Kako doći do ovog broja? Glavni zaključak Konferencije je bio da svako od nas može i mora da doprinese koliko može da bismo kao trkačka zajednice postali deo svetskog trčakog pokreta. Olakšavajuća okolnost je da smo već u naletu. Kako je bilo na konferenciji i koje su glavne poruke?
Podsetimo, prva konferencija o rekreativnom trčanju VOLIM TRČANJE, organizovana je 23. novembra, da bi predstavila trend rekreativnog trčanja, te da pokrene udruživanje rekreativnih trkačkih klubova, neformalnih grupa, organizatora trka i svih najvažnijih aktera u Savez rekreativnog trčanja.
Ideja Saveza nije sama po sebi cilj, već kao mehanizam kojim bi se ostvarila prepoznatljivost trčanja kao dostupne i prirodne aktivnosti za sve građane i građanke Srbije. Savez je put da se razvoj ovog trenda podržao i koordinisao.
Konferenciji su prisustvovali predstavnici rekreativnih trkačkih klubova, akademskog sveta, biznis i nevladinog sektora i Atletskog saveza Srbije, kao i brojni trkači i entuzijasti iz cele Srbije.
O čemu smo pričali?
Konferenciju je otvorio Veroljub Zmijanac, predsednik Beogradskog trkačkog kluba i jedan od osnivača sajta Trčanje.rs, motivacionom prezentacijom koja nas je podsetila:
- da se broj maratonaca u Srbiji duplirao od 2009. do danas
- da u Sloveniji koja ima 2 miliona stanovnika, 13.000 ljudi trči na Ljubljanskom maratonu
- da u Srbiji postoji oko 72 rekreativnih trka, od toga 25 su nastale u poslednje 3 godine
- da broj rekreativaca raste iz godine u godinu
- da postoji oko 25 neformalnih trkačkih grupa širom Srbije
- da smo od zajednice postali pokret
- da je vreme da budemo prepoznati kao sport-rekreacija
- da je Savez jedno od mogućih rešenja
Publici se zatim obratio Dr Dušan Mitić, predsednik Stručnog odbora Asocijacija sport za sve i šef katedre za rekreaciju na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Profesor je izjavio da trčanje podiže aerobnu sposobnost i ima pozitivne efekte na opšte zdravstveno stanje, odlična je prevencija za sve bolesti metabolizma i bolje funkcionisanje kardiovaskulatnog sistema, povećava psihološku stabilnost i raspoloženje čime se povećava efikasnost rada na poslu i opšti kvalitet života.
Da je u Evropskoj uniji od 1998. Lisabonskom konferencijom, ustanovljen društveni aspekt sporta, i njegova ključna uloga u jačanju zdravlja jednog društva, dok je kod nas u to vreme taj isti značaj i zakonski ukinut.
Alarmantan je i podatak da će deca rođena ovih godina u svetu u proseku živeti 5, 6 godina kraće od svojih roditelja zbog načina života, ishrane i fizičke neaktivosti koja preti. Profesor je pozdravio inicijativu za osnivanje Saveza rekreativnih trkača i istakao da ima potrebe i prostora za ovakvom organizacijom.
Damir Marković, predstavnik ARK Somaraton se obratio kao jedan od inicijatora Strategije i deo radne grupe koja se bavila osmišljavanjem razvoja rekreativnog trčanja. Sombor je domaćin najstarije ulične trke i svedoci su koliko je teško iznova organizovati jedan događaj te vrste. Damir je istakao neophodnost povezivanja kao vid olakšavanja pri organizaciji i daljem razvoju. Iako imaju dobru saradnju sa lokalnom zajednicom, Somborci žele i mogu više.
Aleksandar Radukin je konferenciju podržao kao suosnivač agencije Homepage, vodeće u Srbiji za marketing na društvenim mrežama. Aleksandar je i velika inspiracija svima koji čitaju sajt, jer je za manje od godinu dana pretrčao više od 4500 km, smršao 40kg i sada svako jutro doručkuje polumaraton.
Pored svog trkačkog iskustva, dao nam je uvid u važnost društvenih mreža istakavši da možda nije slučajno što je 2009. godina prekretnica, jer je tada u naše živote ušao i Fejsbuk, i informacije su počele brže i lakše da se dele, trkači umrežavaju i trend je postao sve vidiljiviji na webu. Dodao je i da za veoma skromni budžet organizatori mogu da reklamiraju svoje klubove, trke, inicijative i da se značaj društvenih mreža za širenje dobre trkačke energije ne može dovoljno istaći.
Ivan Radenković, izvršni direktor Beogradskog trkačkog kluba istakao je tri ključna stuba, koji svaki trkački klub treba da razvije i neguje:
- Stručni deo – obrazovan trenerski kadar, koji može da primi sve zaintersovane, kvalitetno ih obuči i odražva motivaciju
- Organizacioni – da napustimo modele 20. veka i razvijamo fleksibilne i održive podele uloga u klubovima. Svako mora da unapređuje svoja znanja i veštine
- Marketinški – klubovi moraju da nađu način da dođu do novih korisnika i na pravi način privuku buduće trkače i trkačice
Ivan je i dodao, da ne moramo da pričamo o maratonu i polumaratonu, kao vrhunskom cilju svake Škole trčanja. Rekreativci trče i kraće distance ili uopšte ne trče trke, i to je populacija sa kojom treba raditi kako bi nastavili da trče.
Ključne poruke panel diskusije
Nakon uvodnih reči, svaki učesnik je imao priliku da postavi pitanje ili da komentar, srećni smo da kažemo da je većina učesnika ovu priliku i iskoristila. Ispred ASS publici se odmah obratio generalni sekretar Slobodan Branković istakavši da rekreativni trkači u Atletskom savezu Srbije imaju prirodnog partnera i prijatelja i da su otvoreni za sve vrste saradnje i pomoći, ali je istakao rezervu da li je potrebno praviti odvojen Savez, jer je trčanje već zastupljeno u okviru ASS.
Predstavnici trkačke zajednice, pre svega organizatori trka koji su bili prisutni su istakli potrebu ujedinjenje u okviru Saveza zbog:
- logističke podrške trkama
- deljenja znanja i kontakata među trkačkim grupama
- zajedničkih čipova, kapije, sudija…
- umrežavanje i zajednički odlasci na sve trke u Srbiji i reigonu
- stvaranja Lige cele Srbije i objedinjenog KALENDARA trka, kako se ne bi preklapale sa datumima
Trkači koji su se javljali za reč su isticali značaj ličnog primera koji se kao virus širi među porodicom i prijateljima i potrebu da se krene od samog sebe u promociji.
Posebno bismo istakli primer Profesora fizičkog vaspitanja Zemunske gimnazije Saše Porubskog, koji je do sada spremio preko 70 sredjoškolaca za maraton. Pitanje motivacije je upravo rešavao ličnim primerom.
Zaključci i dalji koraci
Gde smo sada, a gde želimo da budemo? Predstoji nam buran period u kome slede:
- Razgovori sa nacionalnim granskim savezima i traženje načina da se rekreativno trčanje prepozna kao sport (i bude podržano barem kao Savez za navlačenje konopca Srbije).
- Dubinska analiza kroz anketu potreba svih aktera rerkeativne trkačke zajednice
- Publikovanje Strategije razvoja rekreativnog trčanja, te stvaranje osnovne strutkure buduće organizacije kojom bi se trasirao put i prihvatila odgovornsot za razvoja rekreativnog trčanja u Srbiji.
Svima nam je u interesu da se broj trkača rekreativaca poveća. To je promena paradigme, podizanje zdravlja nacije i prevencija bolesti i inercije.
Kako možete da se uključite?
Ako imate 10 minuta: Stavite sebe na MAPU trkačke zajednice – popunite kratku anketu i pomozite nam da mapiramo naše trenutne resurse
Ako imate sat vremena: Napišite tekst o svom trkačkom iskustvu – gde trčite i sa kim. Sajt trčanje.rs će dati medijski prostor svakom pojedincu, ekipi ili klubu koji želi da promoviše svoj rad. Pišite nam na kontakt@trcanje.rs
Ako imate sat vremena nedeljno: povedite na trčanje prijatelja ili prijateljicu koji su početnici. Uvedite još ljudi u svet trčanja.
Ima li nas 20.000? Igrom slučaja (ako slučajnosti uopšte postoje) na našoj FB stranici ta magična brojka pređena je samo dan pre Konferencije. Imamo li snage i volje? Kao što je Damir Marković rekao: Mi smo maratonci, mi ne odustajemo! Vidimo se na stazi, a ako svako uradi po nešto svi zajedno uradićemo neverovatne stvari!
12 komentara. Leave new
Morao bih da dodam na sve ovo a ono što je mene lično onako iznerviralo jeste nastup generalnog sekretara Atletskog Saveza Slobodana Brankovića, prvo sa njegovim stavom-jel znate vi ko sam ja i zašto me Veki nije predstavio, kao da je Karl Luis lično došao (uz svo lično poštovanje ali to nije pravi stav kojim bi se trebalo obraćati) a drugo podaništavanje naših trka(svih nas koji smo tamo bili) koje su bolje organizovane od većine atletskih trka koje Atletski savez Srbije organizuje. To mi je baš zasmetalo i moram prokomentarisati zašto drugi savez-zato što mnoge trke Atletskog Saveza Srbije nisu dobre i moraju da se promene mnoge stvari da bi bile bolje i da bi privukle rekreativce na pravi način.
Meni je njegova reakcija bila prava slika onoga kako se i inače ponašaju te zvanične strukture. Došao je da ispriča svoje i otišao, apsolutno ga nije zanimalo ni o čemu se govori na konferenciji, niti komentar na ono što je on ispričao. I čovek koji se „hvali“ što ni jedne trke nema u njihovom kalendaru, a ne pita se šta to savez može da uradi i doprinese da trke počnu da se organizuju po njihovim standardima? Samo je ključno da zabranjuju i blokiraju, a predstavljaju se kao „partneri“.
Upravo to!
Dragi Nino, hvala ti što si kao organizator tri trke i primer nekoga ko ličnim primerom menja odnos svih onih ljudi koji boluju od hroničnih bolesti, ko daje nadu i vidi da je promene moguća.
Svako govori iz svojih potreba, no ono što nama svima fali jeste komunikacija i dijalog, i to konstruktivan. Jedan takav smo imali na Konferenciji, ali i ja sa gospodinom Atanasovom dan pre konferencije.
Mi smo Strategiju komunicirali čitava dva meseca, ali ona nije došla do ASS , i ako sam se lično potrudio da nju vide i predstavnici Ministarsva omladine i sporta i Atletskog Saveza Beograda, ali i Dejan Nikolić iz Bg maratona koji je bio pozvan od početka u radnu grupu, a koji je direktno finansiran od ASS i Grada Beograda.
Kako i zašto nije informacija stigla do ASS – to je pitanje za sve aktere u ovom lancu. Očigledno da mi kao akteri i uopšte Strategija nije prepoznata kao važna… do sada. Zato me i ne buni reakcija gospodina Brankovića, čak šta više ona je prirodna i pozitivna. Znači da je nekome nešto stalo.
U razgovoru sa Zdravkom (Kula), Damirom (Sombor), Sebom (Palić), Dejanom (Novi Sad) mi smo zaključili da je važno da nastavimo komunikaciju i uverimo ASS da mi nismo konkurencija, te da vidimo ko i na koji način vidi razvoj masovnog trčanja, onog koji nije tu da osvaja medalje na Olimpijadi, već onog koji je u funkciji zdravlja što većeg broja ljudi.
Tek posle tih razgovara možemo videti da li se mi uopšte razumemo, da li verujemo i hoćemo da kažemo: 20.000 ljudi na jednom maratonu, a nrp 100.000 onih koji redovno trče.Nastavak, po meni je sledeći:
1. Ako postoji zajednička vizija za trčanje, onda treba videti da li i na koji način se preuzima odgovornsot da se ona ostvari, i tu možemo govoriti o različitim mehanizmima i poziciji Saveza za rereaktivno trčanje ili nekog drugog modela za nas.
2. Ako ASS ili npr Savez za rereakciju i fitnes Srbije (koji se nisu pojavili) ne vide to kao nešto značajno, onda mi govorimo o različitm sportovima.
p.s. Veliki problem sa rekrativnim trčanjem jeste što se ono mnogo brzo menja i promene su ogromne, dok je atletika kraljica sportova.
Evo primer jedne trke „Belgrade Light Run“ https://www.facebook.com/BGDLightRun?ref=ts&fref=ts. Ona je prepoznata od Fondacije Ane i Vlade Divac, kao način da se mladima približi trčanje kao super način da se zabavi i kao altenrativa da se mladi zabave uveče na zdrav način.
Slično je i sa trkom Plavi krug oko Ade, koja promoviše trčanje za ljude obolele od dijabetesa.
Trčanje danas postaje alat za komunikaciju da se promovišu važne životne teme… a ne samo da se ovoji medalja i bude prvak u nečemu što sutra i onako svako zaboravi.
Tek kada svi to shvatimo onda ćemo imati jedan otvoren dijalog. Pozdrav!
Moj stav je da ne treba davati značaj sitnicama. Nego krupnicama:) Važnim i pozitivnim stvarima sa konferencije. Po meni to si svakako i ti Nino i sav tvoj dosadašnji rad. To je meni najjači utisak. Ljudi i naša energija. Nema stajanja – nema prepreka koje se neće preskočiti.
Sve je to super,ali presporo se rešava sve i jako loše se sprovodi. Naš maraton mora da se ugleda na najveće svetske maratone i tako da se čelni ljudi ponašaju,a ne da im stav bude mi smo prosek ili još gore od toga. Samo takovim stavom se postižu rezultati i takvim stavom se rešava sve! Ovo je sramota da zadate sebi cilj da za 6 godina bude 20.000,a ne za 1-2 godine! Udarno se radi i eto rezultata!!!
Poštovanje Tomo,
Naša zajednica mora da se ugleda pre svega na najbliže uspešne primere iz kojih možemo i moramo učiti. Učenjem i razvojem mi smo promene polaze od nas samih. Zato smo i pokrenulu inicijativu kako bismo poslali poruku da smo spremni da učimio, da se udružimo i da imamo zajednički interes i cilj.
Ne znam zašto bi nas bilo sramota. Mi smo svi veoma inspirisani, i pred sebe smo postavili cilj koji do sada niko nije postavio.
Nisam vaš baš najbolje razumeo na šta ste tačno mislili „presporo se rešava sve i jako loše sprovodi.“ I na koga ste tačno mislili da sporo rešava i loše sprovodi?
ceo ex-yu da se skupe nece doci 20k
Tomo ne znam da li trcis ali ako si bio bar na jednom Beogradskom maratonu video bi sta je 20.000 trkaca u Beogradu to deluje kao nemoguca misija ne do 2020 vec ikada,Pa gledalaca oko staze ima ukupno deset puta manje od tih 20.000.Ako ti se ostatak komentara odnosi na organizaciju Beogradskog maratona onda je to tacno i mnogo gore ali to i kazi.
Sjajan prikaz konferencije! Mogu samo da kažem da, kada budem istrčala svoj prvi polumaraton, razmisliću da moj sledeći trkački cilj bude da „svako jutro doručkujem polumaraton!“ 🙂
Samo napred 🙂
Nadovezao bih se na ovaj clanka mojim komentarom. Pre nekoliko dana pogledao sam video snimke sa konferencije i voleo bih da istaknem da ono sto je Ivan rekao je jako bitno. Tri stuba koja je napomenuo jesu temelj ove strategije i daljeg razvoja rekreativnog trcanja. Naveo bih nekoliko stvari koje su znacajne za dalji razvoj strategije. Prvo, potrebno je razviti strukturu i timove koji ce implementirati i sprovesti strategiju. U isto vreme pronaci finansije kroz samo ministarstvo i kompanije koje bi prepoznale svoj interes u tome. Drugo, oformiti specijalan tim ili nezavisno telo koji bi kontrolisao rad ovih timova i doprineo boljoj primeni strategije. Ovde prevashodno mislim na kontrolu i pracenje timova u vidu sprovodjenja zadataka same strartegije i pravilno koriscenje resursa (vreme, novac, postavljanje odgovarajucih ljudi u odgovarajuci tim i dr.).
Ako bi doslo do osnivanja novog saveza to znaci da bi taj savez treba da se sastoji od timova koji bi se bavili sa prethodno napomenute tri stvari. Na primer, napraviti radni tim koji bi se bavio osposobljavanjem jedne nove generacije trenera gde bi bio stavljen akcenat na motivacionu i tehnicku podrsku rekreativaca i rekreativnih klubova. Zatim poseban tim koji bi uspostavio komunikaciju i saradnju sa svim trkackim klubovima (rekreativnim i profesionalnim) u Srbiji. Na taj nacin pokusati stvoriti mrezu klubova koji bi saradjivali zajedno a u isto vreme modernizovati organizaciju klubova i uvesti inovacije i nove trendove. Motivisati klubove da saradjuju zajedno i rade na poboljsanju organizacije unutar samog klub. Promovisati sto je vise moguce klubove i njihov rad u svetu trcanja kroz interent, radio, tv, seminare, predavanje i radionice. Pored svega ovoga potreban je i jedan poseban tim koji bi se bavio uvodjenjem trkacke lige, standardizacijom samog organizovanja trka i takmicenja koji bi doprineo daljem porastu broja trkaca i trkackih klubova.
U svakom slucaju veliki je posao u pitanju i sama realizacija po mom misljenju ce ici veoma polako. Ali veoma je poznato da svaka veca promena dolazi polako sa jakim ciljem, stabilnom platformom i odgovarajucim timom za realizaciju.
Najveci problem je u resursima i to prevashodno ljudskim. Na primer, nedovoljan broj kadrova i trenera koji imaju slican pristup samom trcanju i sportu kao sto je Ivanov. Zatim, nedostatak finansijske podrske koja bi pokrenule ceo sistem i podigla rekreatvno trcanje na visi nivo. Ovde treba videti i pronaci potencijalne sponzore kao sto su trkacki brendovi i druge komapnije zainteresovane da investiraju u svet trcanja. Ne znam koliko drzava tu moze da pomogne jer je budzet u losem stanju.
I na kraju, koliko vidim na osnovu reakcije ASS tj. njegovog sekretara osnivanje rekreativnog trkackog saveza se dozivljava kao konkurencija sto je po meni potpuno pogresno shvaceno. Ali to tako i treba da shvate ako nisu sposobni i ne znaju da uvode promene u svome radu. Umesto straha od konkurencije ili negodovanja voleo bih da vidim od njihove strane saradnju i prepoznavanje njihovih ciljeva i interesa koji svakako jesu deo ove strategije.