U sklopu rubrike #crazyornot isputujemo sve fringe trendove, saznanja i potkulture. Ono što je na ivici nauke, razuma, tradicije, poznatog.
Nekada se na ivici dešavaju jako zanimljive stvari a pouka svega je da se uzme onaj deo koji nama ima smisla!
Ko su bretarijanci?
Ako vas iole zanima priča o dijetama, ishrani i tome šta je zdravo, šta nezdravo a šta čudno – verovatno ste upoznati sa raznim nivoima i načinima kako i šta ljudi klopaju, pričamo o različitim tipovima dijeta: lchf, paleo, hrono… Ali kada pričamo o redukciji opsega, sledeća skala donekle prati ekstremnost izbora:
- omnivori – jedu sve, meso, ribu, sir, jaja…
- peskatarijanci – ne jedu meso, sem ribe i morskih plodova (jedu sir i jaja)
- vegetarijanaci – ne jedu nikakvo mesto (jedu sir i jaja)
- vegani – ne jedu ništa što je životinjskog porekla (meso, sir, jaja,
med) - raw vegani – jedu samo sirovu hranu biljnog porekla
- fruktarijanci – jedu samo voće (plodove),
- radikalni fruktarijanci – ne beru, već jedu samo voće koje je opalo
- sungejzeri – piju vodu i hrane se suncem
- bretarijanci – ne jedu i ne piju ništa, hrane se pranom
Za našu #crazyornot seriju odlučili smo da krenemo sa vrha piramide ili samog kraja spektra.
Dakle bretarijanci su ona grupa ljudi koja, verujući da je dosegla potreban nivo svesti, svoje telo napaja direktno pranom (svekolikom energijom koja nas okružuje) te nemaju potrebe ni za vodom niti bilo kakvim unosom čvrste ili tečne hrane kroz usta.
Breath – je engleska reč za „dah“ i odatle potiče reč: Breatharians. Alernativna reč za ovu praksu na koju ćete naleteti je Inedia – latinska reč za post.
Ovo nije moguće u praksi
Je prva pomisao koja svakome pada na pamet kada čuje logku bretarijanaca. Niste usamljeni. Srećom, naučnici jesu testirali brojne ljude koji su tvrdili da su bretarijanci. Neki su test pali, neki su ga prošli.
Dva najpoznatija slučaja su Pralad Jani i Rej Maor.
Pralad Jani (Prahlad Jani) je indijac, koji tvrdi da je živeo bez hrane i vode preko 70 godina. Na test je stavljan 2003 i 2010 godine. Studije su zaključije da je Pralad izdržao 2 nedelje bez hrane i vode, uriniranja ili defekacije (ništa ne ulazi – ništa ne izlazi). Krvna slika mu je sve vreme bila normalna.
Uobičajeno, kada ljudi gladuju, krvna slika se naglo pogoršava bez hrane, ali mnogo važnije, bez vode.
Rej Maor (Ray Maor) je u televizijskom dokumentarcu preživeo osam dana i noći bez hrane i vode. Doduše, izgubio je na kilaži, što je pripisano stresu života pred kamerama:
Trenutno je u našem regionu, ali i u svetu najpoznatiji Bretarijanac Viktor Truviano.
Viktor (navodno) već devet godina nije uneo ni hranu ni vodu. Tvrdi da ga je prana izlečila i od dioptrije, više ne nosi naočare, da su mu izrasli novi zubi. Viktor nije prošao medicinsku proveru na klasičan naučni način, ako ukucate njegovo ime + proof videćete drugačija istraživanja na njemu (nivoi energije i slični fringe metodi). Njegov proces je trajao postepeno, od prelaska na sokove, čajeve, vodu i prestanka uzimanja bilo kakve hrane nakon čega je, po sopstvenom tumačenju – umro. Kada se vratio, vratio se regenerisan i bez potrebe za hranom i vodom. Ovih dana, Viktor putuje svetom i drži seminare na kojima obične ljude poput mene ili vas vodi kroz post na vodi i sokovima.
Šta je minimalno zrno istine u priči o bretarijancima?
Ovo je priča koja svakako ima velike veze sa klasičnim religijskim postom, ali ga uzdiže na viši nivo. Svi oni imaju zajedničko da im se bretarijanstvo desilo kao posledica, i koriste ovu platformu da uvek komuniciraju više duhovne vrednosti.
Sigurno postoje i oni koji zloupotrebljavaju hype i dobro zarađuju kroz lažno predstavljanje (neminovnost od religije do politike) ali neki od ovih ljudu drže besplatne seminare i otvorene radionice, bez jasnog zadnjeg cilja, tako da ne možemo sve da ih označimo kao prevarante A. reda.
Bilo da verujemo da postoje ljudi na ovom svetu koji ne jedu i ne piju ili ne, svakako znamo da postoje ljudi koji se izlažu radikalnom postu.
Od starih vedskih tradicija, preko religija nove ere, post se smatra izuzetno važnim za pročišćenje tela i duha.
Bretarijanci ne žele da postanu medicinski frikovi, jer smatraju da se nisu rodili takvi, već su to stanje dosegli.
Zvanična medicina nema načina da potvrdi niti ospori do kraja njihove navode, jer ne možete zatvoriti čoveka doživotno u prostoriju okružiti ga kamerama i pratiti da li jede ili ne. Dodatno, kontinuiranim naučnim eksperimentom remeti se duhovna praksa, za koju bretarijanci smatraju da im omogućava život kakav žive. Tako da je na kraju dana, ovo pitanje verovanja u (ne)moguće.
Efekti klasičnog posta – lekcija iza priče o bretarijancima
Ono što je medicina svakako ispitala i ocenila jesu efekti posta. Iako nema konsenzusa, naučnici jesu primetili pozitivne efekte posta, naročito kod individua koje imaju lošu ishranu. Post u tom slučaju, tumačimo kao gladovanje, daje telu vreme da se otarasi toxina nakupljenih u salu. Takođe ima dokaza da podiže imunitet, i rešava neke probleme sa autoimunim bolestima. Na kraju krajeva, tvrde oni, telo u sebi ima mehanizme da podrži post, jer postimo svaku noć dok spavamo.
Duhovna strana posta, je već tema koju smo drugačije posmatrali, i koja svakome ko post pokuša, daje drugačiju lekciju.
Važna napomena za svaki post je: da ga ne praktikuju trudnice ili hronično neuhranjeni, srčani bolesnici i drugi hronični bolesnici, bez konsultacije sa lekarom. Dobra ishrana posle posta je od ključnog značaja, nastavite sa laganim unosom povrća i voća u prvim danima posle posta.
Post, pogotovu za početnike, ne znači gladovanje, u našoj tradiciji to je pre svega oporavak tela od masne, i mesne hrane). Mada, sa posnim zamenama za sve od šlaga do majoneza ovakav post gubi smisao).
Počnite uvek sa opcijom koja vam je dovoljno teška da bude izazov, ali i dovoljno realistična da bude izvodljiva. Ceo dan na pirinču je dobar uvod. Posle možete probati dan na voću, da biste prešli na dan na vodi.
Post bez vode vam nijedan lekar neće preporučiti da traje duže od 12 sati, dakle pokušavajte bretarijanske zahvate kod kuće!
