Connect with us

Hi, what are you looking for?

Srećko Mićić, profesor italijanskog i maratonac turista

Srećko je pogodio Vekijev rezultat na polumaratonu u Lisabonu i tako osvojio majicu Trčanje.rs. Pored toga, Srećko je imao najlepšu fotku na našem konkursu na kome smo delili besplatne brojeve za Beogradski maraton 2010. Srećko je pravi srećko!

Na maratonu u Skoplju 2010.

1. Reci nam nešto o sebi u par rečenica

Evo da se predstavim, mada pretpostavljam da me mnogi posetioci sajta poznaju. Zovem se Srećko Mićić, rođen sam 1958. godine i po zanimanju sam profesor/prevodilac za italijanski jezik. Živim u Beogradu, mada sam dosta godina proveo radeći i van Beograda..

2. Od kada trčiš i zašto si počeo sa trčanjem?

Trčanjem sam počeo da se bavim pre nekih dvadesetak godina kada sam živeo i radio u Moskvi (otišao sam u SSSR a vratio se iz Rusije). Pošto je već prilično godina prošlo od tada, ne mogu da se tačno setim šta me je nagnalo da jednog dana obujem patike i da odem na trčanje posle završenog radnog dana. Preciznije rečeno počeo sam da trčim u proleće 1989. godine kada se otopio sneg i vremenski uslovi dozvolili da se bez velikih teškoća trči napolju. Imao sam sreću da se nedaleko od zgrade u kojoj sam stanovao nalazi jezerce gde se leti moglo provoditi vreme u kupanju i sunčanju, i to jezerce, bolje rečeno staza oko jezera postala moja prva staza za trčanje.

Kao što rekoh, ne sećam se šta me je nagnalo da počnem sa trčanjem. Višak kilograma sigurno nije, ali od kada znam za sebe uvek sam bio nekako naklonjen sportskim aktivnostima, pa mi je verovatno to malo i nedostajalo, a s prolećem dani u Moskvi su postajali sve duži i duži i trebalo je to vreme nekako popuniti. I … posle par meseci saznao sam za održavanje međunarodnog maratona u Moskvi i nisam mogao da odolim izazovu i da se ne prijavim. Naravno, da par meseci laganog trčanja oko jezera nije bilo dovoljno za maraton, ali sam uspeo da taj moj prvi maraton završim za oko pet sati. Iako je bilo teško, nije me pokolebalo da prestanem da trčim, naprotiv krenuo sam da trčim sve više i da u trčanju nalazim zadovoljstvo.

3. Da li imaš cilj u trčanju i koji?

Naravno da imam, i to više ciljeva. Osnovni cilj je da se trči a da se u tome uživa. Ali pred sebe sam stavio u poslednje vreme nekoliko ciljeva: da istrčim što više maratona u jednoj godini, da uđem u Klub 100 (ali pre toga da uđem u Klub 50 – istrčanih 100 – 50 maratona i ultramaratona – odnosi se na trkače iz Srbije), da poboljšam vremena na polumaratonu i maratonu, da istrčim maraton u Njujorku …

4. Koji je tvoj najveći trkački uspeh?

Advertisement. Scroll to continue reading.

Pošto nemam redovan rapored treninga – trčanja tako da na osnovu toga i ne postižem neke izuzetne rezultate za mene je najveći trkački uspeh uopšte svi istrčani maratoni i ultramaratoni.

Osim toga vremenom sam bio sve obavešteniji o raznim trkama i takmičenjima od 2004. godine počeo sam da odlazim na Balkanijade u atletici za veterane tako da sam i dva osvojio titulu prvaka Balkana u atletici u kategoriji veterana u disciplini 400 m prepone (ni sam ne znam kako).

5. Šta ti je trčanje donelo u životu?

Dosta toga, ali pre svega osećanje zdravog i pravilnog načina življenja. A zatim učestvovanjem na mnogim trkama mogućnost da vidim mnoga mesta i zemlje i da upoznam mnogo raznih ljidi i da steknem nove prijatelje.

6. Kako usklađuješ trčanje sa svakodnevnim obavezama?

Kako je moja situacija specifična nemam neke redovne i pravilne dnevne i nedeljne obaveze ali često nešto nepredviđeno iskrsne tako da ispada das u i moja trčanja su neredovna. Tako moram da priznam da nisam baš dobar primer mladim trkačima ili onima koji nameravaju da započnu sa trčanjem. Ali isto tako se trudim da idem na što više trka da na taj način održavam kondiciju. Ranije je bilo perioda kada sam posle redovnog radnog vremena odlazio pravo na trčanje po 2-3 puta nedeljno, ali to je sada prošlost. Ali uglavnom gledam da subotom ili nedeljom istrčim neku veću dužinu.

7. Šta misliš o trčanju na traci?

Moram da priznam da još nisam probao da trčaim na traci. Bavio sam se mišlju čak i da kupim traku. Ali evo i do danas to nisam učinio i pitanje da li ću uopšte i da to uradim. Pretpostavljam da traka može da zameni trčanje u prirodi kada vremenski uslovi to ne dozvoljavaju. Međutim pošto nemam nikakva iskustva sa tim vidom trčanja ne mogu i da govorim o tome.

Advertisement. Scroll to continue reading.

8. Da li slušaš muziku dok trčiš i koju?

Uglavnom trčim bez muzike. Desi se neki put da krenem I sa muzikom na trčanje, ali to je retko iI tada uglavnom namestim radio i zavisim od muzike koja se nađe na program te radio stanice. Jedan od zadataka je da u narednom period napravim listu muzičkih numera koje bih nasnimio na plejer I da mi je uvek pri ruci kada krenem na trčanje. Problem je sa svim tom opremom za trčanje da je spreman I das u baterije pune da se ne bi dogodilo da kreneš da trčiš a ono štoperica ili plejer sa ispražnjenim baterijama.

9. Da li više voliš da trčiš sam ili u društvu?

Više volim da trčim u društvu, ali je to uslovljeno usklađivanjem termina za trčanje. Tako da uglavnom trčim sam. Naravno da je i mnogo lakše trčati dužine u drštvu, tako das u mi veoma prijali zajednički treninzi nedeljom na Adi.

10. Koliko je oprema bitna za trkače?

Oprema je veoma bitna. Ali to opet zavisi i od kategorije trkača. Ako se radi o trkaču običnom rekreativcu koji pretrči po 4-5 km dva do tri puta nedeljno njemu je najbitnije da ima samo dobre patike, dok trenerka i majica nemaju neki veliki značaj. Međutim ako se radi o ozbiljnijem trkaču koji prevaljuje veću kilometražu na treninzima i učestvuje na trkama kao senior ili rekreativac – veteran tu je već potrebno imati i adekvatnu opremu: atletski šorc i majicu, helanke za hladnije dane i drugu dodatnu opremu.

Srećko je pogodio Vekijev rezultat na polumaratonu u Lisabonu i tako osvojio majicu Trčanje.rs. Pored toga, Srećko je imao najlepšu fotku na našem konkursu na kome smo delili besplatne brojeve za Beogradski maraton 2010. Srećko je pravi srećko!

11. U kojim patikama trčiš i da li si imao problema sa povredama?

Poslednjih godina zaključio sam da treba imati više pari patika i rečio sam da ih kupujem uvek kada mi se ukaže dobra prilika, tako da sada uglavnom trčim u patikama Brooks Glycerin 6 i Saucony Progrid Trigon 5 Ride.

Što se tiče povreda, da ne ureknem, nisam imao povreda, jeste da je bilo slučajeva da me u trci uhvati grč u mišić ili da osetim bol ali je to bilo kratkotrajno, možda par dana posle trke i bez korišćenja nekih medikamenata.

Advertisement. Scroll to continue reading.

12. Koje je tvoje omiljeno mesto na kome trčiš, a koje je najlepše mesto gde si trčao?

U Beogradu sam počeo da trčim na Adi, posle sam prešao da trčim na Ušću i to deonicu od 1 km koja je bila označena tako da sam tada uvek znao koliko sam kilometara pretrčao. Ali sada sam se opet vratio da trčim na Adi. Pored toga sviđa mi se i staza u šumi na Zvezdari u dužini od približno 1 km.

Najlepše mesto na kome sam trčao je bez dileme Kopakabana. Izlazak na Kopakabanu na trčanje je bila i prilika da se isprobaju tek kupljene patike za trčanje Adidas Torsion – duplo uživanje.

13. Koje 3 osobine mora da poseduje neko ko se bavi trčanjem?

Upornost, upornost i upornost (ili možda umesto upornosti istrajnost ili tvrdoglavost) u prvih nekoliko meseci dok trčanje ne postane potreba kao što je i uzimanje vode i hrane, da ne kažem navika – zaraza – droga …

14. Koje 3 osobine je kod tebe razvilo bavljenje trčanjem?

Nisam posebno razmišljao o tome, ali prvo što mi pada na pamet je samopouzdanje i upornost obzirom da sam se uglavnom orijentisao na trčanje maratona.

15. Tvoj savet za drugare koji se još premišljaju da počnu sa trčanjem?

Advertisement. Scroll to continue reading.

Nemojte se premišljati. Krenite sa trčanjem i nije bitno ako u početku ne možete da pretrčite 1-2 odjedanput. Svakim narednim trčanjem ćete povećavati izdržljivost i dužinu trčanja. Svako može da istrči (polu)maraton.

3 Comments

3 Comments

  1. Gacik Sasa

    16.07.2010 at 11:41

    Odlican intervju, koji pocetnicima moze mnogo da pomogne u trcanju. Vidi se koliko je vazno biti UPORAN i ne odustajati nikad, jer trcanje moze doneti samo lepe trenutke i nove drage i interesantne prijatelje.
    Srecko , samo napred, drago mi je sto sam te i licno upoznao. Vidimo se opet na nekoj od narednih trka!
    PS: U Novom Sadu na maratonu, sam prosao pored tebe mnogo puta sigurno, ali sto zbog mraka, sto zbog informacije da neces trcati jer si na atletskom mitingu, nisam ti se javio :-)))
    Ispravljam se sada i saljem ti veliki pozdrav!

  2. Miljurko

    16.07.2010 at 15:11

    Pozdrav Srecko svidja mi se tvoj intervju,drago mi je sto se licno znamo.Zelim ti sto brzi ulazak
    u ,,klub 100,, i samo hrabro napred.Takodje pozdrav Vekiju i Vuji.Vidimo se!

  3. tanja

    19.07.2010 at 12:53

    bravo Srecko!! odlican intervju!! vidimo se uskoro…

Uključi se u diskusiju

Povezani članci