Ultramaraton je trka koja je duža od maratonske. Sa ekspanzijom trka u svetu došlo je do toga da postoje ultre koje su samo malo teže od maratona i skoro svaki trkač može da se spremi za takvu trku, na primer trčite 50 km u lokalnom parku, to je teško ali realno izvodljivo. Ako ipak pomisite da vam je potreban veći izazov izdvajamo neke od trka koje spadaju u kategoriju – najteži ultramaratoni na svetu
Ovo su neki od najtežih ultramaratona na svetu
Za trkače željne većih izazova postoji klasa ultramaratona koja je korak iznad ostalih. Oni su izuzetno dugi, neverovatno teški i za njih je potrebno uložiti istu vrstu posvećenosti i logistike potrebne za penjanje na najviše vrhove sveta, a sve su izvedene u nekim od najlepših pejzaža na svetu.
Marathon des Sables
Jedna od glavnih poteškoća koje imaju učesnici Marathon des Sables, šestodnevnog putovanja od 246 km kroz Saharu u južnom Maroku, jeste ta što u mnogim delovima zaista ne možete da trčite. Pesak je toliko sitan da upija zamah stopala, pretvarajući velike delove staze u predele u kojima je i hodanje problem.
Pa čak i kada iz peska izađete na predeo isušenih jezera gde je potdloga čvršća i kretanje je lakše, aprilske temperature dostižu i preko 100 stepeni, što znači da nijedan odeljak MDS-a nikada ne opušta. Iako je staza dobro utabana (godišnje se prijavi preko 1.000 takmičara), u pustinji još uvek postoji stvarna opasnost, više trkača je umrlo na ovoj trci.
Grand to Grand Ultra
Grand Canyon ili Veliki Kanjon je jedno od sedam svetskih čuda, a litice peščara velikog stepeništa spadaju u najvažnije zapadne geološke formacije.
A između ova dva čuda se nalazi veliki deo pustinje Juta. To je jedan od najlepših, raznolikih sušnih regiona na svetu. Grand to Grand Ultra vodi trkače preko peščanih dina boje korala, kroz uske kanjone i predele koji se čine kao da ste na Marsu na ovoj sedmodnevnoj samostalnoj trci dugoj 235 km, koja se uspinje na skoro 6.000 metara.
The Jungle Ultra
Peruanska Jungle Ultra uglavnom se spušta nizbrdo, spuštajući se 3.200 metara iz oblačne šume u Amazonsku đunglu tokom njenog toka od 228km.
Svako ko je potcenio ovu trku je završio u svetu povreda i agonije. Samostalna trka u pet etapa vijuga se kroz krajnje udaljeni teren, gde temperature odlaze i iznad 90 stepeni, vlaga je brutalna, a gomile buba samo čekaju da im budete ručak.
Usput, učesnici smoče noge u 70 tropskih reka i potoka, u nekim slučajevima čak i vozeći se ziplajnom preko njih.
Badwater Ultramarathon
Sa korenima koji dosežu u sredinu 1970-ih, Badwater ultramaraton je jedan od pionira moderne ultra ludosti. Ali starost nije otupila ono što se idalje naziva najteža trka na nogama na svetu.
Kurs dužine 135 kilometara ne samo da prolazi kroz Dolinu smrti, najtoplije mesto u SAD-u, već se odvija tokom jula, najtoplijeg meseca. A od svog početka u basenu Badwater do obronaka planine Vhitnei, kurs dobija visinu od 4.000 metara, prelazeći dva planinska lanca.
Ali najgori deo je u tome što je ovo trka bez pauza, što znači da jednim trkom morate da trčite od najniže tačke u Sjedinjenim Državama do baze najviše.
Hardrock 100
Limit od četrdeset osam sati može se činiti prilično velikodušnim vremenom za završetak ove trke od 100 milja. Ali dodajte na ovu distancu još visinske bolesti, glavobolje i teren koji drobi kolena i dobićete Hardrock, koji se održava u San Juansu blizu Silvertona u Koloradu, svakog jula od 1992. godine. Trku koja spada u kategoriju najteži ultramaratoni na svetu.
Staza uključuje 10.000 m uspona i spuštanja, više od gotovo svih ultramaratona na svetu. Budući da prosečnom trkaču treba 41 sat da završi, većina mora da trči tokom noći na uzvišenjima gde se temperature mogu spustiti ispod nule, prelazeći obroncima prekrivenim ledom koje osvetljavaju samo čeonim lampama.
Još jedan veliki problem za trkače na ovoj trci je činjenica da su većim delom trke izloženi olujama, grmljavini i vetru, budući da su veći deo staze iznad nivoa planine pokrivenog drvećem.
Spartathalon
Spartathalon, koji pokriva 153 kilometra dugi put od Atine do Sparte kojim je grčki glasnik Filipides prolazio 490. pne.
Ova trka ne prelazi težak teren niti se odvija po ekstremnoj vrućini. Zapravo, septembarska trka kroz valjane brežuljke i zemljane puteve grčke pokrajine bila bi izravno prijatna da nije jedne stvari: tempa.
Trkači imaju 36 sati da završe trku, ako ne uspeju da stignu na vreme do jedne od 75 kontrolnih tačaka, sledi im diskvalifikacija. To znači da uprkos trčanju tokom noći, takmičar ne može zaostajati kada je umoran, već umesto toga mora da se probija stalnim tempom.
Fat Dog 100
Debeli pas je odgovor Britanske Kolumbije na Hardrock 100 i izaziva isto toliko bola. Kurs od tačke do tačke od 120 milja započinje u provincijskom parku Katedrala, oko 2,5 sata vožnje severno od Vankuvera, a zatim se penje na 8.500 metara kroz dolinu Skagit i provincijske parkove Manning – što je ekvivalent trčanju od nivoa mora do vrha Mount Everesta.
Uprkos bolovima, avgustovski krajolik je ovde uzvišen: staze koje prolaze livadama prepunim lupina, potoci koji se provlače kroz šumu i prelepa jezera koja blistaju na suncu.
6693 Ultra
Samo 50ak ljudi je završilo ovu kažnjavajuće ultra hladnu trku na kanadskoj teritoriji Iukon. Mada su mnogi drugi pokušali to da urade od 2007 od kada se trka održava.
Samo 40 kilometara od starta u hotelu Eagle Plains na autoputu Klondike, trkači prelaze Arktički krug na širini od 66 stepeni, 33 minuta. Odatle prate snegom i ledom prekriveni autoput Dempster ili 120 milja ili 350 milja do Severnog ledenog okeana, vukući opremu za sobom na sankama.
Stalne temperature ispod nule i vetar gornjak snage uragana bukvalno svode kretanje na puzanje.
Ali najteži deo ove trke je mentalni izazov. Više ljudi odustaje od trke na naizgled beskrajnim zaleđenim ravnicama nego na rečnim kanjonima ili planinskim prelazima.
H.U.R.T. 100
Trka, koja se održava u januaru u planinama iznad Honolulua, duga je 100 milja sa 7.500 metara nadmorske visine na kružnoj stazi koja ima samo 1% asfalta i puna je čvorova i korenja.
Prema organizatorima, postoji samo nekoliko delova u kojima možete neprekidno trčati više od nekoliko stotina metara. Povrh toga, tu su i komarci, 20 prelaza preko stenovitih potoka i ogromni prostori neprohodne džungle zbog kojih je trčanje noću poput putovanja kroz divlju, mračnu pećinu sa podom od glatkih stena i korenja.
A da, tu je i vremnski limit od 36 sati.
Napomena: Ove i slične trke zahtevaju izuztenu psihičku stabilnost i psihofizičku spremnost. Ego nije dobrodošao na ovakvim trkama i poštovanje prirode i same staze mora da bude na jako visokom nivou. Više o tome kako izgleda trčati na jednoj ovako ekstremnoj trci poslušajte od našeg najboljeg ultramaratonca Jovice Spajića
2 komentara. Leave new
Spartathlon je dug 153 milje (246 km), a ne 153 km.
Haj’mo da malo konvertujemo tih 100 stepeni (nečega)… malo teže da su Celzijusi, već će pre biti Farenhajti – što bi onda bilo oko 37,7C