Bane Lončar, Beograđanin koji trči već 13 godina, ovog vikenda je po jubilarni 10. put učestvovao na Beogradskom maratonu. Do sada je na Beogradskom maratonu istrčao 8 polumaratona i 2 maratona.
A to je samo mali deo. Od početka svoje trkačke karijere, istrlao je ukupno 26 maratona i 116 polumaratona. Bane ima samo 32 godine, što ga čini najmlađim domaćim trkačem koji prešao cifru od 100 polumaratona.
Trčanjem je spojio tri stvari koje voli – putovanja, kretanje i upoznavanje novih ljudi. „Volim da trčim i vidim sva ta mesta, a ne da samo projurim. Za mene je trčanje uživanje.“
Bane već pet godina živi u Švedskoj gde radi kao ekonomista. Vezan je za računar, a kako kaže, činjenica da može da radi online mu u mnogome pomaže da često trči trke.
PROČITAJ I: Najmlađi član Kluba 100 maratona: Željko Zeljković
O počecima
Bane trči već 13 godina, od 2011. godine. Ceo život je u sportu. Trenirao je fudbal, košarku, ali je nažalost pet puta lomio ruku pa je morao da pređe na vaterpolo i plivanje.
Uvek ga je zanimalo trčanje. Pa je, kada je postao punoletan, prvi put prijavio učešće na Beogradskom maratonu.
„Te 2011. godine, trčanje nije bilo na nivou na kakvom je danas“, kaže Bane. „To je bila jedina trka 2011. godine sa 1800 učesnika – 350-400 maraton i 1400 polumarton.“
Bane je u trkačkim krugovima poznatiji kao Bane KUĆA, nadimak koji su mu trkači i dali.
„Počeo sam da trčim jer sam bio hiperaktivno dete. Igrao sam fudbal, i posle povrede i operacije ruke trenirao sam vaterpolo i plivanje. I bicikl dosta vozim. Uvek me je nešto privlačilo da se krećem.“
O trčanju
Do 2018. godine je već imao 86 istrčanih polumaratona. Svoj stoti je hteo da istrči u Beogradu 2020. godine kada ga je u toj nameri sprečila korona. Kako je hteo da 100. polutka bude posebna, opredelio se za grad u kom sada živi – Stokholm.
„Trčao sam i kraće trke pre polumaratina. Učestvovao sam na BG maratonu na trci zadovoljstva.“
Prve godine kada je počeo, Bane je istrčao samo jedan polumaraton. Već sledeće je duplirao uspešnost i istrčao dva – u Novom Sadu i Beogradu. Prva inostrana trka koju je posetio bila je u Skoplju.
„Nisam jurio da pošto poto istrčim 100 polumaratona. Na kraju 2018. sam već imao 86. Dok sam studirao trčao sam više jer sam imao više vremena. Ali ne shvatam sebe nekim brzim trkačem i trčim po osećaju.“
Tako je za 24 sata istrčao tri polumaratona, a dešavalo se da istrči dva polumaratona ili maraton i polumaraton za vikend.
„Trčanje spaja ljude. 2018. Marko Crnjanski i ja smo osnovali ligu. Pa smo došli na ideju da utorkom trčimo zajedno. Za ovih 13 godina trkačka zajednica je porasla. Ja sam jedan od najmlađih trkača sa najdužim stažom. Svako ima svoj razlog zašto trči. A ja trčim da bih motivisao druge.“
O oporavku i treningu
Posle maratona, kaže Bane, normalno funkcioniše. Retko uzima gelove, a posle prvog polumaratona, kao uostalom i većina trkača, nije mogao da hoda.
Ranije je trčao manje trka, pa je više i trenirao. Kako je sada fokusiran na maraton, trenira za nijansu drugačije.
Njegov trening se sastoji u jednom treningu intervala, jednoj kraćoj distanci (10, 15km) i jednoj dužoj distanci (20, 25km). Uz to, trenira i snagu. Ali priznaje da tu ima još prostora za rad.
Bane kaže da ako neko želi da trči često, mora jako dobro da poznaje svoje telo. Oporavak je za njega svaki put drugačiji. U zavisnosti od toga kako se oseća nekad ide na masažu, nekad na bazen, a nekad jednostavno miruje.
Bane ni na jednoj trci nije odustao.
Kako kaže, nikad se nije povređivao od trčanja. A jedna zanimljiva anegdota vezana za povrede je kada se u Beču posle polumaratona, za Uskrs 2022. noć posle maratona, okliznuo i izvrnuo zglob. Morao je da pravi pauze od četiri nedelje. Nosio je štake, ali čim je stao na noge (posle nedelju dana) istrčao je Beogradski maraton.
O planovima
Ove godine je već istrčao maraton u Sarajevu, na Malti, na Kipru, Bratislavi i za vikend u Beogradu.
Tek ga očekuje opet Sarajevo, a onda i Stokholmski maraton, Oslo maraton, Atinski maraton, Istanbul maraton, Valesija… U oktobru će trčati 100. Košice maraton ujedno i najstariji maraton u Evropi. Između ovih trka će se svakako naći i polumaratoni koji će mu biti priprema za maraton.
Kako kaže, jedan od ciljeva mu je da istrči polumaraton za 1:45, i maraton za 3:59. Ali za to je potrebno vreme i da smanji broj trka.
„Bila mi je ideja da učestvujem i na triatlonu, ali je korona te planove pomerila. Dobar sam pllivač, vozim redovno bajs i trčim stalno.“
Kako kaže: „Nekad upravljaš život prema trčanju nekad trčanje prema životu. Svi me pitaju kada ja odmaram. Brzo se oporavljam i dalje, a videćemo dokle ću trajati.“
O trkama
„Izdvojio bih polumaraton u Geteburgu gde 300.000 ljudi izađe na ulice da bude podrška.“
Za njega je Beogradski maraton posebna trka i uvek mu se rado vraća. Ali bi izdvojio i trke u Somboru, Apatinu, trka na 10km u Kuli, Subotički polumaraton… Tokom svoje duge trkačke karijere je upoznao trkače i organizatore sa svih strana, pa je postoje trke na kojima je trčao po 7, 8 puta.
2018. kada su trkače gledali kao „ludake“, Bane je istrčao 43 polumaratona u godini, a ponekad je imao i duple vikende (po dva polumaratona subota i nedelja). Sada to sve više ljudi to praktikuje.
„Uglavnom sam sve finansiram, nemam sponzore.“
Voli da trči i planinske i trejl trke. Iste godine je istrčao tri polumaratona za 24h! U subotu Kostolački polumaraton za 1:58, to veče je svratio do Banjaluke gde je isto to postigao za 1:59. A sutradan ujutru ga je čekao Prvi jesenji Beogradski polumaraton.
Krajem 2022. na Rumskom polumaratonu, Bane je popravio lični rekord i istrčao polumaraton za 1:52:50. Rekordno vreme na maratonu mu je 4:23:25.
„Trčao sam i maraton u subotu i polumaraton u nedelju – Plavi krug i Savski maraton.“
I za kraj Banetova poruka svima koji nisu sigurni da li je trčanje za njih:
„Trčanje nije nauka. Trčanje nije lako, ali da proba može svako. Ja sam sebi kroz trčanje dokazao da neke stvari nisu nemoguće i pomerio neke svoje granice. Potrebna je jaka volja uz dobre patike. :)“
