Predstavljali smo nekolicinu žena i muškaraca koji se bave triatlonom i koji imaju iza sebe nekoliko godina iskustva u IM trkama, a ovog puta imamo pravu poslasticu – bračni IM par, Jelenu i Slobodana Laskovića. 

U intervjuu koji sledi možete saznati kako to izgleda uskladiti treninge, posao, decu, a da ni jedna od pomenutih stavki nije zapostavljena…a možda dobijete i inspiraciju da trenirate triatlon jer nikad se ne zna, može se desiti da na treninzima ili trkama sretnete svoju idealnu polovinu :)

Postoji dosta trkačkih i biciklističkih parova, ali triatlonska ljubav je veoma retka. Da li je vas spojila ljubav prema sportu (triatlonu) ili se želja za TRI disciplinama rodila kao zajednička ideja?

J: Jeste nas spojila ljubav prema sportu, ali ne triatlonu nego biciklizmu. Na biciklima smo se upoznali i prve godine zajedničkog života provodili isključivo na MTB biciklima. Triatlon je u naš život ušao sasvim slučajno kada sam pre skoro 20 godina, na nagovor prijatelja rešila da se oprobam. Moj prvi sport je bio plivanje, biciklizam je bio moja druga ljubav pa je samo trebalo savladati još malo trčanja. Slobodan je do 2015. godine bio moja najvernija podrška i najbolji support crew koji se može zamisliti, i držao se isključivo vožnje bicikla. Nakon što sam ja 2015. godine završila svoj prvi Half IM u Puli, naš prijatelj ga je nagovorio da se i oni spreme i završe ga 2016. Od tada počinje naša zajednička triatlonska priča.

S: Sport nas je spojio definitivno, ali ne triatlon, oboje smo u to vreme vozili mountain bike, i tako smo se i upoznali. Jelena se ranije bavila triatlonom i to veoma uspešno, ali kada su došla deca prosto nije bilo izvodljivo. Ona se vratila trčanju pa onda i triatlonu kada su deca malo poodrasla pa smo uspevali da se organizujemo oko treninga. Triatlon je definitivno njen sport, ja, kao okoreli mauntin bajker, ga nisam do skoro razmatrao. Kada je Jelena 2015. postavila domaći odradivši Ironman 70.3 u Puli, ja sam se polako i “nečujno” uvukao u triatlon.

Trenirati triatlon veoma je kompleksno i traži dosta vremena. Kako ste uspeli da se organizujete?

J: Treniranje jeste vrlo kompleksno i organizacija je veliki izazov, pa ga tako i prhvatam. Zanimljivo je pronalaženje novih modela optiizacije potrošnje vremena, definisanje prioriteta … Uz dvoje dece od 11 godina, koji pored škole i školskih obaveza, imaju još bezbroj aktivnosti na kojima ih treba ispratiti, odvesti/dovesti i uz sve to pravilno nahraniti (što je posebna stavka u organizaciji vremena), naše poslove, sve je isplanirano i organizovan do najsitnijih detalja danima unapred.

S: To što smo oboje u triatlonu, zapravo, dosta pomaže. Pre svega zbog uzajamnog razumevanja u vezi treninga i vremena posvećenog treniranju. Triatlon je kompleksan sport, i podrazumeva svakodnevne treninge, a nekoliko puta u toku nedelje i dva treninga dnevno. Pravi je izazov uklopiti treninge sa ostalim obavezama u toku dana. Srećom, treninzi radnim danima su najčešće 1-1,5h što nije puno, veci problem predstavlja to što pojedine aktivnosti su restriktivne u pogledu kada mogu da se odrade. Recimo plivanje mora da se uklapa u slobodne termine na bazenu. Bicikl kada je hladno treba uklopiti u neko doba dana kada ima dnevne svetlosti i nije preterano hladno, u dosta navrata, pauzu za ručak na poslu iskoristim da izadjem na bajk i odradim trening.

Da li imate zajedničke treninge i da li se mešate jedno drugom u iste? Kako izgleda jedan vaš dan?

J: U početku, kada je i Slobodan počeo sa treninzima, svako je trenirao za sebe, kad i kako stigne jer su nam i nivoi utreniranosti i treninzi bili potpuno različiti, ali smo kako je vreme odmicalo uspeli sve da usaglasimo i većinu treninga radimo zajedno. Najbolje od svega su uvek duge zajedničke vožnje bicikla vikendom ili duga trčanja, koja su postala novi način istraživanja Beograda i okoline…svaki put nađemo novi način da izaberemo stazu kojom ćem ići i to samo po sebi postaje zabava. Svaki dan je isplaniran do detalja bar 24 sata unapred. Uvek neko od nas ima individualni trening u teretani u zoru (pre odlaska na posao), a posle posla se u zavisnosti od sporta koji je taj dan u planu organizujemo kada i gde radmo trening. U sve to se uklopi druženje sa decom, njhove aktivnosti, spremanje hrane…i sve funkcioniše besprekorno.

S: U početku nismo bili “kompatibilni” u pogledu treninga. Nivo moje fizičke spreme, za plivanje na primer, je bio takav da mi je svaki trening bio izuzetno naporan. Sećam se da, isplivati 400m iz komada za mene u početku je bilo neizvodljivo. Bio sam kao ona patkica na navijanje, koju je na svakih 50m trebalo ponovo naviti, a u to vreme Jelena je iza sebe vec imala jedan Half IM.
Svakako bili bi na istom mestu u isto vreme svako sa svojim zadacima, zonama i tempom.
Vremenom smo stigli do toga da većinu treninga možemo da radimo zajedno.

U kojoj disciplini je bolja Jelena, a u kojoj Slobodan?

J: Ja sam bolja u tranziciji, a Slobodan u plivanju i biciklu. Na trčanju smo prilično izjednačeni.

S: Jelena bolje izgleda u svakoj disciplini, a ja sam neprikosnoven u maratonskim tranzicijama 😊

Koje su prednosti imati za partnera/ku triatlonca/ku?

J: Prednosti su brojne, ali najznačajnija je činjenica da te onaj sa kim si izabrao/la da provedeš život u potpunosti razume. Da razume tvoju potrebu da vreme provedeš baveći se sportom, da potpuno shvata da se ti tokom i posle treninga najbolje osećaš, da te to ispunjava od glave do pete. To je bilo posebno zanimljivo u početku, s obzirom da sam ja prva ušla u triatlonske vode (što je redak slučaj), a njegova podrška je bila bezgranična. Zajednički treninzi, putovanja, zajednički šoping (vrlo zaimljiva kategorija jer obilazimo isključivo prodavnice sportske opreme i savršeno se razumemo). Prednost je i jednostavna organizacija svih zajedničkih aktivnosti jer su nam i interesovanja ista. 

S: Prednosti su brojne, ali ajmo prvo o manama, na primer nema šanse da dođem kući sa novim biciklom i kažem “ma kupio sam ga na buvljaku za 100 evra”.
Znaš za onu triatlonsku kletvu: “Da bog da ti žena rasprodala opremu po ceni po kojoj si joj rekao da si platio!”, e to se kod nas ne može desiti.
Šalu na stranu, dobro se razumemo, i znamo da su treninizi svakom od nas negde dosta visoko na lestvici prioriteta. Činjenica je da uvek imaš nekoga sa kim možeš da odradiš trening, neko ko će te povući i kada si na ivici da odustaneš od treninga. Takođe, prednost je što možemo da organizujemo putovanja tako da se uklope u pripreme za neku trku, ili trku odradimo u sklopu letovanja a da to svima predstavlja zadovoljstvo.

Koja prva reč vam padne na pamet kada pomislite na triatlon?

J: Sloboda, priroda, radost življenja.

S: Bajk, vetar, asfalt, Sunce, vrelina.

Vi ste pravi primer zdravog sportskog para. Da li prenosite tu ljubav i na decu i da li se i kod njih javlja želja za triatlonom?

J: Naša deca su od najranijeg detinjstva vreme provodila u prirodi, baveći se najrazličitijim sportskim aktivnostima tako da je i za njih sport sastavni deo života. Odrastali su u šetnjama po u prirodi, letovanja često provodimo u kampovima i na planinama, a za putovanja je obavezna stavka pri pakovanju: 4 bicikla. Sve drugo je opciono. Njihov najveći sprotski poduhvat za sada je uspon na Triglav (2864m) kada su imali 9 godina. Istina, to samo iz prespektive odrasnih izgleda kao poduhvat, a za Kaću i Marka  je to bio dvodnevni šetački izlet po planinama Slovenije i kao najuzbudljiviji detalj im je ostalo spavanje u prepunom planinarskom domu bez struje i vode, i sa poljskim toaletom na litici. Oboje se bave sportom, uživaju u tome, a Kaća želi da bude triatlonka kad poraste.

S: Deca se od malena bave sportom. Moram priznati da smo u tom pogledu bili vrlo striktni da deca moraju da se bave nekom fizičkom aktivnošću. Kao mali su krenuli sa treninzima taekwondoa, malo kasnije i plivanja. Redovni su na skijama i sada već uzivaju u tome.
Na skoro sva putovanja nosimo bicikle tako da su zavoleli i vožnju bicikla. Osnova za triathlon je definitivno tu, ali ih mi ne guramo u to.

Otkrijte nam tajnu – da li mislite da zajednička interesovanja i veće vreme provedeno sa porodicom čini tu sponu čvršćom ili mislite da biste mogli savršeno da funkcionišete i da ste drugačijih interesovanja?

J: Da smo različitih intereovanja ne znam kako bi život izgledao, ali mislim da ova vrsta sporta svakako ne ostavlja mnogo prostora za nerazumevanje. Zajednička interesovanja i zajedničko vreme provedeno na treninzima i trkama je nešto što se ni sa čim drugim ne može porediti. Ove godine smo se oboje spremali za naš prvi Ironman triatlon. Odlučili smo se da ga odradimo u Kopenhagenu i putovali smo bez ikakve logistike, bez ikoga na koga bismo se oslonili u bilo kom segmentu organizacije ili podrške. Bili smo samo nas dvoje upućeni u potpunosti jedno na drugo, tovari sportske opreme, napetosti, hiljadu pitanja: šta ako…? To je bio mač sa dve oštrice jer je svako iskakanje iz šina moglo da napravi pravi kolaps, svaka iskra nervoze sve da pošalje do đavola. Ipak, tih nedelju dana uključujući i sam dan trke su verovatno najboljih i najposvećenijih zajedničkih nedelju dana našeg života. Sigurna sam da je zajedničko vreme koje je triatlon doneo u naš život donelo još jednu dodatnu,  novu dimenziju uzajamnog razumevanja, ljubavi, podrške u naš život.

S: Definitivno, vreme provedeno na treninizima i trkama je vreme provedeno zajedno što u današnje vreme nije lako postići.

Za koje trke se spremate? Imate li u planu neku „zajedničku“ trku u 2018.?

J: Za 2018. godinu imamo velike planove i praktično sve trke će biti zajedničke. Sezonu najverovatnije počinjemo 22. aprila na half IM distanci u Sloveniji, pa uz još dva half IM triatlona u Austriji, jedan IM u Italiji, nezaobilazni savršen sportski vikend na Kopaoniku (Trail Race koji trčimo već tradcionalno sa decom + MTB maraton) krajem jula, biciklistički GranFondo u Beogradu, biće to jedna jako zanimljiva i dugačka sportska godina.

S: Trke uglavnom radimo zajedno, tako će biti i u 2018. Kada kreneš da praviš planove, shvatiš koliko malo vikenada ima da uglaviš sve što bi hteo. Kako stvari stoja glavna trka će biti IM u Italiji. Pre toga planiramo 2-3 IM 70.3 trke. U planu su nam i biciklističke trke Maratona u Dolomitima i GranFondo Beograd, a tradicionalno idemo na TrailRace Kopaonik kao i MTB maraton Tri Strane Kopaonika.