Ja sam lenjivac, mamina princeza i razmaženković. Priznajem. Nikada nisam bila sportistkinja, niti me je bilo koja sportska aktivnost privlačila duže od mesec dana – uvek sam se izvlačila onda kada je od mene zahtevana disciplina i zalaganje. Podrazumeva se valjda da neću da izađem na stadion kad pada kiša? A, po vetru ne mogu, bole me sinusi. Ne, ne mogu sada, pospana sam. Ne, ne i ne, ne dolazi u obzir da se mučim.
Pa ipak, eto me ovde, sa pet polumaratonskih i jednom maratonskom medaljom samo u 2010. godini, kako branim prava lenjivaca. Mi lenjivci smo, dragi moji i drage moje, neiskorišćen trkački potencijal koji treba gajiti i podsticati. Vidite, lenjivce ništa ne može toliko deprimirati nego kaskanje za vrednicama. Zato nam treba pokazati da ipak postoji jedno mesto samo za nas. Istina, ono će biti prilično pozadi, na kraju kolone, ali tu je. A pravi lenjivac se ne sekira oko svog mesta u koloni.
Šta su lenjivci i kako ih prepoznati?
Lenjivci trče samo onda kada im se trči, a to se dešava najčešće od marta do juna i od septembra do novembra. Možda nemaju naviku trčanja, možda i ne veruju da mogu da je steknu, a niko im ne veruje kada kažu da trče. Lenjivci se trude i rade, ali ne dozvoljavaju da im postane previše teško. Lenjivcima hodanje usred trke nije noćna mora, to je realan način da se preživi. Lenjivci razmišljaju o planu i cilju ali dozvoljavaju sebi prilično lufta i ne sekiraju se ako omaše. Mi znamo da ne možemo nikada biti brzi i to je okej. Zato biramo gledanje oko sebe u toku trke, šetkanje, fotografisanje, zevanje. Mi nemamo pulsmetre, trenere i gps satove, nemamo trkačku opremu sem patika. Ne koristimo sportske preparate i suplemente, nama je uglavnom svejedno da li će nešto moći brže ili sporije da nas pripremi ili oporavi. I stižemo poslednji na cilj.
Lenjivci, ako ste se prepoznali u ovome – samo napred! Trčite kad vam se trči, onako kako vam se trči. Nije neophodno znati svoj laktatni prag, niti svoj VO2 max, nije potrebno imati razrađen plan, niti se hraniti na specijalni trkački način. U redu je praviti duge pauze od trčanja, sve dok znate da je trčanje nešto čemu ćete se vratiti. I ako ne popravite rezultate, ako niste stalno bolji, već isti – pa koga briga? Važno je da ste na asfaltu i sve je okej! Samo je važno da trčite i to onda kada to želite i onako kako to želite. Bez pritisaka i bez žurbe. Čak i ako to znači da nećemo popraviti vreme.
Okej je biti poslednji. Okej je nemati plan. Okej je ne trčati dva meseca i vratiti se na asfalt. Okej je biti poslednji. Okej je da ti je teško i da ne možeš dalje, okej je da stisneš petlju i završiš to. Biti trkač lenjivac, biti poslednji, biti razmaženković, to je zapravo više nego okej. To je način života.
14 komentara. Leave new
He he vrhunski tekst!!! Lenjivac ili ZEN TRKAC ( najvisi stadijum trkaca ) nije opsednut trenaznim procesom, ne trebaju mu GPS, pulsmetri, stoperice, ne brine oko veodva, ne brine oko rezultata i pozicije. . . nema sta dostici trkacku nirvanu zvuci bas ovako!!
draga moja, ako si ti lenjivica, sta onda pola nas da kaze?!?!?
kao i obicno tvoj stil mi uvek izmami osmeh….. ajde pozuri s tim blogom, vec sam tvoja verna „stalker-ka“
Ksenija, imam utisak da si i mene imala u vidu kada si pisala o ovom tipu trkača i da su mnogi i mene prepoznali kao takvog trkaća
Hvala ti na ovom tekstu i na prilično tačnom opisu uz par opaski – gadžeti kao GPS i štoperica su prisutni, ali tu je još i MP3 pa i fotoaparat da se tokom trke ponešto i slika.
A i atmosferski uslovi koje si navela nisu toliko bitn. Bitno je da je u tvojoj glavi da je to vreme kada trčiš – lepo vreme. A šta fali i kada se tokom najvrelijih dana tokom leta dovučeš do Ade i napraviš se ‘faca’ optrčavši krug oko jezera na 40 stepeni samo u šorcu.
BRAVO JOŠ JEDNOM !!!
Ksenija, ti si apsolutni car, hvala ti na ovom tekstu!!! Dala si mi snagu da verujem da sam jos uvek trkac iako sam se ulenjila i ne trcim 3 puta nedeljno i zivim sa prekornim besprekornim trkacem ciji me plan treninga i telo deprimiraju (ali i cine srecnom) :))))
Super tekst ma svi smo mi ti lenjivci manje il više samo što rijetki ko ti to i priznaju.
Hvala na tekstu donio mi je smijeh i barem malo uljepšao dan )))))
Ah, ta sam ocito 🙂 i drago mi je da nisam jedina. Jedino sto lenjivce moze da pogura su drugi lenjivci, zajedno postaju malo brzi i neopisivo motivisaniji.
da li stvarno postoji podela ovog svega na vrednice i lenjivce??? Vecina ljudi zivi koristeci veoma ograniceno svoje potencijale, bilo u domenu telesnog, intelektualnog ili moralnog. a svi mi imamo skrivene potencijale o kojima ne sanjamo i ako zelimo da ih bar delom ostvarimo sa punom svescu i svesnoscu za to je recept zelja, rad, posvecenost, fokus i disciplina, strast, stalan pokret i aktivnost. tome su nas brojni primeri i na ovom sajtu naucili…
Ovo vazi za sport ali i za svaki segment zivota!
Za sve u riziku da budu zavedeni lakocom postizanja vrhunskih rezultata lenjivaca, pliz vodite racuna da lepota spontanosti i jednostavnosti nije u zapostavljanju rizika za zdravlje, pre svega…pitam se da li nedostaje ovde iskrenosti ili provere realnosti?
Klub aktivnih lenjivaca:)))) Jer trčanje je nešto što volimo!
Baš lep tekst. Isto kao Srećko, i ja sam morao da nabavim poneki gedžet i pre nego što sam istrčao 10K, ali ostalo je sve tu. Jedino što još nisam probao da trčim po zimi, prosto jer još nikad nije bila zima otkad trčim, pa ne znam da li će da mi se svidi.
Meni je poenta svega da uživam. Uživam u poslu kojim se bavim, u porodici, u hobijima, u trčanju, a recept za to je balans. Ja nikad neću trčati 6 dana u nedelji, verovatno ću retko da trčim 5, 3-4 mi je prava mera da svaki put uživam
Ja nemam GPS, pulsmetar, stopericu, ali nema sanse da ne izadjem da trcim :)!!!! Ali vrh tekst! 🙂
dole lenjivci 🙂
haha
dole!dole lenjivci!!! ;))
Tekst je sjajan, jako duhovit i čak stimulativan. Ja sam idem u drugu krajnost i stalno pokušavam nadmašiti sebe. Vjerovatno je prava mjera negdje na pola puta izmedju nas i „vas“, jer kao što nije dobro pretjerivati, tako isto nije dobro nepripremljen trčati polumaraton ili čak maraton. Povrede su najčešće kod pretreniranih zbog zamora i istrošenosti materijala, ali isto tako kod netreniranih zbog neprilagođenosti ne samo mišića već cijelog organizma na dugotrajne napore. Ne zaboravite da se naši mišići i tetive čak 3-5 puta sporije prilagođavaju na dugotrajni napor nego naš kardiovaskularni sistem i pluća. Lenjivci, imajte to na umu i pokušajte biti malo redovniji na treninzima. Trening po sitnoj kišici, mmmm prste da poližeš, a trčanje po tek zavejanoj stazi ili čak vejavici je prava kraljevska gozba. Uživajte!
Ksenija, ovaj teskt je fantastičan!
Ovo je prava poruka „Samo je važno da trčite i to onda kada to želite i onako kako to želite“