Postoji čitavo more tekstova sa savetima i preporukama – kako smršati, kako poboljšati formu, kako trenirati leti, zimi, kakva ishrana treba da bude, koja oprema je adekvatna…ali, da li trčanje može da bude i rešenje za ljubavne probleme?
Bezbroj puta smo mogli da vidimo da trkač ili trkačica nakon trke pokloni medalju svojoj dragoj polovini, kao i iznenađenja u vidu prosidbi kada se stigne u cilj, ali šta je sa onima kojima je srce slomljeno?
Sve zavisi od tipa ličnosti, neko ode u kafanu, neko u teretanu, a neko napolje da trči. 🙂 Ima podosta onih koji su iz toga razloga i počeli da trčkaraju, pa od 5km na kraju došli i do istrčanog polumaratona, maratona, pa čak i ultramaratona.
Može se učiniti da je tokom agonije u koju ste upali, trčanje stvar koja bi vam poslednja pala na pamet, međutim, nema bolje terapije za ljubavne probleme od trčanja.
Dopamin i preboljevanje
Umesto pretovaranjem slatkišima i ridanjem uz romantične filmove i pretužne pesme, trk napolje i lagano potrčite. Zašto? Pri trčanju luče se hormoni endorfin i dopamin koji su zaslužni za dobro raspoloženje i osećaj zadovoljstva. Ukoliko tužni izađete napolje, na ivici suza – pustite ih, neka krenu, važno je pustiti tu emociju iz sebe i nastaviti dalje. Kako budu prolazili minuti, osećaćete se lepše i bolje i biće vam lakše. I, najvažnije, doći ćete do ekstaze.
Ukoliko zacrtate kao cilj neku trku i stremite ka njoj, nakon prolaska kroz cilj osećaćete se kao da je ceo svet vaš, samopouzdanje će skočiti i shvatićete da nema nerešivih problema i da sve možete.
Trčanje aktivira delove mozga odgovorne za emotivno procesuiranje
Novo istraživanje otkrilo još jedan razlog zašto trčanje može da pomogne da se nosimo sa teškim emocijama. Naime, aktivira deo mozga zadužen za emotivno procesuiranje.
Studija, koja je objavljena u časopisu Brain Plasticity, otkrila je da različiti nivoi intenziteta vežbanja utiču na naše moždane mreže na različite načine. Prostije rečeno, to znači da u zavisnosti od vrste vežbe koju radimo, možemo pristupiti različitim delovima mozga.
U okviru istraživanja, tim naučnika sa Univerziteta u bolnici u Bonu koristio je magnetnu rezonancu u stanju mirovanja da proceni promene u vezama u mozgu učesnika nakon što su hodali ili trčali na traci. Učesnici su nakon toga popunili dva upitnika kako bi izmerili svoje raspoloženje pre i posle vežbanja.
Zanimljivo je da su oba oblika vežbanja izazvala značajne promene raspoloženja učesnika, ali su pokazali različite rezultate kada je u pitanju magnetna u zavisnosti od intenziteta.
Drugačiji intenzitet vežbi, donosi drugačije rezultate
Vežbe niskog intenziteta, poput hodanja, stimulišu kognitivni deo mozga povezan sa pažnjom. Sa druge strane, vežbe visokog intenziteta, kao što je trčanje, aktiviraju mreže uključene u emocionalnu obradu.
Šta ovo tačno znači? Energičnije vežbe kao što su trčanje ili HIIT vežbe, potencijalno pomažu da lakše obradimo stresne ili teške situacije. Zamislite da dobijemo tačne doze treninga – koliko, kada i šta bi trebalo da vežbamo u odnosu na emocionalne potrebe.
Ovo je posve drugačiji pogled i pristup zdravlju, i pripisuje se biohakovanju (biohack). Biohakovanje je pokušaj da se manipuliše mozgom i telom ne bi li se optimizovao učinak.
Za sada je, međutim, samo interesantno saznati više o tome zašto vežbanje čini da se osećamo na određeni način – a to bi dalje moglo da pomogne da se naše vežbanje unapredi.
Pridružite se školi trčanja ako ne želite da trčite sami
Možda će vas ljubavni problemi naterati da se pridružite školi trčanja, ali ne samo što ćete to koristiti kao antristres terapiju, poboljšaćete i svoju kondiciju, osećaćete se lepše, bićete odmorniji, lepše ćete spavati itd.
Savet pride je i da otvorite oči, možda je tu, u grupi, na metar od vas vaša nova ljubav, neko ko će vam promeniti život na bolje. A možda je ipak bolje da za početak radite na sebi 🙂
Zato, osmeh na lice, obujte patike i izađite na trčanje. Zavolite sebe.