trčanjem.

Koji je glavni problem (i moguća rešenja) u tvojoj sferi delovanja u trčanju.

Smatram da sa rekreativcima ne rade kompetentni treneri i da se u tom pravcu treba razvijati. Nedostatak edukacije u sferi trčanja.

Zašto su nove trke poput Serbia Marathon-a važne?

Trke kao sto je Serbia Marathon su izuzetno važne radi postavljanja standarda u zemlji i regionu. Nije dovoljno samo skupiti trkače i pustiti da trče, potrebna nam je manifestacija i događaj koji će okupiti ljude iz raznih sfera, i što je jako važno, okupiti elitne trkače.

Ja smatram da atletske trke moraju imati elitne trkače da bi trka dobila na važnosti i tako privukla što veći broj elitnih trkača, a znamo svi da je u poslednje vreme pad kvaliteta rezultata, a povećanje kvantiteta rekreativaca. Zato smatram da će ovakva trka okupiti i jedne i druge ida će ostaviti jedan standard – šablon kako to treba da izgleda.

Šta misliš koliko ljudi trči u Srbiji?

Nedovoljno, mi još uvek nismo sportska nacija… kada budemo svi zajedno uticali na rekreativce da finišerska medalja ne predstavlja turističku razglednicu već nagradu za uložen trud, a ne novac, i da to predstavlja nagradu za trenutno nabolje izvođenje… tada ćemo imati mnogo više trkača.

Gde vidiš trčanje u Srbiji za 10 godina?

Nadam se da ćemo biti trkačka nacija i da se uz adekvatnu propagandu može sve ostvariti. Mi nismo lenj narod samo nam treba dobar motiv kao sto sam rekla, a da to nije inat. Uz dobre i kvalitetne trke na 5km i 10km taj broj će se povećavati jer su to distance koje mogu sa lakoćom da se istrče.

Omiljena trka, a da nije tvoja ili tvog prijatelja?

Ženska trka maratona na Olimpijskim igrama u Atini 2004.

Koji je tvoj trik da aktiviraš moju mamu-sestru koja se nije bavila sportom poslednjih 30 godina?

Dovoljno je da obučem haljinu i cipele na visoku potpeticu.

Fanovi pitaju

Koja je tajna dobrog trkača?

Strpljenje i vera u sebe.

Šta je najteže kod tranzicije sa kratkih na duge pruge?

Ta promena se izuzetno oseti fizički jer su mišići navikli na potpuno drugačiju vrstu napora kao i kardiovaskularni sistem, izvor energije je drugačiji i to se sve oseti, a najviše trpe noge – mišići koji u toj tranziciji jako bole i muče se.

Međutim, to je dugotrajan proces i potrebno je biti strpljiv. Sto se ‘glave’ tiče je super… mnogo je lakše trčati sporije, a duže, nego brzo a kraće.

Šta joj najviše smeta kada kao atletičarka trči trke pune rekreativaca?

Generalno mi ne smetaju drugi ljudi, fokusiram se samo na sebe… Nekad mi i prija da se mimoilazim i gledam trkače, a uvek mi je jako drago kada iz neke mase čujem da neko od njih navija i viče moje ime. Ja dosta njih srećem na mestima gde inače trčim, a smatram da samo u toku trke svi isti, ali to uključuje samo one koji jure što bolje vreme i nije važno na kom je ko nivou… isti nam je zadatak…

Zanima me o čemu misli dok trči maraton, kako u sebi pronađe snage kada joj je teško?

Na trku uvek idem sa zadatkom, da istrčim ono za šta sam se spremala i o tome i mislim. Svako prolazno vreme je izračunato i istrenirano pa prema tome koncentracija je na tome.

A kada mi je teško samo pomislim na to koliko sam sebe posvetila toj pripremi. Jedan moj prijatelj meni uvek kaže „Nataša, niko ti nije ni rekao da će biti lako“.

Prema tome mi treniramo da trpimo i da u datom trenutku damo sve od sebe a to nije lako :)

Kako izgleda obrok nakon istrčanog maratona?

Posle maratona ne mogu da jedem ceo dan, ali mi je Coca-Cola nešto što mi jako prija i bez griže savesti je pijem, a tek uveče mogu jesti nešto malo i neko vino da bih zaspala.

Da li imaš neki savet za potpunog amatera koji želi da se pripremi i istrči 10km?

Pa jako je važan motiv, ne sme biti inat i fizički izgled… I kada to prevaziđe onda može da vlada svojim telom. Samo strpljenje i pametan rad i naravno, sebe nikada ne potceniti… Ko se odluči da istrči 10km – istrčaće… stvar je samo u brzini kojom će to izvesti.

Da li pazi na ishranu i ako je odgovor da, da li nekada prekrši nekim slatkišem? 

Naravno, to je jako važna stvar. Hrana je gorivo. Hrana nam pomaže da se oporavimo. Ja jedem i slatkiše ali domaće. Ne jedem hranu sa hemijom. Bitno mi je da ništa slatko, pa ni suvo voće, ne jedem pre treninga, a posle treninga mi je vazno da se lepo najedem .

Koji je sledeći maraton koji planira da trči?

Trčaću u Bejrutu jer je u okviru tog maratona svetsko vojno prvenstvo.

Koliko je bitno da trkači rade snagu u teretani?

Pa kao i u svakom sportu teretana – snaga je važna. Smatram da trening u  teretani  više čuva telo od povreda i održava tonus mišića.

Koliko dugo je potrebno trenirati da bi istrčali maraton ispod 3 sata?

To je individualno. Smatram da prvo mora da se istrenira polumaraton pa tek onda maraton. 4-5 meseci je sasvim dovoljno ako je sportista već u kontinuiranom dugoprugaškom treningu.

Nataša, kako biraš trke na kojima ćeš trčati, a kako žurke na kojima ćeš uživati?

Trke bira trener u dogovoru sa mnom i zavisi šta je planirano da se iskontroliše, a uvek imamo glavnu trku za koju se spremamo. Ne izlazim često,  ali to se ne bira, bira se društvo…mada više volim restorane, gde mogu da jedem, nego žurke J

Disanje mi je najveći problem, pa me zanima kako konstantno pravilno disati?

Svako diše drugačije. Moj savet je da se otvore blago usta i udisati isključivo na usta, ritam disanja će se sam podesiti u odnosu da brzinu kretanja. To se lako može isprobati kada se šetate pa kada ubrzate. Ne razmišljajte mnogo o tome, opustite se i to će se rešiti. Samo nikako dva udisaja na nos I dva izdisaja na usta  :)

Šta motiviše Natašu?

Ovo je možda i najteže pitanje. Uvek sam se trudila da sebe počastim neki savršeno dobrim osećajem, jer to ne može da se kupi. Trčanje mi to omogućuje. Pored toga, mnoge stvari me motivišu, ljudi sa kojima se družim, uspešne sestre, roditelji… svako ko je u mom okruženju i stremi ka nekom uspehu je moja motivacija.

Šta za tebe znači dobar trener?

Smatram da ne postoji najbolji trener, već osoba kojoj veruješ ili ne. Dobar trener je onaj koji sportisti da trening koji on može da odradi i da sportista ode sa treninga motivisan za sledeći trening.

Da li više voliš jutarnje ili večernje treninge?

To je stvar navike. Lagane treninge i duge volim da odradim ujutru, a zahtevne, intervalne treninge popodne jer je telo budnije i ipak idem sa više obroka na trening što mi mnogo znači.

Šta više voliš Nike ili adidas?

Nike za šetanje, adidas za treniranje :)

Zanima me koliko je Nataši trebalo meseci, godina, da spusti maraton ispod 3h?

Nije mi trebalo J jer sam ja svoj prvi maraton istrčala 2:56, a imam ih samo tri do sada .

Kako se osećaš kada trčiš sa rekreativcima? Je l ti teško ili uživaš da spustiš tempo i ispričaš se sa nekim?

Fokusiram se samo na sebe, ne idem na trke da bih pričala u toku trke, jer svaka trka za mene ima zadatak. Volim da pričam posle trke.

Kolika je prosečna nedeljna distanca koju pretrčiš u toku priprema za 42km i kakve tipove treninga odrađuješ?

165 km nedeljno, što uključuje intervalini trening, tempo trening, fartlek (igra promene ritma) i dugo trčanje preko 2h, ostali treninzi su lagana istrčavanja.

Šta misliš da je napravilo najveći skok u tvom napretku u spuštanju vremena? Tehnika, kilaža, disanje, meditacija?

Pa sto se  maratona tiče nisam imala skok u rezultatu jer sam se odmah spremala za trku ispod 3h, preko 3h trke me ne motivišu. Sama priprema za tako nešto je dovela do toga da istrčim dobar rezultat i na polumaratonu. Za to je bio zaslužan tadašnji trener, koji je svaki trening dobro prilagodio.

Tehniku trčanja i disanje sam svladala još u pionirskim danima kao dete, tako da i to ima veliki udeo u mom trčanju. O kilaži nisam razmišljala jer se telo kada radite pravilno i pametno samo prilagodi vrsti aktivnosti.

Da li više voliš Partizan ili trčanje i da li je bio gol na derbiju?

Od 1997. sam na Partizanovom stadionu ali ne pratim fudbal, vise volim da čujem neki dobar rezultat naših biciklista, veslača, strelaca, rvača, džudista, karatista…

Nataša je nagradila pitanje broj 13. Šta je motiviše :) molimo Aleksandra Rasica @rask3 da nam se javi na kontakt@trcanje.rs za dogovor oko preuzimanja nagrade! Pratitie nas na našem instagram nalogu @trcanje da saznate ko je sledeći gost ili gošća na sajtu, postavite pitanje i osvojite zanimljiive i vredne nagrade!