blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

Vesti

Beogradski trkački klub umesto Trčanje.rs

Brod, Optimist, Ludost... to je valjda put svakog diplomca

U ponedeljak nam je APR saopštio jednu tužnu vest.  Sportski klub Trčanje.rs u narodu poznatiji kao “Road Runners Club Trčanje.rs” više ne postoji. Umesto njega, sada je i  zvanično nastao “Beogradski trkački klub”, tj na engleskom “Belgrade Running Club”.

veki-i-ivi

BRC

Adio mare što bi rekao Džoni Štulić. Kada je Boško Stupar, feburara 2011. godine napisao na sajtu ARK Fruška gora “Prvi klub uličnih trkača” , podržao nas je kao i mnogi ljudi u komentarima u živoj diskusiji u okviru naše objave da započinjemo sa radom kluba. Bilo je, doduše retkih,  koji mislli drugačije:

“Nazalost, mislim da se ekipa malo preracunala sa procenom koliko ce to lako ici. Vec dosta godina poznajem dosta ljudi koji su drzali klubove u raznim sportovima, neki sa manje a neki sa vise (komercijalnog) uspeha… entuzijazam ume da ponese. Cesto i previse, pa covek zivi u distorziranoj realnosti … Trcanje.rs je na jedvite jade uspeo da skupi saku rekreativaca koji dolaze na zajednicka tranja (po slikama vidim da je to ukupno nekoliko desetina ljudi).”

Završna žurka Škole trčanja

U prošli petak imali smo završnu žurku prvog semestra Škole trčanja. Poslednji put od ko zna kad da sam ostao budan do 5 ujutru. Znam i da sam sa momačke i svadbe otišao ranije na spavanje. Ovo sve govori o toj neverovatnoj energiji, koju smo izgubili tokom 2012, koja je nastala u proteklih par meseci u vezi sa BRC.

Brod, Optimist, Ludost... to je valjda put svakog diplomca

Brod, Optimist, Ludost… to je valjda put svakog diplomca

Viđam ljude kako šeruju naš logo, pozivaju svoje prijatelje i pronalaze načine da budu deo one jednostavne ideje: trčanje može da promeni život. Ti isti ljudi mi pričaju kako im je BRC i trčanje promenilo život: neki su postali otvoreniji, neki hrabriji, neki su videli da mogu… neki su našli prijatelje…. gotovo da nema komentara vezanih za trčanje, nego za sve neke druge aspekte života…

A to je magija, jer taj kvalitet dolazi samo za one koji su spremni to da uzmu. Ne možeš dati ljudima nešto što oni nisu u stanju da prihvate. Ne možeš terati ljude da preuzmu, da vide… da čuju… Mnogo puta se iznerviram i sve bih oterao do onoga što Kolumbo dreknu… A onda shvatiš da sve što može, jeste da daš mogućnost i vera da će ljudi da uzmu baš onoliko koliko mogu.

I to se dešava trenutno u BRC. Ljudi uzimaju i te napisane programe-treninge, ali uzimaju i mnogo više. Po svojoj meri. A da bi se to desilo BRC mora da bude dovoljno elastičan da primi sve ono što može, a dovoljno tvrd da usmeri u pravom smeru. Kada bolje razmislim, mislim da je to Ivanov i moj odnos :)

Kako se ja osećam sada?

Osećam se kao da živim sa idejom koja je realizovana. Ta ideja je bila prosta: mesto podrške za sve one koji ulaze u svet trčanja; mesto, platforma, grupa, program, klub, ideja koja će ljudima omogućiti da razvijaju svoje potencijale i unaprede kvalitet života. Ideja je klub koji vas neće spremati za trku, već klub u kojem ćete unaprediti kvalitet života – kroz trčanje i trku.

Džoni veruje

Džoni veruje

Trčanje je tu samo jedan od mehanizama koji se dešava. Ostali su igrice, neprestana komunikacija, edukacija, moderan brend, koučing tehnike….

Ivan Radenković, februar 20011. godine: Sada je pravi trenutak da napravimo korak dalje i podignemo čitavu priču na viši nivo. Ne smemo da se zadovoljimo time da se jednom nedeljom skupimo, lepo se družimo, odemo kućama, i tako. Sve je to super, ali na taj način svi mi kao trkački pokret stagniramo, nema novih vrednosti, novih mogućnosti, nove ponude.

Naš uzor je New York Road Runners Club. Oni su počeli sa desetak ljudi, a danas imaju na hiljade članova, stotine trka, najbolji maraton na svetu. Njihov uticaj na kulturu i život u New York-u ogroman. Scene sa trkačima u Central Parku nezaobilazan su detalj u svim filmovima snimanim tamo, to je identitet tog grada. Mi to hoćemo da napravimo kod nas. I ne može to besplatno.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Mnogo je truda, vremena, znanja, snova i energije uloženo u sve ovo. Ljudi jednostavno čitavu stvar prihvataju zdravo za gotovo. Ne vide šta je u pozadini svega toga, koliko ima rada na sajtu, na organizaciji zajedničkih treninga i ostalih aktivnosti.

Sajt će i dalje raditi normalno. Otvoreni grupni treninzi će se i dalje održavati na Adi, od sad jednom mesečno. Niko nije ovde oštećen. Samo smo ponudili uslugu više za one koji to žele. Na članarinu gledam kao na investiciju za poboljšanje kvaliteta života, kako ličnog tako i čitavog društva. Za sve one koji žele da uzmu aktivno učešće u stvaranju jedne velike i ozbiljne stvari ovo je šansa.

Duboko verujem da ako nastavimo se razvijamo, prihvatamo nove stvari i radimo na velikim idejama ovde ćemo jako brzo imati gomilu kvalitetnih trka, mnogo bolje uslove za trening, mnogo novih staza za trčanje, podršku društva, veći izbor opreme po nižim cenama, puno trkačkih kampova, putovanja i svih onih stvari koje idu uz to zbog kojih vredi živeti.

I kako se osećam?

Osećam se inspirisano. I ponosno na Ivana i Nikolu. Pomislim, moj zadatak je da komuniciram BRC sa našim partnerima, da dam neke smernice za operativan rad, da proverim gde se stiglo, razmišljam o budućnosti izvan BRC i Trčanje.rs…  a onda skapiraš da ljudi koji u stvari rade sa ljudima: Ivan i Džoni i asistenti Miloš i Petar drže sve ono dobro što se dešava. Ponekad pomislim da su oni bastion sporta za mlade ljude u Beogradu. Bastion koji još uvek ne zna da je bastion.

A onda se iznerviram. Što stalno mislim o tome šta treba da uradimo da bismo platili neke glupe troškove, povukli neki dinar za trenere, kako smo mali, kako je sve što radimo suštinski nebitno… Kako smo nevidljivi, kako se za Letnju školu trčanja prijavilo 60 ljudi, umesto 600… Bezveze. Kako treba da prođe ne još 2 godine, nego još 20 godina istog ovakvog rada da bi se pomerile stvari.

Osećam se nestrpljivo i osećam da ono što radimo ide tako sporo. Kako smo taknuli jedan jako mali broj ljudi…. A kako bi bilo sjajno da hiljade i hiljade onih sumanuto smorenih ljudi taknemo da naprave prve korake u trčanju i aktivne korake u životu. I pitam se šta je to što treba da se desi da prevalimo. Možda da Ceca i Lukas počnu da trče na Olimpu, Adi i Košutnjaku i  počnu da bloguju na Trčanje.rs o svojim napretcima. Jap, napisaću im sada jedan mejl.

Jednog dana naše prostorije će izgledati ovako

Jednog dana naše prostorije će izgledati ovako

Update: Trčanje.rs 3.0

Kada smo u decembru prošle godine doneli ovu odluku, prošla je informacija da se gasimo. Naravno, u pitanju je bio nesporazum. Trčanje.rs magazin, ne samo da se ne gasi, već u avgustu ulazi u svoju III fazu. Ceo vizuelni identitet (logo, dizajn), ali i niz funkcionalnosti (kalendar trka, pitanja i odgovori…,) su unapređeni i trenutno u fazi testiranja.

Uroš Zmijanac postao je partner i preuzeće kormilo sajta 1. avgusta 2013. godine. Pored Uroša, nova u timu je i Tijana Popadić koja nam već sprema neka nove poslastice.

Umesto zaključka

Povod ovog teskta je promena naziva kluba. Promena naziva kluba odvaja BRC i Trčanje.rs. To je suštinsko razdvajanje dve ideje. Ideje magazina – platforme za komunikaciju svih trkačkih aktera u Srbiji i kluba – modernog gradskog sportskog kluba.

Advertisement. Scroll to continue reading.

To znači da je klatno zalaufano i da od ponedeljka nastupa razlaz i dve grane koje će nastaviti da ljuljaju svojim putem. So excited.

18 Comments

18 Comments

  1. dysback

    10.07.2013 at 09:14

    Ljudi svaka vam čast na entuzijazmu i trudu koji ste uložili u popularizaciju trčanja.
    Stranica trcanje.rs je sadržajem daleko najbolja u regiji i uvijek mi je novi izvor inspiracije kada se pojavi kriza.
    Vjerojatno znate da ste čitani i vrlo popularni i izvan Srbije.

  2. Ivana

    10.07.2013 at 09:21

    Bravo Veki. Ono sto ste uradili je stvarno velika stvar. Da, niste vi mogli mene da naterate da trcim ili da vam se pridruzim. I ne mogu da kazem da ste vi zahvalni sto sam ostala u svetu trcanja. Tu sam jer ja sam tako htela. Lepo si rekao, ne mozes ljudima dati ono sto oni ne zele da uzmu. Ali, ono sto ste vi uradili je to sto ste ljude oslobodili srama od trcanja, sto ste ih ohrabrili i svojim entuzijazmom i licnim primerom pokazali kako trcanje utice na zivot.

    I secam se kada sam pre koju godinu nabasala na vas sajt i negativne komentare vezane za otvaranje kluba. I secam se koliko ste ostro kritikovani i kako ste bili osudjeni na propast. Drago mi je ste pokazali da zdrava ideja moze lepo da se zametne u ovoj zemlji Srbiji samo je potrebno da se radi i ulozi u to.

    Samo napred, gurajte! Sigurna sam da imate podrsku svih clanova kluba, publike sajta i naravno svojih najblizih.

    • Veroljub Zmijanac

      10.07.2013 at 19:21

      Hehe… nismo mi oslobodili ljude srama… čak sve više shvatam da ništa mi nismo uradili… Jer trčanje kao koncept, ideja, pokret postoji… mi ga samo obasipamo pažnjom, svetološću… a onda ljudi sami znaju šta im je činiti…

      Vidimo se sutra.

  3. exlibrius

    10.07.2013 at 10:01

    Nemoj samo Cecu dovoditi za Blogerku.. ;-) Lepo je videti dobar primer kako se jedna ideja razvija i postaje mnogo vise, kao sto je slucaj kod vas. Moze se puno nauciti iz vaseg primera. Verujem da rekreativno trcanje u Srbiji ima svetlu buducnost, a mi smo ti koji treba da guramo ka toj buducnosti. Samo gurajte napred.

    • Veroljub Zmijanac

      10.07.2013 at 19:17

      Deki,

      Mi smo definitivno naučili puno, no mislim da smo tek ove godine sa 4. Noćnim shvatili suštini šta nam je činiti.

      Velika lekcija za ceo naš tim, jeste vaš maraton i analiza njenog razvoja kojom smo posvetili dosta pažnje.

      Neverovatno je kako ste za 4 godine prešišali većinu, da ne kažem nešto drugo, što je čist dokaz da inovacija, moderan pristup i entuzijazam mora da prouzrokuje kvalitet i prepoznatljivost.

      Kapiram i da vi već vidite unapred šta će biti Noćni. ja jedva čekam!

      Veliki pozdrav
      V

      • Ninoslav

        10.07.2013 at 20:54

        I ja se ovo često pitam i drago mi je što je tako jer je ekipa koja stoji iza Noćnog sjajna!!

  4. Ana Markovic

    10.07.2013 at 10:52

    svaka cast! jako sam ponosna sto sam i ja deo vaseg tima. samo tako nastavite a ja vas pratim :)

  5. Dragan Ciric

    10.07.2013 at 12:46

    Za mene je klub dokaz da uvek postoji mesto za pozitvne i zdrave stvari, koliko god da je negativno generalno okruzenje u kome smo. I koliko god da je odluka da krenem da trcim bila moja, klub i ljudi iz kluba i iz sveta trcanja su uticali da nastavim da trcim, pomogli su mi da bolje komuniciram sa ljudima, steknem vise samopouzdanja i da stalno pomeram svoje granice.

  6. željko

    10.07.2013 at 13:32

    Pozdrav ekipi. Na neki način sam i ja malecki deo tima i ponosan sam na sebe zbog toga. Ovaj sajt je bio i ostao bitan motivacioni faktor da nastavim sa trčanjem. Da ne davim dalje, još sto godina uspeha, jer kako neko reče, da bi nešto postalo veliko najpre mora da bude malo. Ako ste i bili mali pre neku godinu sada ste baš porasli.
    Meni je žao što zbog mesta stanovanja i prirode posla još uvek nisam uspeo da se pridružim ekipi u trčanju na Adi ali biće valjda prilike. Ne znam koliki je vaš uticaj, verovatno je bitan smatram, ali prošle godine u ovo doba sam bio skoro pa jedini koji je trčao ovde kod mene u Loznici u parku, a sada od ujutru nekog ima, pa po ceo dan.
    Rekreativno trčanje u Srbiji napreduje, širi se i sve manje se na onog koji joggira gleda kao vanzemaljca.
    Puno sreće i zdravlja.

    • Veroljub Zmijanac

      10.07.2013 at 19:10

      Hvala Željko na ovim rečima, a posebno na stručnim tekstovima koje sa uživanjem čitamo.

      Da to su paralelni procesi, em je više ljudi, a em kako je više ljudi, to je manje čudno trčati.

      Još kada nam Mooshema ufura da se javljamo jedni drugima, biće trčanje kao izlazak da se obiđe parošija :)

      Tu smo!
      V

  7. Boško Stupar

    10.07.2013 at 13:49

    Hvala na ovom objašnjenju! Baš smo se pitali šta li se to desilo sa RRC a iskreno plašio sam se da pitam. A onda sam video hrpu ljudi koji vole svoj klub i nose lepe majice sa još lepšim logom na grudima :) Bravo!

    Još jedno pitanje – koje je zvanično ime kluba? Engleska ili srpska verzija? Ne mogu da ne primetim ogromnu sličnost između naziva Belgrade Running Club i Belgrade Running Crew, a trebalo mi je malo vremena da provalim da su to dve različite stvari…

    • Veroljub Zmijanac

      10.07.2013 at 19:08

      Dragi Boško,

      Duže vreme u drugoj polovini 2012. smo se tražili… Pitanja su pre svega bila oko naše usluge, oblika članstva, tima, odnosa sajta i kluba…

      Sa Školom trčanja svo znanje i iskustvo se skupilo u jedan dobar i održiv model programa koji zadovoljava potrebe svih ljudi koji žele da trče. (Uzgred zainteresovani smo da pokrenemo ili budemo inicijatori/podrška tako nečega u NS).

      Klub je registrovan u Agenciji za privredne registre sa tri naziva:
      srpski: Beogradski trkački klub
      engleski: Belgrade Running Club
      skraćeni: BRC,
      tako da koristimo sva tri naziva koja su zvanična, naranvo u zavisnosti od toga gde i kako komuniciramo.

      Malo je nesrećno to sve oko crew i club, no dobro, ljudi će se navići već na postojanje obe stvari :)

    • Milan Miletic

      11.07.2013 at 12:10

      Ćao Boško,

      hvala na pohvali za majice i logo, to su članovi i majice BGRC – Belgrade Running Crew :)

      Jesu dva različita kluba, sto nas ne sprečava da radimo ono sto volimo, a to je trčanje :) i što je više klubova poput ARK Fruška Gora, BRC, AK Marathon Team Kula, BGRC… to su veće šanse da trkači nađu svoju drugu kuću i koriste trčanje kao izgovor za druženje :)

      Veliki pozdrav!

      Milan

    • Nino

      11.07.2013 at 13:50

      ja sam tek danas provalio da su to u stvari dva različita kluba club-BRC i BGRC :) :)

  8. Nino

    10.07.2013 at 19:21

    60 ljudi pokrenuti u Srbiji je isto kao 6000 u USA tako da ne treba gledati na to kao mali pomak neko kao veliki, istovetno proporcionalan zapadnim zemljama… Napraviti bilo kakav događaj u Srbiji je deset puta teže nego u Nemačkoj i zbog toga na to treba gledati kao ogroman, ogroman uspeh… RIDE ON!

    • Dragan Ciric

      11.07.2013 at 23:19

      I vrlo bitna stvar na koju treba obratiti pažnju je to što tih 60 ljudi ostaje u svetu trčanja i nakon istrčanog polumaratona/postizanja željene kilaže/ostvarenja prvobitnog cilja u trčanju… U tome leži najveći uspeh…

  9. Sonjita

    10.07.2013 at 22:38

    U klubu sam tek nekoliko nedelja, ali osećam pozitivnu energiju kluba i ljudi koji ga sačinjavaju! Mislim da trkački pokret ima moć na više nivoa: na bazičnom nivou, kroz pobošljanje zdravlja i fizičke kondicije do društvenih preokreta! Pokret sačinjavaju mladi ljudi koji su puni entuzijazma, koji se bave kreativnim stvarima, koji su otvoreni za nova iskustva a takvi ljudi su neophodni za velike stvari i velike promene! Bravo : )

Uključi se u diskusiju

Povezani članci

Ona trči

Marija Tešić Fidelak je majka dvoje dece, preduzetnica, trkačica i žena koja se izborila sa karcinomom grlića materice! Porazgovarali smo sa Marijom o tome...

Vesti

Upis u Školu trčanja je počeo! Najveći rekreativni trkački klub u našoj zemlji Beogradski trkački klub (BRC) i ove jeseni poziva sugrađane da budu...

Trening snage i trčanje

Snaga za trčanje vam je neophodna jer je ona temelj na kojem stoji kvalitetno trčanje. Ako mišići nisu dovoljno snažni, a zglobovi stabilni u...

Polumaraton

Još uvek sumiramo utiske! Vikend za nama je bio više nego putovanje na trku! Objave na mrežama i komentari naših članova govore da je...