Kada sam danas sam saznao za ovaj lep jubilej, 5 godina od početka rada sajta Somaraton, imao sam potrebu da zamolim gosn’ Arpada i gosn’ Blažića da napišu koju reč o celoj ovoj priči koja po meni daleko prevazilazi okvire običnog veb sajta.
Meni kao početniku u takmičarskim vodama ovaj sajt bio je prvo mesto na kojem sam se informisao, ali i upoznao ljude koji se bave trčanjem. Čak mislim da je bio jedna od ”kapisli” koje su me poterale da se ubacim u trke i sve što iz njih sledi.
Kako je sve nastalo?
“ Sve je počelo sasvim slučajno, u Bačkoj Topoli, 18. septembra 2004. g, kada su, nakon istrčanih 13.5 km, organizatori mini maratona koji se održava na relaciji Panonija – Bajša – Bačka Topola, objavili samo rezultate tri prvoplasirana trkača, dok su ostali, ni krivi ni dužni, otišli svojim kućama, a da nisu ni znali koja su vremena postigli. Tada mi je palo na pamet da napravim jedan web site, gde će se znati i za pobednika, ali i za poslednjeg takmičara u cilju, jer su i oni zaslužili da budu spomenuti, kada već plaćaju startninu, putne troškove, kupuju patike, sportsku opremu, ali, i gde god je moguće da se, uz tekst o trci, prilože i sveže fotografije” započinje svoju ispovest Arpad Šarkezi, u svetu maratonskog trčanja poznatiji samo kao Arpika. U tom trenutku mislio sam da će ta stranica biti uglavnom naša, somborska, eventualno vojvođanska, ali ubrzo se videlo da na našim prostorima nema takvih sajtova, izuzev novosadskog i podgoričkog, koji su bili namenjeni samo za njihove trke, i trkače, tako da se na njima tokom cele godine ništa ne menja. Beogradski maraton je dobio svoj web site tek posle našeg, ali ni tamo nema ništa od drugih sadržaja, osim onih vezanih za Beogradski maraton”.
Razvoj sajta
Nakon “porođajnih” muka, koje za ovog vrsnog web site majstora nisu bile nimalo teške, već veliki izazov, ali i motiv da se dokaže na nekom drugom planu, osim u svetu radio amaterizma, gde je dosegnuo evropske i svetske visine (o kojima se vrlo malo zna), vrlo brzo i za kratko vreme web site SOMARATON izrastao je u vojvođanski: mnogi takmicari širom Vojvodine javljali su se sa informacijama iz maratonskih trka iz cele Srbije, ali i šire svih: Saša Antić iz Valjeva, Aca Krstić iz Niša, Nedeljko Todorović iz Beograda, Milija Aćimović iz Beograda, Milan Madžgalj iz Podgorice i mnogi drugi. “Interesantno je napomenuti”, nastavlja Arpika svoju priču, “da je najveći problem bio registracija web site adrese, jer mi koji smo odlazili (i odlazimo i danas) na razne trke nismo bili učlanjeni ni u jedan klub, bili smo “čisti ” rekreativci, a za registraciju bili potrebni potpisnici, pečati…
O Arpadu
Za Arpada Arpiku Šarkezija, “vlasnika” web site-a www.somaraton.org.rs, koji je inače veoma škrt na rečima, u što sam se u bezbroj prilika i uverio, ovo je mnogo više, nego što bi inače rekao. Ja mogu samo da se pohvalim da sam, ne znam kada, ali znam gde, na gradskom hipodromu, ne tako davno, “inficirao” Arpiku trčanjem na maratonskim stazama. On je, kao savestan radio amater, koji se, između ostalog, oprobao, i to vrlo uspešno, što malo ljudi zna, na evropskim i svetskim takmičenjima kao radiogoniometer, sa kojih je, po pravilu, donosio i medalje najsjajnijeg sjaja. Nakon neobaveznog razgovora i poziva da nam se pridruži na trkama, vidite i sami šta se u međuvremenu desilo.
Srećan rođendan www.somaraton.org.rs, svim njegovim saradnicima, onima koji ga pomno prate, ali i Arpiki da dugo živi i da istraje u svojoj ljubavi prema trčanju, ali i prema njegovom i našem web site-u.
