Za osamdesetpetogodišnju Žinetu Bedard, kretanje je oduvek bila jedna od najvažnijih stavki u životu, i ono joj je, između ostalog, pomoglo da izađe na kraj sa usamljenošću.
Bedardova, poreklom Francuskinja, jedna je od najstarijih maratonki na svetu – i možda jedna od retkih koja priznaje da ne izbegava da se počasti sa malo vina, sira i sladoleda, čak i pred trku.
Ne trebaju mi nikakve posebne pripreme jer trčim tri sata svakog dana i uvek sam spremna – kaže ova simpatična ženica, još uvek bujne plave kose, ispaljujući reči brzinom mitraljeza dok sedi u svojoj sobi punoj medalja.
To je zavisnost, navika, i to je sve – dodaje ona. Imam vremena na pretek, u penziji sam, i više nemam muža. Šta drugo da radim? Zato trčim, da ubijem vreme.
Ona, međutim, nije jedini trkač u poznim godinama. Kako prosečan ljudski vek u razvijenim zemljama sve više raste a trčanje postaje sve popularnije imamo sve veći broj osamdesetogodišnjaka pa i devedesetogodišnjaka koji učestvuju na trkama.
Svakog jutra Bedardova ide do plaže nadomak svoje kuće u Kvinsu. Ona nikada ne sluša muziku ili radio program dok trči.
Ne želim da imam išta u ušima – naglašava ona. Samo razmišljam o svojoj mladosti, životu u Francuskoj, Americi, računima, novcu – o svemu pomalo!
Bilo da je napolju kiša, sunce ili sneg, Bedardova – koja je rođena u Mecu u Francuskoj, odakle je emigrirala u Njujork sedamdesetih godina prošlog veka, pre nego što će postati građanin SAD – trči 20 kilometara svakog dana.
Ova nedelja nije izuzetak – suprotno savetima današnjih stručnjaka koji predlažu odmaranje i oporavak u nedelji uoči trke.
Moje telo mi govori šta da radim – kaže ona. I ja ga slušam.
Ona ne veruje ni u posebne dijete i režime ishrane, opisujući ih kao „skupe i šarlatanske“.
Verujem da u svemu treba biti umeren – kaže ona. Malo vina, malo sira, malo sladoleda, od svega pomalo – prosto je!
Naredne nedelje 4. novembra 2018., Bedardova, koja je svoju dugoprugašku karijeru započela sa 69 godina, pokušaće da obori svoj lični rekord od 3 sata i 46 minuta, koji je postavila 2005. kad su joj bile 72 godine.
U to vreme to je bio novi svetski rekord za njenu starosnu kategoriju, ali u međuvremenu je oboren.
Osećam se mlado, i fizički i u srcu, kao da mi je još uvek dvadeset – kaže ona.
Još uvek mogu da uđem u bikini koji sam nosila sa 16 godina.
Bedardova je trčala sa mužem ili sestrom – ali više nema partera za trčanje svojih godina. Ništa zato – odgovara ona. Sad mi prija da budem sama – kaže, dodajući da smatra da njeni vršnjaci ne mogu da je prate.
Nemaju svi ovu želju u sebi, ovaj entuzijazam, disciplinu i motivisanost – kaže bivša stjuardesa Alitalije koja se tokom svog radnog veka budila svakog jutra u 3.30 da ode na trčanje pre nego što će probuditi svoje dvoje dece, a zatim otići na posao.
Uprkos tome što je aktivna i nezavisna, ona priznaje da joj, nakon muževljene smrti do koje je došlo pre četiri godine, samoća ponekad teško pada.
Ne bih imala ništa protiv da nađem partnera – kaže ona – ali svi muškarci mojih godina su stari izlapetisi, a oni mlađi su oženjeni. Tako da za mene nije ostalo ništa.
Predaja i depresija, međutim, nisu deo rečnika ove hrabre žene koja spremno i sa nestrpljenjem iščekuje Njujorški maraton u nedelju.
Kada uđete u cilj i okače vam medalju – hvala ti bože! Kakav je to samo osećaj!
Tekst preuzet sa sajta novinske agancije The Star. N. R.
