Iako smo do sada navikli da Lazar Filipović u timu sa Strahinjom Trakićem ređaju uspehe, tim se promenio, a Lazar sada postiže uspehe sa Jovanom Ponjevićem.
Naime oni su u oktobru postigli vrhunske rezultate na dva svetska kupa, i to:
- Svetski kup u Tarantu (Italija) 29. oktobra, gde su osvojili DRUGO mesto.
- Svetski kup u Malagi (Španija), 21. oktobar, gde su osvojili ČETVRTO mesto
Iz ovih razloga smo porazgovarali sa Lazarom i Jovanom!
Jovan Ponjević je plivač, triatlonac i pilot Lazaru. Bio je deo plivačke reprezentacije Srbije a sada član triatlonskog Nacionalnog tima. Ujedno je i trener plivanja, trčanja i triatlona.
Zdravo Jovane i Lazare, čestitke na novoj uspešnoj saradnji! Možete li nam reći kako je došlo do vaše saradnje i kako ste se uklopili kao tim?
Jovan: Do promene u smislu započinjanja saradnje između nas dvojice je došlo neočekivano i u vrlo kratkom periodu. Imali smo samo par nedelja da se spremimo za Svetsko Prvenstvo u Para Triatlonu u Pontevedri (Španija). Sve je bilo na frku i mnogo toga je iskakalo kao prepreka. Ali mi smo ušli svim srcem u ovo. Kako smo vrlo slični sve te prepreke su nas samo ojačavale za ono što je dolazilo. Za ovih 2 meseca koliko smo u tandemu smo uspeli da odradimo toliko toga a kruna i nagrada za sve i jeste ova srebrna medalja sa poslednjeg Svetskog Kupa u Italiji.
Lazar: Kao što je i Jovan rekao, do saradnje je došlo iznenada. Na samo dve nedelje uoči Svetskog prvenstva u Pontevedri, dobio sam obaveštenje da Strahinja više neće biti moj pilot. Doneo je odluku da više neće da se trka u paratriatlonu, zbog svojih indiviualnih trka. Tada se pojavljuje Jovan kao novi partner.
Na prvi mah sam bio zatečen, ali odmah je proradio adrenalin jer je to novi i ozbiljan izazov. Iz prvog razgovora sa Jovanom, shvatio sam da se razumemo, da imamo sličan pogled na sport i život i da težimo istom cilju.
Posle par dana sam otšao u Novi Sad da uradimo bar jedan zajednički biciklistički trening na tandemu pred trku. Već na početku, počele su da se nižu anegdote i situacije koje su nas samo zbližavale. Upoznavali smo se i budila se u nama još veća želja da istrajemo i uspemo. Ali ono što je najvažnije i bez čega nema ni uspeha je to da smo videli da se dobro slažemo, lako nasmejemo i podržavamo jedan drugog.
Kakvi su utisci sa dva prvenstva koja ste nedavno prošli? Da li ste se suočavali sa nekim posebnim izazovima ili imate neke smešne anegdote koje želite da podelite?
Jovan: Ono što je najbitnije jeste da se nas dvojica razumemo i zajedničkim snagama prevazilazimo sve prepreke. Naše drugarstvo kroz sve te situacije samo jača. Svašta smo prošli, od zagubljenog bicikla na aerodromu, snalaženja za finansije za poslednju trku, bušne gume uoči trke, gubitka tablice na kolima, promene trase trke uoči starta, greške u rezultatima… Ali u svim tim momentima smo nalazili način da nasmejemo jedan drugog i da se koncetrišemo isključivo na pozitivne stvari.
Lazar: Mislim da smo uradili veliku stvar. Nakon dvanaestog mesta na Svetskom, ni Jovan ni ja nismo bili razočarani. Zapravo, imao sam osećaj kao da smo pobedili.
Za prvi put, sve smo uradili perfektno. Plasman nas nije pokolebao, svesni smo da imamo malo vremena i još dve trke do kraja sezone i da nam treba više zajedničkih treninga i odlazim na sedmodnevne pripreme u Novi Sad. Već na sledećoj trci Svetskog kupa u Malagi zauzimamo četvrto mesto sa pet sekundi zaostatka za trećeplasiranim. Tu smo definitivno videli da možemo biti pretendenti za medalju, što smo nakon samo nedelju dana i uspeli da uradimo. Osvojili smo drugo mesto na poslednjoj ovosezonskoj trci Svetskog kupa u Tarantu.
Da pređemo na planove, da li planirate zajednički nastup na Olimpijskim igrama u Parizu sledeće godine?
Jovan: Naš glavni cilj za sledeću sezonu svakako jeste Pariz, mi smo tamo krenuli a dokle ćemo stići videćemo. Šansa za kvalifikaciju postoji, mora ozbiljno da se radi i da se ide na trke kako bi se skupilo što više bodova. Ogroman deo zavisi od nas ali i od bužđeta kako bismo odlaskom na trke uspeli da obezbedimo učešće.
Lazar: Cilj nam jesu Paraolimpijske igre. Sve do 01. jula sledeće godine odgovor na to pitanje ne možemo dati sa sigurnošću, jer do tad traje kvalifikacioni period. Mi ćemo trenirati i pripremati se najbolje što možemo, kao da već sad znamo da idemo.
Za pripreme i buduće trke ćemo uskoro znati, mada naši planovi dosta zavise od podrške Srpskog triatlona, Paraolimpijskog komiteta i Ministarstva Omladine i Sporta i finansijskih mogućnosti. Bez obzira na sve, mi ćemo dati sve od sebe da svaki (ne)uspeh pretvorimo u uspeh.
Na kojim takmičenjima planirate nastupiti u budućnosti, ili čak i individualno?
Jovan: Naš glavni fokus je na trkama u Australiji, Japanu, Kanadi, Americi, Francuskoj, Engleskoj i drugim mestima koja mogu doprineti kvalifikaciji za Paraolimpijske igre. Što se tiče individualnih takmičenja, trenutno su u drugom planu jer nam je prioritet zajednički uspeh.
Lazar: Da, slažem se. Individualno ne verujem da ću raditi bilo koju trku.
Na kraju da još jednom sumiram utiske, prezadovoljan sam i srećan našim uspehom. Imao sam uspešnu sezonu koju sam započeo drugim meston na trci Svetske serije u Australiji i završio na drugom mestu u Tarantu i u prvih deset na svetskoj rang listi. Voleo bih kad bismo dobili punu podršku i da uspemo da krunišemo naš put kroz trnje do zvezda, bar jednom paraolimpijskom medaljom, a verujem da možemo.
Zahvalio bih se Paraolimpijskom komitetu i Srpskom triatlonu što su nam pomogli da iznesemo sezonu i Ministarstvu Omladine i sporta, čiji sam stipendista. Zahvaljujući stipendijama koje sam dobio, finansirao sam poslednju trku u Italiji, jer finansija nije bilo.
Ovo nije samo naš uspeh, već i svih onih koji su nam pomagali i bili uz nas.
Hvala momci, redakcija Trčanje.rs vam želi puno uspeha u predstojećoj sezoni!
