AK Sljeme iz Zagreba

…iliti kako će izgledati trčanje u bliskoj budućnosti u Srbiji

Trčanje u Hrvatskoj i kultura bavljenja sportom je, po mojoj slobodnoj proceni, mnogo bolja nego kod nas. Svoj zaključak sam doneo analizirajući portal Utrke.net na kome sam posebno obratio pažnju na stranicu sa najavom dešavanja, na kojoj možete videti mnoštvo trkačkih liga i budućih trka u Hrvatskoj. Pored veoma bogate ponude dešavanja, trkači i trkačice se organizuju i često kolektivno posećuju trke, te je i ove godine u planu poseta Maratonu u Rimu. Veoma su popularni i altletski klubovi (ne profesionalni kao što je recimo Dinamo, pandam našoj Crvenoj Zvezdi) koji okupljaju ljude od 7 do 77 (bukvalno), poput AK Sljeme na čijoj sam Zimskoj ligi Lagvić bio i gost u nedelju 14.2.2010.

Organizacija lige

Kada dođete u Lagvić (što je podnožje Medvednice, čiji je Sljeme vrh), sačekaće vas jedna mnogo pozitivna, otvorena i lepa žena – Žana koja će vas ubeležiti u spisak učesnika. Sve trkače ona zna po imenu, razmeni koju i naplati startninu 15 kuna (oko 200 dinara). Kao gost bio sam počastvovan i na poslednjem, 8. kolu sam učestvovao bez naknade. Nakon toga, učesnici ostavljaju stvari u dvoje automobila, koji stvari voze na vrh i trka od 9.2 km i sa prosečnim nagibom od 7.2 % može da počne.

Ko trči brdsku ligu na Sljeme?

Nekih 80 takmičara je uzelo učešća u ovom kolu i moram vam priznati da sa svojih 27 godina spadam u dvojicu najmlađih. Za nepoverovati ali ovu orgomnu uzbrudicu trče ljudi koji su stariji od 40 godina, i nemali broj pedesetogišnjaka. Upoznao sam i jednog od najboljih hrvatskih maratonaca Hrvoje Kovača i Veroniku Jurišić, koja je na 12-satnom ultramaratonu istrčala najbolji rezultat sezone u svetu – 125.2 km. Bio je i tu Kristijan Šivak je rekorder po broju penjanja na Sljeme, ali i rekreativci početnici kao i ja, Nedeljko Vareškić poznatiji kao autor portala Utrke.net i Petra, grafički dizajner, sa kojom sam trčao poslednjih 2 km.

Razgovor sa Žanom i Jankom

Nakon trke za takmičare je obezbeđen čaj i kuvano vina, a druženje se preselilo u obližnji restoran Mlinarice. Tu sam imao priliku da se bolje upoznam sa Žanom i čujem savete i dobijem potvrdu od Dragana Jankovića, Janka na neka moja razmišljanja o omasovljavanju trčanja. Janko predlaže organizaciju letnje kros lige, koja će biti redovna i koja će biti dobro praćena preko medija, kao što je Utrke.net ili naše Trčanje.rs. Pored lige, Janko drži treninge utorkom i četvrtkom na kojima se formiraju grupe koje onda treniraju u zavisnosti od svojih mogućnosti – baš kao što mi radimo na našim zajedničkim treninzima.

Veterani i mladi su nastavili druženje uz Velebitsko tamno (i ako ne smem da pijem zbog treninga i naredbi mog trenera MIG-a, ipak kultura mora da se menja i deli). Atmosfera me je podsetila na naša druženju na Adi, pa ko nije bio neće ni znati šta propušta.

Dobio sam pravi prijateljski tretman te me je Janko častio pivom, a Žana poklonila majicu dugih rukava Lagvić 2010. Hvala i nadam se da ćemo moći ovakav tretman da vratimo u Beogradu!

Prijatelji iz Hrvatske u Beogradu?

Ovo je bila i odlična prilika da Žanu i Janka upoznam sa našom akcijom „Trčite sa nama Beogradski maraton 2010“ i ukoliko se ne desi da Riječki maraton (verovatno 26.4.) bude baš 18.4. eto nama gostovanja nekih dvadesetak prijatelja iz Hrvatske. Verujem da ima još puno zainteresovanih ljudi iz Hrvatske koji nisu u klubovima, a koji bi svratili na aktivan sporski vikend u Beograd i koji bi rado iskoristili našu pomoć da im pomognemo oko smeštaja i logistika.. a i naravno da ih provedemo i predstavimo naš grad 🙂

Moja prva brdska trka

Trčati na Sljeme je izuzetno naporno. Na mojoj prvoj brdskoj cestovnoj trci zabeležio sam rezultat od od 1:00:33 što me je plasiraolo na sredinu rang liste. Krenuo sam da trčim na 155 bpm, ali sam negde na 4,5 km osetio bol u donjem delu stomaka, što sam procenio da može da bude problem sa kilom. Nisam se hteo igrati, jer ne poznajem svoj organizam na ovakvom terenu, a i planina može biti surova 🙂 Odlučio sam da idem laganija na 150 bpm. Na 7 km na velikoj uzbrdici me je prestigao jedan stariji čovek, da bismo tu negde izašli na jedini ravan deo na stazi, dužine nekih par stotina metara. Prosto sam leteo na tom delu. Tako sam proleteo pored tog trkača i toliko se oduševio lakoćom pokreta. Čudan osećaj kada toliko izgubiš na brdu, a onda u 200m nadoknadiš minute i minute posrtanja. Na kraju taj takmičar me nije stigao. Trku sam završio sa Petrom, te se sa njom i još dva momka vraćao niz Sljeme po snegu i sam se izlomio sa mojim ravnim cipela.

Hteodoh vas odmah informisati o sjajnom putešestviju i prijemu u Zagrebu, a uskoro, nadam se čitate i nešto više o AK Sljeme i intervju sa Žanom i Jankom. Hvala puno AK Sljeme!