Zapravo – nije još uvek, ali je na dobrom putu. Guverner i filmska zvezda, bodibilder i terminator je snimio video sa Džejmsom Kameronom o važnoj poruci: farme mesa ugrožavaju našu budućnost.
Zajedno sa rediteljem i producentom Džejmsom Kameronom, Švarceneger širi poruku „manje mesa, više života“. Farme mesa su jedan od velikih problematičnih tačaka čovečanstva, jer brzo gutaju resurse planete i emituju 18% svih štetnih gasova (više od automobilske industrije).
Što sam više posećivao lekare u poslednje vreme, to su mi više puta ponavljali: Arnolde, moraš da prestaneš da jedeš meso. I posetepeno, sam počeo da ga izbacujemo. I znate šta – osećam se fantastično!
Arnold dodaje u reklami: Less meat, Less heat, more life (manje mesa, manje toplote, više života). Podvlačeći dokazanu vezu između životinjskih farmi i globalnog zagrevanja. Povod za snimanje ovog videa je zvanična odluka Kine da prepolovi konzumaciju mesa i mlečnih proizvoda do 2020.
Kao jedan od najvećih proizvođača i potrošača mesa (28% ukupne svetske proizvodnje) Kina je izdala zvaničnu preporuku da se dnevno unosi od 45 do 70g mesa po čoveku dnevno (mesa, ne proteina). U naporima da smanji godišnju potrošnju od 70kg po čoveku godišnje.
Veza između životinjskih farmi i globalnog zagrevanja i uništavanja resursa planete
Ako prihvatimo da farme jesu veliki zagađivač – pitamo se kako se došlo do te informacije?
Promena je nastala kada su naučnici počeli da razmatraju koji sve gasovi utiču na efekat staklene bašte, pored dobro poznatog CO2 – i shvatili da u njih ulaze i metan i drugi azotni suboksid (nitruus oxide ), zatim razlažući celu sliku industrije koja učestvuje u stvaranju i distribuciji hrane (ciklus stvaranja hrane za životinje koje jedemo, dovoženja hrane, klanja, distribucija mesa, distribucija mesa do prerađivačke industrije, distribucja do prodaje).
65 milijardi životinja živi i umire zatvoreno po farmama a njihova emisija metana (gasovi iz creva) je 37% ukupih svetskih emisija. Azotni suboksid sa farmi predstavlja čak 67% svih štetnih emisija ovog gasa.
Logika same proizvodnje mesa je veoma nepovoljna po resurse: masovno ih gajite i hranite ih hranom koja može da hrani ljude, da biste hranili ljude. Zapravo dodajete jedan nepotreban stepen prenosa u jednačinu.
Ove brojke su poznate stručnoj javnosti duži niz godina ali se čini mali ili nikakav napor da se one smanje. Zato je potez Kineske vlade izuzetno važan.
Da li možemo da jedemo meso i sačuvamo planetu?
Ovo pitanje još uvek nema definitivan odgovor, ali se on traži u pravcu organske proizvodnje malih obima i odustajenjem od prerađivačke industrije.
Ono što svako od nas može da uradi jeste da odmah prestane da konzumira prerađeno meso, smanji unos životinjskog mesa i podrži lokalnu, organsku proizvodnju. Procesi dugog trajanja, što transformacija svesti o ishrani svakako jeste podrazumevaju da će industrije morati da se prilagode vremenom i u etapama.
