UTMB je najuticajniji događaj u svetu trčanja, ali budućnost leži u kraćim trejl trkama, kaže generalni menadžer Salomon-a za Kinu.

Generalni menadžer Amer Sportsa kažeda je francuska ultra epski doživljaj ali ne i svačija strast. Da li je ovo realno predviđanje ili strateška izjava čoveka koji stoji iza velikog brenda koji sa druge strane nije glavni sponzor ove prestižne trke, vreme će pokazati. Prenosimo vam tekst South China Morning Post-a.

Prema podacima industrije, opsesija trčanjem ultra maratona će uskoro proći i ljubitelji trejla će se okrenuti kraćim trkama kako bi ostvarili bolji životni balans. Trkači će početi da se fokusiraju na kraće trke kako bi sport uskladili sa svojim životnim stilom.

“Kada ljudi istrče ultru, kažu »Šta je sledeće?« i tragaju za bazičnijim trkama, ne jure rekorde, trče zbog iskustva, prijatelja i prirode“, kaže Kafir Chen, generalni menadžer Greater China for Amer Sports, internacionalne kompanije koja poseduje brendove poput Salomona, Arcteryx, Peak Performance i Atomic.

“Trejl je novi sport. On je obične staze u prirodi pretvorio u sport i ponudio nove načine otkrivanja okoline, ali i pomeranja sopstvenih granica i građenja zajednice“.

Chen na kraćim trejl trkama sreće ljude koji dovode svoje porodice i pretvaraju trku u „piknik“, a neki čak vode i svoju decu, što ne bi bilo moguće na ultrama.

„Mislim da će ljudi shvatiti, a ovo je tema o kojoj se često polemiše, da su ljudi i organizatori trka opsednuti ultrama, ali da ne mogu svi da istrče 100 milja. A sport treba da raste kroz zabavu, to je najvažnije.


Kafir Chen
Izvor: South China Morning Post

On je mišljenja da je Ultra trejl Mon Blan (UTMB) organizacija koja drži sve konce i ima moć da promoviše sport jer organizuje festival trčanja koji traje nedelju dana, a kulminira sa trkom na 100 milja.

„UTMB je svetionik, on je ikonski“ naveo je Chen. „Oni su jedini, uticaj koji imaju je znatno veći u odnosu na drugoplasirne. Ali tako je zato što postaje sve teže dobiti mesto na toj trci.“

Chen je dodao da će, uzevši u obzir rastuću moć organizacije, biti interesantno videti u kom smeru će odvesti ovaj sport.

„Svi traže iskustvo, a UTMB nudi epsko iskustvo“, naveo je.

Međutim, on sam radije traži neke druge trke. Trka koja je na njega ostavila najjači utisak je GrandRaid des Pyrénées, ultra od 220km.

„Trčali smo dva dana i dve noći. Tehnički je bila zahtevna trka sa tri neverovatna uspona. Ljudi su veoma ljubazni, ljubazniji nego na UTMB-u zapravo. Na UTMB-u ljudi se trude da te bodre sa „Npred!“, ali na GRDP-u ljudi su srdačniji i iskreniji.“

I pored njegovih predviđanja da je budućnost u kraćim trkama, Chan se ipak za sledeću godinu prijavio za Big Foot, trku od 321km.

„Nisam imaopriliku da odem na UTMB, pa isprobavam druge trke i čini mi se da imam bolje iskustvo. Zašto bi bio trvrdoglav kada ne jurim podijum?“

Šta misli trejl Srbija

Ovo zanimljivo predviđanje nas je  inspirisalo da temu otvorimo i kod nas, pa smo pitali vodeće ljude trejla na našim prostorima šta o tome misle, i evo šta smo dobili kao odgovore.

Marko Nikolić – prvi čovek Skyrunning Serbia

Niko od njih ne može baš biti toliko predvidiv, pogotovo ne neko ko je vezan samo za brend. Svašta se dešava sad u svetu trejl trčanja od kad je Salomon pokrenuo Golden seriju. Trke iz ITRA i Skyrunning-a su se prebacile, komešanja su velika između njih, a činjenica je da su ultre i dalje u žiži i ko zna koliko će to trajati. Brendovi će probati da upravljaju tržištem i ozbiljne analize stoje iza toga, dok se asocijacije sve više bore i udružuju, jer su zapravo stvorile tržište.

U svakom slučaju treba znati jednu stvar, UTMB nije samo brend i nosilac planinskog trčanja na planeti Zemlji. To su Francuzi, to je “kod” Tour deFrance-a, Paris-Dakar-a najvećih i najprepoznatljivijih trka mimo fudbala. Najbolji organizatori na svetu koji gledaju po 20 godina u napred, postavljaju standarde, smišljaju alatke, procedure, programe itd… I ako odluče nešto, lako prave zaokret. Svakako biće zanimljivo.

Miloš Milisavljević Spartak – trener trejl ekipe BRC-a

Generalno više volim kraće trke, do nekih 50-60km. Što se tiče trejl trčanja u Srbiji i regionu iz godine u godinu se povećava broj trka i trkača, i to zahvaljujući kraćim trkama između 20 i 30km. Kod nas ne postoji velika baza trejl trkača, a da bi se ljudi aktivirali da krenu na trejl i da vikende provode u prirodi na trkama, svakako da su bolje kraće trke. To može da preraste i u porodični vikend.

Što se tiče UTMB-a mislim da oni dobro znaju šta rade, to su pokazali i promenom bodovanja za trke na 100km i 120km, a i ne dozvoljavaju prijavu na 100km nekome ko nikad nije trčao preko 50km. Takođe, mislim da je većini trejl trkača želja da trčena UTMB, možda ne 100 milja ali 100km ili 120km da. UTMB nije samo trka, to jefestival trčanja, tako da za njenu budućnost ne treba da brinemo.

A kada je upitanju predviđanje da će sve više trejl trka imati formu kraćih distanci, delimično bih mogao da se složim sa tim. Uzimajući u obzir da trejl trčanje više nije samo izbor nekolicine pojedinaca, već postaje uveliko prihvaćeno među trkačima različitih generacija, i da se taj trend sve više širi, trke kraćih distanci dobijaju primat jer mogu da namame veći procenat manje fizički spremnih trkača, a ovo je i odlična prilika za proizvođače trejl opreme.

Dok čekamo budućnost

Budućost ne vidimo, ali ćemo svakako sa pažnjom ispratiti razvoj trejl trčanja. Mišljenja samo da trejl nudi za svakoga po nešto, a da se svakako u avanturu zvanu ultra ne treba upuštati pre no što se iskusi dovoljan broj kraćih planinskih trka.

Voliš Trčanje.rs? Postani deo naše mreže i uživaj u
trkačkim pogodnostima već za 210 dinara mesečno