Naši preci su zaista mogli da ujure gazelu – a vi šta čekate? Čovek nije najbrža životinja na planeti, zato nam sprint, ma koliko atraktivan bio nije nešto čime treba da se ponosimo. Dugoprugaško trčanje, sa druge strane, jeste ništa koju smo okupirali i to je jedna od teorija kako su naši daleki pretci uspeli da obezbede svoj obrok.
Šta je čovekova prednost u odnosu na gazelu?
Mogli su da ostanu lešinari i da jure ostatke ili su mogli da ujure svoj plen. Ovo potonje je posledica naše specifičnosti: hoda na dve noge.
Četvoronošci, ma koliko graciozno izgledali moraju da se ograniče na jedan udah po lokomotivnom ciklusu (to je vreme od kada prva noga dodirne tlo dok se ne podigne). Ovo je zbog toga što grudni koš mora da absorbuje udar prednjih nogu kod životinja. Mi, sa druge strane možemo da se igramo sa ovom dinamikom, DIŠEMO sporije i samim tim koristimo energiju fleksibilnije. Neki trkači rastežu ovaj ritam do 6:6 na svakih šest koraka udah, na svakih šest izdah.
Drugi argument je, verovali ili ne – činjenica da se tako dobro znojimo i tako regulišemo telesnu temperaturu. Ovo je bila neverovatna evolutivna prednost na vrelom suncu savane.
[see_also link=“http://trcanje.rs/mrsavljenje/znojenje-u-toku-trcanja/“ target=“_blank“]ZNOJENJE U TOKU TRČANJA[/see_also]
Sve se svodi na znojenje, a čovek se znoji kao šampion!
Ako pogledamo i najekonomičnije životinje za vuču doći ćemo do istog zaključka: za sat vremena rada konj će izgubiti oko 100g vode po metru2 kože, a kamila do 250g/m2 (kamila jeste bolje optizovana za tople uslove). Šta mislite koliko gubi čovek? Neverovatnih 500g/m2! Ovo je dovoljno da ukloni od 550 do 600 vati u toploti.
Što je trening bolji, a telo efikasnije u znojenju – to su ovi rezultati još neverovatniji. U sportskim okvirima najviša izmerena granica je 3,7l (trkač Alberto Salazar 1984). To je zaista neverovatno.
Dakle, znojimo se kao pravi šampioni kada trčimo i to je važno jer prosečan rekreativan konzumira i mora da otpusti oko 700 vati po satu, dok vrhunski maratonci metabolišu oko 1, 300 vati za 2.5 sata.
Dodatna specifičnost našeg tela je što ne moramo da nadoknadimo svu tu tečnost odmah. U toku trke ćemo popiti od 200 do 500ml tečnosti a izgubiti triput toliko.
Stizali smo antilope, jelene, kengure … bosonogi!
Nismo bili brži od antilope – ali smo je na kraju izmorili. Ovo su dokumentovani slučajevi plemena koji i dalje na taj način love plen.
U Severnoj Americi, Trahumara pleme lovi jelene, Navaho indijanci antelope. U južnoj Africi Kalahari Basavra razne vrste antilopa. U Australiji, Aboridžini su umeli da stignu kengure!
Dodatna prednost ovih lovaca u odnosu na modernog trkača su patike: bosonogo trčanje umanjuje utrošak energije za oko 4%.
Tekst je prenet i prilagođen sa sajta spectrum i active.com
