Šta svi volimo da radimo posle trke? Prvo ispitujemo do detalja svoje i svačije rezultate, splitove i pejsove, onda prečešljavamo fotke a onda hvatamo sebe da smo već u planovima za narednu trku. Dok jedni panično uplaćuju narednu startninu za Skyrunning seriju, drugi taguju super kul fotke (ja radim sve to hehe), osvrnuću se na poslednje izdanje Ultrakleke (za mene prvo – pa ultra!).

Verujem da će većina pamtiti Ultra Trail Stara Planina 2019 po tome što nije bilo male staze! Šta to znači, kad neka staza mora da bude najmanja? To znači da nije bilo “light” varijante, da tek tako odskakućete dvadesetak kilometara, vidite vrh i vratite se do Jabučkog ravništa.

Najkraća staza (oko 36km) bila je “heavy” na više načina, druga po dužini (57 km) je bila “najpitkija”, kako organizatori vole da kažu, a 94-ka i 130-ica – logično, samo za najhrabrije i najiskusnije.

Kad je već “pitka staza”

Nekoliko nedelja pred trku, prognoza se stalno menjala, ali nikako nije pokazivala suvo vreme. Dobro, svi znamo da na dve kontrolne tačke možemo da očekujemo različita godišnja doba, ali svako se raduje onom sunčanom godišnjem dobu!

Osim toga, organizatori javljaju pred trku da se menja plan vezan za drop bag-ove na mojoj stazi (pa se mi tu pitamo šta se to gore dešava). Onda iskaču na fejsu neke slike sa nogicama od srne… pominju se vukovi. Onda se susrećem sa pogledima neverice da idem na 57 km po Staroj. I ne samo ja. Moj jedini kompanjon na prvoj ultri, Daša, dobila je isti ispraćaj – zabrinuto “čuvaj se”. Ovo poslednje posebno daje vetar u leđa

Dan prvi

I tako dođemo mi gore na Staru, smestimo se mi lepo, krenemo po startne brojeve, prst pred okom se ne vidi. Nabadamo put do hotela.

Start-cilj, dan pred trku

Sledi last minute prepakivanje drop bag-a. Nema šanse da znam šta će mi trebati na startu a šta na 43. kilometru (gde me čeka drop bag). Random presvlaka i rezervne patike idu u ranac, zajedno sa dve različite jakne, recovery sokićem, milion gluposti i čeonom lampom ?! (limit moje trke je inače do zalaska sunca, ali bože moj, neko će drugi da vucara taj drop bag do Toplog Dola).

U holu hotela mračno (kao i ceo taj dan), nema muzike, tu i tamo pristižu i odlaze poznata lica, cene pića paprene, tehnički sastanak počinje tek za nekoliko sati… Žao mi je što ću to preskočiti, ali bežimo nazad u smeštaj, treba opet voziti po opipljivoj magluštini. Preuzeli smo startne pakete. 

Sve što smo dobili u startnom paketu jeste lepo, a mnogi su ostali zbunjeni raznolikošću paketa (jednima majica, jednima buff, jednima rukavi, magnezijum, gvožđe… zavisno od trke i vremena uplate startnine). 

Inače, u petak je startovala trka na 130 km (Ultra trail Bratkova strana sa oko 6.000 m uspona i 5.500 m spusta), i to sa druge lokacije (podno Vidliča). Jovica Spajić prednjači prvi deo trke, ali čujemo da ga je u noći između petka i subote izdala navigacija, magla i mrak su progutali markaciju. Moglo je i gore vreme da bude, sve su to spremni trkači, ne brinem se mnogo. Šta li mene čeka…

Race Day

Spavanje – ništa. Magla je i dalje tu, mrdnula nije. Ustajemo svih sedmoro u kući, pre nego što se čuo i jedan alarm! Svi spremni za “kratku” trku, Daša i ja otprilike ne znamo gde smo pošle

Na Jabučkom ravništu, malo bolja atmosfera nego juče. Ljudi opušteni, konačno se svi skupili. Magla se tek malo razredila, ali svi su spremni na kišu, a i na gromove. Ide neka muzika, graja, sve je to kul.

Trke na 36, 57 i 94 km startuju zajedno. Konačno krećemo! Kolona se razvukla brzo. Malo me iznenadio broj smirenih hodača, ali verovatno su kao i mi imali plan da se ne troše u prvom delu trke da bi preživeli do kraja.

Krećemo putem koji obilazi ski staze, ka Babinom Zubu. Sve vreme se krećemo u masi. Brzo prolazi vreme do prve okrepe kod Plaže (samo dopuna vode), koju većina ljudi i zaobilazi. 

Ubrzo nakon Plaže kreće pravi uspon do Midžora (za trku Midžor trail, 57km, to je možda bio i najteži uspon). Ali magičan uspon! Staza ni na nebu ni na zemlji, a okolo siluete divljih konja koji mirno pasu i kuliraju nas.

Dobro, ljudi koji izgledaju kao hodači iz neke od popularnih serija (birajte omiljene walker-se), mi nismo magično izgledali. Magla se bukvalno lepila na kose i brade i već smo bili mokri do kraja uspona. 

Usput srećemo nekoliko bržih trkača sa 130 km (najbrži su već završili pre našeg starta). Skidali smo kapu svakome od njih, bodrili ih, a videlo se da neki ne znaju gde su od umora, na samo 6-7 km do cilja!

Na prvoj kontrolnoj tački uzimamo okrepu (euro blok njam njam, primećujem opšte oduševljenje čvarcima), i tu se razdvajaju staze. E odatle mi krećemo na svoj duuug put, a ovi hrabri i neki neupućeni sa 36-ice nastavljaju u ambise, još uspona do Midžora, preko snega, gube se, lome se, čude se (sve to saznajem već na sledećoj kontroli gde nam se ukrštaju staze). 

Naša ruta je prilično fina na tom delu, kao i volonteri i organizatori koji kampuju u sred ničega, i čekaju nas da nam potvrde da smo na dobrom putu sa rečima “čuvajte se, tamo je planina“.

Inače, ti volonteri, to su vilenjaci. Pojavljuju se svuda i u svakoj ulozi. “Telepromtuju” se. 

I tako, sve vreme smo u tom mokrom oblaku, idemo stranom ispod Midžora i kozjim stazama sve do tačke Beleđe. Ne vidimo ništa, samo osećamo prisustvo konja u blizini. Sad mi je slatko kako su se devojke topile na cveće i zaostali sneg, jer je to bilo bukvalno sve! Dalje se nije videlo.


 http://www.portraitofanathlete.com/ & https://www.milankopcok.com

Dublje u toj nedođiji samo si eventualno mogao da čuješ Sašku i Danijelu, drugačije ne bi znao da ima nekoga u blizini. Krivudava staza vodi do kleka, kleke vode do stene na kojoj čuči fotograf, i očas posla smo prevalili 26 km!

Tu je trebalo da nas čeka hrana i presvlaka, ali je iz tehničkih razloga ostavljena u Toplom Dolu (jedno 18 km dalje). Što se mene tiče, rano bi mi bilo za sve to. Odatle ide šumski put, uglavnom nizbrdo i osetno se menja i krajolik i klima. 

U Toplom Dolu sam se osetila kao Alisa. U jedinih 2 km koje sam trčala sama ukazao se možda najlepši prizor – visoki vodopad u ogromnim crvenim pločastim stenama. Oseti se i ta toplina Toplog Dola, a magla je ostala daleko iznad nas (Trkači sa 36km uglavnom ne pamte ulazak u Topli Do ovako krasno jer nisu došli putem kao mi gospoda, nego su se strmoglavili ko zna odakle). 

Životna stanica Topli Do

Spooky napuštena kuća, a unutra: vrvi od ljudi sa raznih staza, topli obroci – 3-4 vrste, gomila kolača i slatkiša, pića… Unutra je i ambulanta (ti ljudi nisu stali!) koja nudi celu apoteku i masažu. Pošto svi nešto leče ovde, i ja stidljivo tražim nešto za hlađenje nogu. 

Pošto nam sledi uspon dug 7-8 km (ispostavio se mnogo blaži nego što sam mislila), i svakako nema tu mnogo trčanja, poslušala sam savet iskusnijih i sela da jedem. Presvlaka komplet, kad smo već u mogućnosti, i paljba dalje. Usput umivanje u reci, jer smo i to u mogućnosti. 

Plaža kao spas

Nisam više imala osećaj da smo na trci, nego eto tako, planinarimo. Neprimetno se nakuplja nestrpljenje. Šuma se odužila. Dal će kiša, rekli su biće gore.

A kad je puko pogled ka Midžoru – olakšanje! Dokopale smo se Plaže! Vreme top! Pljušte poruke, nije ni bilo mreže do tada.

Plaža je poslednji check point (još par km do kraja), sledi okrepa na brzinu tek reda radi, i poslednji uspon. A onda – ko je čuvao noge do tada – juriš nizbrdo do cilja!

Utrčale smo u cilj minut iza Saške i Danijele, opšta euforija, postale smo ultramaratonke, pa to je kao da smo položile prvi ispit! A nismo umrle. Igor me čeka, on već izgleda kao da se nije valjao po klizavim vertikalama na 36. Marko, direktor trke, po svom lepom običaju čestita svakome ponaosob. Tu su i trkači sa drugih staza. Neki još u bunilu, kao da nismo trčali po istoj planini.

Foto: Marina Pajčin. Medalja za sve distance

Utisci sa Trail-a Babin Zub (2 400 D+)

Marina Pajčin je podelila svoje fotke i utiske sa famozne kraće staze. 

Zašto baš Babin zub trail? Ovo mi je prva trka u okviru Skyrunning-a, a obzirom da do sad nisam prelazila distance duže od 25 km, Babin zub trail sa svojih 36 km bio je jedini sledeći korak da testiram svoju utreniranost.

Da li te trka iznenadila?  Uhh, dug i nimalo lak uspon na Midžor navodi te na sva moguća preispitivanja u tom trenutku, ali prvi prizori snega i leda –  nešto nestvarno. A magla je dala nekakvu mističnu atmosferu jurcanja kroz uske stazice sa klekama do visine pojasa. 

O čemu si mislila  na spustu sa Midžora do Toplog Dola? Spust do Toplog Dola je bio vrlo strm u nekim delovima, sa suvim i sitnim kamenčićima, tako da mi je čitav fokus bio usmeren samo na svaki sledeći korak.

U kom si fazonu: Daj mi još ili Nikad više ? Haha, pa već u povratku do Beograda, pali su dogovori za sledeću planinsku trku – instant navučenost.

Startni paket U okviru ranije uplate dobila sam Buff sa oficijelnim Ultra Kleka printom koji zaista odlično izgleda. Videh da su ostali dobili samo majicu i broj. Mislim da je falio možda neki Magnezijum i energetska čokoladica. 

Koga ćeš pamtiti sa ove trke? Divne ljudi koje sam upoznala na samoj stazi, sa njima sam preživela i podelila sve te mučno – zabavne trenutke. I naravno, proglašenje pobednika, ogroman respect za te nadljude! 

Šta je tvoj highlight trke? Činjenica da smo, Sanjica i ja, obe sa gradskih trka, uspele da zavrčimo Babin zub trail, rame uz rame sa daleko iskusnijim planinskim trkačima. Ponos i vetar u leđa za sledeći trail :)

Nema šanse da smestimo sve utiske u jedan članak. Ako ste trčali 94 km ili 130 km, pišite nam u komentarima da li je bilo zabavno kao nama. Najveći broj trkača izabrao je 57 i 36 km.

Rezultati

ULTRA-TRAIL® STARA PLANINA „BRATKOVA STRANA“ 
130KM / 5800M+

1 – Nedjalkov Balazs
2 – Jovica Spajić
3 – Danijel Lončarević

1 – Nela Lazarević
2 – Ivona Velimirović
3 – Ivana Stanković

ULTRA-TRAIL STARA PLANINA KOPREN 
94KM / 4000M+

1 – Dušan Bazić
2 – Duško Momić
3 – Mariya Nikolova

1 – Mariya Nikolova
2 – Cecilia Papay-Sar
3 – Kristina Radović

ULTRA-TRAIL STARA PLANINA „MIDŽOR“ 
57KM / 2350M+

1 – Dejan Todevski
2 – Filip Todorovski
3 – Dimitar Todorovski

1 – Snežana Djurić
2 – Agata Labedzka
3 – Tatjana Jovanović

BABIN ZUB SKYTRAIL 
36KM / 2400M+

1 – Srdjan Mate
2 – Marko Popin
3 – Marko Ilić

1 – Marija Djordjević
2 – Alana Munnik
3 – Lidija Radulović