Moj heroj – Ninoslav Rašković

Kada je Ninoslav Rašković iz Pančeva, pre tačno deset godina, saznao da će do kraja života morati svakodnevno da se bori sa nivoom šećera u krvi, bio je, poput drugih osoba obolelih od dijabetesa u šoku i očajan. Tada mu je bilo samo dvadeset četiri godine.

Nakon nekoliko dana razmišljanja o svojoj budućnosti, koja mu je tada izgledala tmurno, skupio je snagu i krenuo u istraživanje o stanju svog organizma. Došao je do saznanja koja svaka osoba obolela od dijabetesa u Srbiji danas može da potvrdi da lekari opšte prakse ne daju dobre savete, da sistem zdravstva ne olakšava nego dodatno komplikuje lečenje, da ne postoji strategija sprečavanja komplikacija od ove bolesti koja se, dokazano je, ne mora odraziti na životne aktivnosti i druge aspekte zdravlja, ukoliko se drži pod kontrolom.

Odlučio je da stvar preuzme u svoje ruke, a onda je postao inspiracija i neka vrsta savetodavca za druge obolele od dijabetesa. Ninoslav je, naime, na osnovu podataka do kojih je sam dolazio, preko Interneta i literature, pokrenuo blog „pobedidijabetes“. Ali, najvažniji razlog zbog koga je njegov blog posećen, zapravo je sport kojim je počeo profesionalno da se bavi da bi pobedio ovu bolest. Elektroničar po zanimanju, uvek je, kaže, imao sportskog duha u sebi, rekreativno se bavio raznim sportovima, pa i trčanjem, ali ovaj, od pre tri godine i profesionalni maratonac, inspirisan svojim zdravljem, počeo je da trči i po 30 kilometara na dan. Iza sebe je, u međuvremenu, ostavio brojne trke širom Srbije, ali i čuvene maratone u Beogradu, Amsterdamu, Ženevi.

„U početku, kada sam saznao dijagnozu, bio sam u šoku, pre svega, od susreta sa nepoznatim. Tada sam shvatio da su jedino što mi nedostaje da bih živeo normalno dalje, prave informacije. Praktični svakodnevni saveti. Po prirodi, nisam osoba koja očajava i prepušta se sudbini. Blogova kao što je moj ima mnogo na engleskom jeziku, ali ne i na nekom od jezika naroda bivše Jugoslavije. Zato sam odlučio da ga pokrenem. Da bih učinio nešto, najpre za mlade ljude koji se susreću sa ovom bolešću, a ne znaju koliko mnogo mogu da učine za svoje zdravlje,“ kaže Ninoslav.

Na njegovu mail adresu neprekidno stižu pitanja veoma praktičnih sadržaja. Svakodnevno odgovara na najrazličitija pitanja u vezi sa nivoom svog šećera dok trenira, hranom i tečnošću koje uzima, vremenskim intervalima u ishrani…On kaže, da „ne mlati praznu slamu“ nego priča ljudima čak i o tome kako treba da ubodu iglu da bi sebi dali insulin.
Još dok je ležao u Kliničkom centru, kaže da je uvideo da mnogi oboleli nemaju mesto na kome bi pronašli prave informacije o svojoj bolesti, da mnogi u neznanju prihvataju čak i diskriminaciju koja im se nameće. Smatraju se nesposobnim da obavljaju posao, ostaju bez radnog mesta. Zato je poruka koja se vidi na svakoj strani njegovog sajta ohrabrujuća: „Da li možeš biti jači od dijabetesa? Naravno da možeš! Probaj i videćeš!“

Od januara ove godine Ninoslav nosi infuzionu pumpu, koja mu automatski pomaže da reguliše nivo šećera u krvi. To mu svakako olakšava treninge, ali dok je nije imao, uzimanje insulina četiri puta dnevno, a ponekad i češće, nije ga ometalo u nameri da trenira. Žao mu je što država ne uspeva da obezbedi više insulinskih pumpi i za različite tipove ove bolesti, jer se pacijenti najčešće osećaju neprijatno kada moraju da upotrebe bočicu i špric, a neretko i pen (savremeniji insulinski špric, praktičniji, jer ima oblik olovke i može se koristiti više puta).

„Pokušavam da razbijem tabu. Govorim o svemu javno i nikada neću razumeti, posebno ne javne ličnosti, koje se libe da o tome govore. Odgovaram ljudima kako da se sklone da bi primili insulin, ali, istovremeno, kako ne treba da im bude neprijatno zbog toga.“

Ninoslav samoinicijativno, naime, pokušava da pobedi najčešći uzrok napredovanja ove bolesti – psihološku barijeru obolelih da otpočnu tretman i njihov osećaj neprijatnosti dok uzimaju lek. Veliki broj pisama, koja mu stižu, dokaz su njegovog uspeha u tome. Vremenom je njegov rad primećen i od jedne farmaceutske kuće, pa je dobio pokrovitelja za putovanja na maratone i izdatke za profesionalnog trenera. I iz sistema zdravstvene zaštite su želeli da ga angažuju, pa je postao zaštitno lice kampanje „Menjamo dijabetes“. Ninoslav je na to pristao, ali još sa kritičkim stavom očekuje rezultate. U skladu sa njegovom borbenom prirodom, jedino što ga interesuje u toj kampanji je da se „reše propusti koje su sami uvideli u zdravstvu, a lekari edukuju u skladu sa potrebama pacijenata“.

Desetogodišnjicu borbe protiv dijabetesa odlučio je da obeleži optimistično. Uz tortu sa deset svećica. Tih dana se u njegovom domu spremala još jedna torta na kojoj je gorela samo jedna svećica. Njegova ćerka Mila napunila je 26. maja godinu dana, a između pripremnih treninga za trku na slovenačkoj planini Grintovec, u Kamniškim Alpima, njen tata je srećan što je uči prvim koracima.

Izvor: Moj Heroj – Dragana Perić