Vežite se: stiže „duboka“ nauka.
Naš omiljeni izvor za kombinaciju fizike i trčaja EM Science analizirao je način na koji otpor vazduha utiče na brzinu najbržeg dugoprugaša današnjice – Elioda Kipčogea:
- kada trči solo
- kada trči solo iza kola
- kada trči u delta formaciji (optimalno trčanje sa pejserima)
- kada trči u delta formaciji iza kola
Tamno plavo su oblasti u kojima je brzina vazduha (otpor koji Kipčoge mora da savlada) manja od 2.23 m/s U oba slučaja sa pejserima, Kipčoge savladava upravo taj otpor iako trči tempom od 2.53 min/ km
Tako da pejseri smanjuju količinu energije koju on mora da uloži da bi savladao otpor vazduha.
Najlakše je ove rezultate tumačiti kroz formulu koja objašnjava koliku energiju mora da uloži da bi savladao otpor. To je sila koja deluje na njega pomnožena njegovim tempom.
Razlika u toj cifri je ušteda energije koja može da se koristi za kasnija ubrzanja.
Procena je da Kipčoge može da trči na oko 300 W, tako da je razlika između situacije kada trči sam u odnosu na pejsere plus kola oko 31 W skoro 10% uštede energije.
Sve ovo je bilo uzeto u obzir kada se realizovao projekat Breaking 2.0 i kada je Kipčoge trčao 2:00:25.
Pogledajte koji još uslovi treba da se realizuju za idealan tempo na trci
