Vesti

Horst Milde – osnivač najbržeg maratona na svetu slavi 80-i rođendan

Nema komentara

Berlinski maraton je najbrži maraton na svetu! Čak 11 svetskih rekorda osvojeno je upravo u ovom granu, a čovek koji stoji iza njega je Horst Milde.

Povodom njegovog osamdesetog rođendana, 24. oktobra, u nastavku sledi omaž njegovom životu posvećenom trčanju, pripremljenog za proslavu rođendana, a objavljenog na German Road Races (GRR) sajtu, jednom od njegovih mnogobrojnih projekata.

Horst Milde slavi svoj 80ti rođendan. Otac Berlinskog maratona postao je sinonim za razvoj rasprostranjene kulture trčanja u Berlinu. On je tvorac nekoliko najvažnijih događaja u nemačkoj prestonici: The Berlin Cross Country Run u Teufelsbergu 1964. dok je još bio student na Freie Universität Berlin; Berlinski maraton osnovan 1974; Ženska trka u Tiergartenu koja sada ima 18.000 učesnica (privi put održana 1984. uz pomoć Katherine Switzer); Berlinski polumaraton (sada ima 26.000 učesnika); Timsku štafetu sa 27.000 trkača/ca (sve ove trke su najveće u svojoj kategoriji u Nemačkoj). Noćna trka u Kurfustendamu, Večernja i Dnevna novogodišnja trka, čak i Berlinska zatvorska trka za zatvorenike Plötzensee zatvora, dodatni su primeri Mildovih inicijativa.

Aktuelni predsednik German Road Races (GRR) Horst Milde, je razvijao trčanje u Nemačkoj preko pola veka.

Pokrenu je sedam nemačkih prvenstava u Beriliu, uključujući i German Cross-Country prvenstvo, Maratonski šampionat, 10.000m muško tj. 3.000m žensko prvenstvo, Prvenstvo mladih i školskih štafeta, a od 1976. do 1984. i nekoliko univerzitetskih kros šampionata kao i SCC kros događaj.

Izvor: Running Magazine

Gledaj daleko u budućnost ali kreni iz svog dvorišta

Prijatelji naglašavaju njegovu sposobnost za predviđanjem i viziju, koja mu je pomogla da promoviše mnoge nove događaje, da gleda izvan granica svojih trka i uči od drugih. Dodatak ovome je i njegova sposobnost da ubedi prvo članove svoje porodice, a potom prijatelje i poznanike, da volontiraju na planiranim događajima, kao pomoćnici i kao zaposleni; ovo je vremenom dovelo do formiranja moćnog i iskusnog organizacionog tima.

Pomogla mu je i njegova asertivnost da „kuca na vrata“ gradonačelnika, uprava, policije, tela za izdavanje dozvola i šumarske uprave – a pre 1990. godine sa saveznicima u Berlinu – na način na koji je prepoznat kao partner u interesu sporta, a ne kao neprijatelj.

Inovator u svemu

On je bio prvi u Evropi koji je uveo merenje vremena putem čipa na Berlinskom maratonu, „plava linija“ je premijerno uvedena na tlu Berlina 1990, sportisti, korisnici kolica, su prvi put bili u mogućnosti da se takmiče na maratonu 1981, a roleraši su proslavili svoj debi 1997. na Berlinskom maratonu, prvi događaj koji je omogućio rolerima da budu deo velikog gradskog maratona u Nemačkoj.

Milde nije bio samo ambiciozan sportista (najbolje vreme na 800m mu je 1:49.8, a dva puta je osvajao prvenstvo Nemačke u štafeti 3 x 1000m), majstor je poslastičarstva sa MBA, a vodi i porodičnu pekaru koja je osnovana 1903. u Tempelhofu. Pored svega toga, pokazao se kao sjajan počasni organizator trkačkih događaja.

Zajedno sa sportskim odeljenjem FU Berlin osnovao je prvi kros u Teufelbergu sa sloganom “Otvoren za ceo Berlin”. To je bio začetak nemačkih trkačkih dešavanja jer je bio događaj koji je dozvolio učešće trkačima koji nisu pripadali klubovima (rekreativcima*).

Čuvena plava linija
Izvor:
BMW BERLIN-MARATHON

Zahvaljujući njegovom radu, 1964. godine 700 studenata, klupskih i rekreativnih trkača, uspeli su se na Teufelsergovu planinu.

Sve staze Berlinskog maratona

Deset godina posle prvog kros događaja, Milde, koji je tada već bio zadužen za javne trkačke događaje u Berlinskom atletskom savezu, organizovao je prvi Berlinski maraton 1974. godine, sa svega nekoliko volontera, 286 učesnika i 244 finišera. Temelj Berlinskog maratona bio je položen, iako je staza u oktobru 1974. bila u šumskoj oblasti blizu stadiona Mommsen i autoputa Avus, daleko od bilo kog gledaoca.

Uspon Berlinskog maratona počeo je 1981. kada je prebačen u centar grada sa startom kod Rajhstaga i finišom na najpoznatijem bulevaru, Kurfirstendamu; koji je potom 2004. premešten kod čuvene Brandenburške kapije. Ova trka je ubrzo postala glavna na međunrodnoj sceni. “Nisam ni sanjao ovakav razvoj; za razliku od danas, mi smo sve radili volonterski, a ja sam se uvek divio Fredu Lebovu i Njujorku!” Danas je Berlinski maraton, sa 11 svetskih rekorda, „lider na tržištu“ elitnih međunarodnih maratonskih događanja.

Berlinski zid za Horsta je pao ranije

Nezaboravna međunarodna sportska senzacija svoje vrste: The All-Berlin New Year’s Run održana je 1. januara 1990. sa preko 20.000 učesnika iz celog sveta, a prvi put, nakon 28 godina, staza je vodila od Zapadnog Berlina, kroz Brandenburšku kapiju do Istočnog Berlina i nazad.

A onda je i politika stupila na scenu. Tri dana pre Ujedinjenja Nemačke, 1. oktobra 1990. godine, 25.000 maratonaca iz celog sveta trčalo je kroz Zapadni i Istočni Berlin.

Izvor: Guim

Pored toga što je bio direktor trke ovih revolucionarnih događaja, Milde je takođe bio šef Odseka za atletiku u SCC Berlin, inicijator za osnivanje GRR (Nemačke ulične trke), 1982. koosnivač i član upravnog odbora AIMS-a (Association of International Marathon at Distances Races), član Saveznog odbora za trčanje Nemačkog atletskog saveza, a od 2007. do danas predsedavajući Simpozijuma AIMS-a u Atini. I to nije sve, učestvovao je u formiranju World Marathon Majors… zaista, čovek za sve!

Pod Mildeovim vođstvom kao glavnog organizatora, održano je 340 događaja sa oko 1,3 miliona učesnika. “Zaista smo uspeli da razmrdamo populaciju sa ovim trkačkim idejama, i naterali ljude da misle o svom zdravlju. Uspeli smo da uključimo mlade i ljude sa invaliditetom kroz takmičenja za korisnike kolica kao i bicikala za posebnu namenu, ali i kroz takmičenja u šetnji…” Najbolja nagrada koju bi Horst Milde mogao da primi, kako sam kaže je “da pretvori Berlince u trkače ili bar navijače na Berlinskom maratonu”.

Milde je takođe inspirisao modernizaciju maratonskih događaja na Svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama, kada je predložio IAAF-u da staza bude kružna i u samom centru grada kako bi publika bodrila takmičare, ideja je realizovana prvom prilikom na Svetskom prvenstvu u Berlinu 2009. godine.

On je takođe i najveći donator Berlinskom sportskom muzeju, AIMS Marathon Museum of Running – Marathoneum. Velike izložbe i zbirke trčanja i atletike okuplja ova inicijativa koja je bez konkurencije u svetu.

To je sve hobi

Pored redovnog posla koji zahteva intenzivna istraživanja kako bi se održavao GRR sajt koji je dvojezičan, kao i posao predsednika GRR, dok uz to čuva svojih petoro unučadi od troje dece, Karsten, Mark (sada uspešan direktor trke Berlinski maraton) i Gesine, Midle pronalazi vreme za relaksaciju sa svojom ženom Sabine u pozorištu kao i na koncertima koje nudi bogat mužički program Berlina. Sabine, koja je takođe uspešno istrčala nekoliko maratona, pruža podršku Mildeu u porodičnoj pekari kako bi on imao više vremena za svoj “hobi”.

Suvišno je reći da Midle održava svoju formu kroz redovne jutarnje treninge trčanja…

NEED FOR SPEED: APATIN – ili priča o tome kako se snovi ponekad i ostvare
23. Ljubljanski maraton: mesto gde se kale najjači maratonci!
Tags: ,

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed