Leri Bird, pedesetosmogodišnja košarkaška legenda, sada predsednik Indijana Pejsersa, priznaje da je atletičar u srcu iako se profesionalno bavio košarkom.
Sport je njegova pasija, tako i posle višedecenijskog aktivnog bavljenja, navika trčanja nije nestala. Lari trči četiri puta nedeljno i otkriva da je trčanje razlog svih njegovih uspeha.
-„Dok sam bio aktivan igrač uvek sam trčao, kako pre, tako i posle utakmice ili treninga. Osećao sam potrebu da budem u top formi. Krenem da istrčim 1-2 milje, a onda se zanesem i istrčim mnogo više jer uživam. Trčanje me je inspirisalo i motivisalo da budem dobar u i ostalim segmentima života.“
Trkački i košarkaški PB u nizu
Lari je dva dana pre nego što je u utakmici protiv Atlante dao 60 koševa, napravio malo trkačko ludilo.
-„Istrčao sam pet milja za 32 minuta i prilično sam se istrošio. Bio sam zabrinut kako ću zbog toga proći na utakmici, bio sam pod upalom mišića, a onda sam se opustio i odigrao utakmicu onako kako sam umeo, a ispostavilo se da sam sa tih 60 koševa napravio još jedan lični rekord.“
Trčanje u Bostonu
-„Boston je divno mesto za trčanje i ima puno trkača. Ozbiljnih trkača. Uživanje je gledati ih i velika su motivacija, jer uvek možete biti brži i bolji nego što mislite.
Kada sam bio mlad bio je jako popularan fudbal, a ako ga nisi trenirao morao si da ideš na kros trke. Jedne godine nisam igrao fudbal i moj košarkaški trener me je poslao na kros. A ja, ja nisam voleo trke. Meni prija kada trčim svojim pejsom dužinu koja mi prija. Dakle, bez ikakvog ograničenja i moranja. Ako je trka bila dve ipo milje, ja sam se uvek vraćao na stazu da istrčim još pola ili čak celu milju.“
Lari tvrdi da možete voziliti bicikl, steper…šta god, ali da je osećaj koji se javlja posle trčanja neprocenjiv, baš kao i kada dobiješ utakmicu protiv teškog rivala.
Psi „pejseri“
– „U mom kraju bilo je puno pasa i zato sam morao da trčim sa kamečićima u džepovima jer su znali da me jure. Međutim, ti psi su znali i da mi pomognu budući da sam zbog njih često morao da budem brži nego inače kako bih im pobegao.“
Personal best
-„Moje najbolje vreme, kada sam bio senior u Indijana Stejtu je: 1 milja – 5:08, ali to je bilo tada i nikad više. Kasnije sam trčao milju pejsom 5:30-5:35.“
O patikama
Lari nije puno mario za patike u kojima trči, kaže da je ponajviše trčao u košarkaškim patikama i da nije primećivao veliku razliku da li trči u trkačkim patikama ili ne. Bilo mu je samo važno da trči.
Trčanje pod vodom
Lari, nakon okončanja karijere i velikih problema sa bolom u leđima, ne može više da trči kao ranije, ali nije odustao od trčanja. On četiri puta nedeljno trči na podvodnoj traci. Trening mu traje oko 48 minuta, a prosečna brzina je 6,3 km/h, što je prilično dobro za njega i opšte stanje organizma.
Žal za maratonom
-„Moja nedosanjana želja je da istrčim Bostonski maraton. Nažalost, to se neće ostvariti. Nikada me nisu bolela kolena zbog trčanja, moj problem je bol u leđima. To je razlog zašto trčim pomalo i to pod vodom, ali bolje i tako nego nikako. Kada ne trčim osećam se kao taj dan nisam sav svoj.“
