Pet godina ‘SOmaratona’

Kada sam danas sam saznao za ovaj lep jubilej, 5 godina od početka rada sajta Somaraton, imao sam potrebu da zamolim gosn’ Arpada i gosn’  Blažića da napišu koju reč o celoj ovoj priči koja po meni daleko prevazilazi okvire običnog veb sajta.

Meni kao početniku u takmičarskim vodama ovaj sajt bio je prvo mesto na kojem sam se informisao, ali i upoznao ljude koji se bave trčanjem. Čak mislim da je bio jedna od “kapisli“ koje su me poterale da se ubacim u trke i sve što iz njih sledi.

Kako je sve nastalo?

“ Sve je počelo sasvim slučajno, u Bačkoj Topoli,  18. septembra 2004. g,  kada  su, nakon istrčanih 13.5 km, organizatori mini maratona koji se održava  na relaciji Panonija – Bajša – Bačka Topola,    objavili  samo   rezultate tri  prvoplasirana  trkača,  dok  su ostali, ni krivi ni dužni,  otišli  svojim kućama,  a da nisu  ni znali  koja su vremena postigli. Tada mi je palo na pamet da napravim jedan web site, gde će se znati i za pobednika, ali  i za poslednjeg takmičara u cilju,  jer su i oni zaslužili da budu spomenuti, kada već  plaćaju startninu, putne troškove, kupuju patike, sportsku opremu, ali, i  gde god je moguće da se, uz tekst o trci,  prilože i sveže fotografije” započinje svoju ispovest Arpad Šarkezi, u svetu maratonskog trčanja poznatiji samo kao Arpika. U tom trenutku mislio sam da će ta stranica biti uglavnom naša,  somborska,  eventualno  vojvođanska, ali ubrzo se videlo da na našim prostorima nema takvih sajtova,  izuzev novosadskog  i podgoričkog,  koji   su bili namenjeni samo za njihove trke,   i  trkače, tako da se na njima tokom  cele godine ništa   ne menja. Beogradski maraton je dobio svoj  web site  tek posle našeg,  ali ni tamo nema ništa od drugih  sadržaja,  osim onih vezanih   za  Beogradski  maraton”.

Razvoj sajta

Nakon  “porođajnih” muka, koje za ovog vrsnog web site majstora nisu bile nimalo teške, već veliki izazov, ali i  motiv  da se dokaže na nekom drugom planu, osim u svetu radio amaterizma, gde je dosegnuo evropske i svetske visine (o kojima se vrlo malo zna), vrlo brzo i za kratko vreme  web site  SOMARATON izrastao je u vojvođanski: mnogi takmicari širom Vojvodine  javljali su se sa informacijama iz maratonskih trka iz cele Srbije, ali i šire svih:  Saša Antić iz Valjeva,  Aca Krstić iz Niša, Nedeljko Todorović iz Beograda, Milija Aćimović iz Beograda, Milan Madžgalj iz Podgorice i mnogi drugi. “Interesantno je napomenuti”, nastavlja Arpika svoju priču, “da je najveći problem bio registracija web site  adrese,  jer mi koji smo odlazili (i odlazimo i danas) na razne trke nismo bili  učlanjeni ni u jedan klub, bili smo  „čisti “ rekreativci, a za registraciju bili potrebni potpisnici, pečati…

O Arpadu

Za Arpada Arpiku Šarkezija, “vlasnika” web site-a www.somaraton.org.rs, koji je inače veoma  škrt na rečima, u što sam se u bezbroj prilika i uverio, ovo je mnogo više, nego što bi inače rekao. Ja mogu samo da se pohvalim da sam, ne znam kada, ali znam gde, na gradskom hipodromu,  ne tako davno, “inficirao”  Arpiku trčanjem na maratonskim stazama. On je, kao savestan radio amater, koji se, između  ostalog, oprobao, i to vrlo uspešno, što malo ljudi zna,  na evropskim i svetskim takmičenjima kao radiogoniometer,  sa kojih je, po pravilu, donosio i medalje najsjajnijeg sjaja. Nakon neobaveznog razgovora i poziva da nam se pridruži na trkama, vidite i sami šta se u međuvremenu desilo.

Srećan rođendan www.somaraton.org.rs, svim njegovim saradnicima, onima koji ga pomno prate, ali i Arpiki da dugo živi  i da istraje u svojoj ljubavi prema  trčanju, ali i prema  njegovom i našem web site-u.

Milorad Blažić, Damir Marković.