Filharmoničari maratonci

Filharmoničari maratonci

Trčanje je, kao i klasična muzika, deo kulture grada. Povezuje ih posvećenost, napor, kao i velika želja i ljubav. Oboista Petar Vucelić i violista Uroš Bobić, članovi Beogradske filharmonije koji će učestvovati na 27. Beogradskom maratonu, otkrivaju šta je zajedničko za trčanje i bavljenje muzikom.

Za muzičare Beogradske filharmonije je važno da stalno budu u dobroj sviračkoj i fizičkoj kondiciji. Obe aktivnosti iziskuju veliku posvećenost i samodisciplinu. Fizička forma olakšava rad u Filharmoniji s obzirom na to da se po nekoliko sati dnevno instrumenti drže u neprirodnom položaju tela.

• Uroš se od malih nogu bavio sportom i muzikom. Već je učestvovao na Beogradskom maratonu u polumaratonskoj (2012) i maratonskoj trci (2013). Njegov motiv bio je da pobedi samog sebe i preispita svoje granice.
• Petar je prvi broj za maraton dobio davne 1994., ali se odlučio da te godine istrči trku zadovoljstva. Narednih godina njegovo učešće na maratonu bilo je vezano i za muziku – svirao je sa Filharmonijom mladih. Ovaj polumaraton biće njegov prvenac!

Filharmoničari rado biraju da trče u prirodi, pored reke, a dinamika treninga zavisi od slobodnog vremena i raspoloženja. Petar izdvaja Zemunski kej kao omiljenu destinaciju.

Da li vam trčanje pomaže da se opustite posle aktivnosti u Filharmoniji?

“Filharmonija definitivno pomaže da se opustite posle napornog treninga”, kaže kroz smeh Petar. Sa njim je saglasan i Uroš: “Retko kada mi je potrebno opuštanje posle probe Filharmonije. Bavljenje muzikom je samo po sebi terapija.”

Mnogi trkači vole da slušaju muziku dok trče, da li vi imate preporuku kada je u pitanju klasična muzika?

Pored svojih misli, slušamo muziku bržeg ritma.

Od klasične muzike Petar preporučuje “brže” stavove Mocartovih koncerata,

a Uroš izdvaja Zimu iz Vivaldijeva Godišnja doba.

Muzika kao i bavljenje sportom stimuliše lučenje hormona zadovoljstva. Kada se više luči endorfin, dok trčite ili dok svirate na koncertu?

“Zavisi kakav je izazov odnosno cilj ispred mene – količina endorfina srazmerna je uloženom trudu. Nakon oba, osećaj zadovoljstva je zagarantovan”, kaže Petar. Uroš daje prednost koncertima: “Mislim da ipak pobeđuje muzika. Ona je satkana od emocija, a emocije su uvek presudne.”

Da li ste umorniji posle napornog treninga ili zahtevnog koncerta?

“Lakše se nosim sa treninzima jer ih sam doziram, dok koncert Beogradske filharmonije ima specifičnu težinu i podrazumeva celu nedelju napornog rada”, kaže Petar.

Za Uroša je ovo mrtva trka: “Iskreno, nekad posle zahtevnog koncerta osećam kao da sam trčao tri dana bez prestanka…i gladan sam. Ali ja sam uvek gladan.”
Ono u čemu se oba muzičara slažu jeste da je čaša piva poželjna i posle koncerta kao i nakon trčanja, naravno – zbog hidratacije!

Momcima želimo lake noge i super provod u nedelju. Za nas je bila velika čast da se družimo sa njima jer i trčanje vidimo kao deo kulture grada.