Vesti

Na pragu revolucije? Prvi hamburger od matičnih ćelija!

7 komentara

Davne 1932. je Vinston Čerčil izjavio kako ćemo, za manje od pedeset godina smatrati apsurdnim da se gaji celo pile kako bi se pojele samo grudi ili krilce, već ćemo te delove gajiti odvojeno.  Danas,  nikada nismo bili bliže da ovu ideju testiramo i u praksi 5. avgusta 2013. Par kušača hrane selo je zajedno da proba prvi goveđi hamburger iz „epruvete“, napravljen od uzgojenih matičnih ćelija krave. Ovo je ujedno i najskuplji hamburger ikada, jer je ceo proces izrade i odgoja koštao 250.000 evra. Ceo projekat finansirao je Google-ov koosnivač Sergej Brin. 

burger

 

Istraživači sa Univerziteta u Mastrihtu odgojili su goveđe mišićno tkivo, na osnovu matičih ćelija uzetih iz ramena krave. Meso je zatim isprženo, po recepturi i pod nadzorom kuvara Ričarda Mek Govena (Richard McGeown) na suncokretovom ulju i sa prezlama. Ceo događaj bio je javno prenošen i dva nezavisna kušača hrane su ocenila prvi sintetički hamburger kao „čudan“, „bez masnoće“ „definitivno više nalik mesu nego soji“ ali nisu se definitivno odredili da li je zaista i podsećao na ukus govedine.

Šta je gajena govedina? Nastaje uzimanjem matičnih mišićnih ćelija žive krave. Ćelije se stavljaju u posebne činije, gde se hrane kako bi se umnožavale i stvarale mišićno tkivo, koje je glavni sastojak „mesa“ koje jedemo. Ćelije rastu u vlakna, a potrebno je  20.000 vlakana i oko tri nedelje da stvorimo jedan hamburger od 140 g. Biološki je tkivo identično onome koje dobijamo od goveda. U postupku se ne primenjuje genetska modifikacija.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=MvglSdkw3Cs

Mnogo više od samog ukusa, za javnost je važniji potencijal koji gajeni proteini donose spram svetske nestašice hrane, sa jedne strane, i jezivih uslova pod kojima se meso gaji na farmama širom sveta. Moralnim vegetarijancima ono možda može da olakša buduće izbore. Svetska populacija će premašiti 9 milijardi sredinom 21. veka i procene su da farmeri neće moći da isprate zahteve za mesom tolikog broja ljudi. Već sada romantična ideja malih farmi u realnosti izleda mnogo jezivije, sa prenatrpanim torovima i ogromnom količinom antibiotika koje se životinjama daju.

Pogledajte na koji način je Serej Brin objasnio svoju motivaciju da finansira ovaj projekat.

Ukoliko ste raspoloženi za matični burger evo i recepta!

  • 140 g matičnih ćelija krave, uzgojenih u mišićno tkvio
  • Sok od cvekle i šafran, radi boje
  • 1 crni luk, sitno seckan
  • 1 žumance
  • So, biber, prezle
  • 25g korijandera

 

Prijavi se za Ljubljanski maraton
Ličnost u fokusu: Emir Bekrić

Povezani članci

7 komentara. Leave new

  • Napokon, nešto sočno za vegeterijance :))
    Jeste, ovo je revolucija, mislim da za 100 godina biće sve iz epruvete i par procenata ludaka koji će da se lože na organsko i raw food (koji će moći to sebi da priušte)

    Odgovori
  • Znaci, katastrofa !!!

    Odgovori
  • Ksenija Vujačić Mirski
    avgust 7, 2013 12:52

    Vegeterijanci i vegani imaju i mnogo mnogo sočniju, raznovrsniju i kvalitetniju hranu od hamburgera običnog ili veštačkog. Mislim da je tužno što tako prihvatamo da će za par godina sve biti iz epruvete i da treba da se borimo protiv toga, ono što je dobro za nas sada ili u datom trenutku ne mora da znači da neće uticati za deset ili dvadeset godina. Svi ti istraživači koji nešto naprave hvale se svojim izumom a ne dopuštaju da se to više ispita i posle dolazi do raznih fijaska i veoma ozbiljnih posledica (to se npr ispostavilo sa mnogim lekovima, počev od talidomida do nekih kontraceptivnih pilula). Moja baka živi 90 godina zato što je jela prirodnu hranu , koja nije GMO , koja je bila organska nebitno da li je upitanju meso ili ne s druge strane, a ja iako vodim računa ne verujem da ću doživeti devedesetu.

    Po meni ovo je u prvu ruku moralnije nego ubiti životinju i pojesti je (jer smo toliko gladni i nezasiti i ceo svet se vrti oko toga šta ćemo pojesti , dok se neko bogati na svemu tome) ali s druge strane da li je moralno prema samom sebi i prema ljudskoj rasi (ako želimo da opstanemo) jesti nešto što se ne zna kakve su posledice na duge staze? Svetu treba velika ekološka revolucija pre svega a posle toga hamburgeri iz epruvete.

    http://kblog.lunchboxbunch.com/ (ja nisam vegan da se zna, ali kako ide ovaj svet mislim da ću za jedno 10god postati…)

    Odgovori
    • Veoma je bitno da su odluke koje donosimo zasnovane na validnim cinjenicama.

      Drago mi je zbog tvoje bake, ali sumnjam da je ona reprezentativni uzorak celog ljudkog roda. Svi smo mnogo puta culi price o dedi ili babi koji su ziveli po sto godina, a pusili su tri pakle i jeli samo luk i slaninu.

      Cinjenice ipak daju sasvim drugaciju sliku. Grafik dole prikazuje istorijski trend ocekivane duzine ljudskog zivota na globanom nivou. Upravo je moderno doba, toliko poklinjano zbog GMO, loseg zivotnog stila, medicinske i farmako mafije, utrostruclio nas zivotni vek. Stanje stvari je takvo da zivimo duze i kvalitetnije nego ikada u ljudskoj istoriji, i da se ovaj trend nastavlja.

      To znaci da ipak radimo bar nesto dobro, i da ne bi trebalo po difoltu pljunuti na svaki revolucinarni napredak, sto sinteticko meso obecava da bude.

      Odgovori
      • Ksenija Vujačić Mirski
        avgust 9, 2013 17:01

        Naravno da radimo nešto dobro, istražujemo , otkrivamo. Ne pljujem ja po sintetičkom mesu, samo kažem da ne treba biti toliko oduševljen nego treba sačekati još vremena da se to proveri.

        Evo npr GMO, kada se to pojavilo svi su bili oduševljeni ali dalja istraživanja na pacovima pokazala su da uzimanje gmo hrane urokuje tumore. GMO ima i svoje prednosti naravno u medicini npr, mnogo je lakše koristiti takav lek kada je čovek bolestan, ali zdravi ljudi trebalo bi da vode računa kako utiču na svoj organizam i imuno i genetski.

        Niko ovde od nas pa čak ni ja (ja se izvinjavam ako neko stvarno završio molekularnu bilogiji i genetiku i bavi se time veoma usko stručno pa može da sudi) ne zna toliko o tome. Ja evo ne znam kako bi čovek reagovao posle 100.000 godine uzimanja prirodne hrane i kako bi se adaptirao na nešto potpuno veštačko.Ako uzemo u obzir revoluciju ishrane u poslednjih 100 godina gde su više zastupljeni šećeri i žitarice, iako se životni vek povećao (ja smatram da je to zbog boljih uslova, higijene, lekova a ne hrane u tolikoj meri) vidimo da se toliko ljudi bori sa kardiovaskularnim problemima, gojaznosti, dijabetesom, kancerom…

        Okej živimo duže, ali živimo na ovoj planeti, ne razumem zašto je čovek postao sebičan, ovo nije samo naša planeta, a promene koje čovek radi utiču na ceo biosistem. Treba otkrivati stvari, treba doprineti znanju ali mislim da čovek moralno treba da živi u skladu sa prirodnim zakonima. Koje su posledice svega što čovek napravi? Kako bi prirodno i veštačko reagovalo zajedno? Koje genetske informacije nose matične ćelije govedine i po čemu se to razlikuje od prirodne govedine? Da li reaguje isto? Čovek nije robot da vari sve isto , ljudi su drugačiji, šta se iskorišćava , šta se , izbacuje? To su sva pitanja koja mi prolaze kroz glavu , uopšte ne razmišljam o tome da stavim usta, pojedem i eto super proteini! i baš zato što nemam odgovor na to smatram da ovo treba još dosta dosta istraživati. Treba učiti, otkirvati, istraživati ! Mi sada nemamo “validne činjenice“ a za te validne činjenice potrebno je vreme.

        Odgovori
  • Sintetički hamburger će biti potpun kad ga naprave od sintetičkog mesa sa sintetičkim lukom, sintetičkim jajem, sintetičkim začinima. Do tada će koštati (i imati ukus) kao spejs šatl. A tako će da i prođe. Daleko smo mi od replikatora iz serijala Star trek. Priroda uvek pobeđuje, možete se kladiti. Čerčil nije imao pojma.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed

Exit mobile version