Kada sam ustanovio, da u mojim godinama brže ne ide više ili se za to moraš baš dobro pomučiti (rezultat je na uloženo sve manji i manji) odlučio sam se da idem sve dalje.Tako sam se posle niz polumaratona i nekoliko maratona udlučio da stanem na megdan »ULTRA-maratonu«.

Moja prva ULTRA je bio Beogradski ultramaraton samoprevazilaženja na Ušću (trka na 6 sati). Beogradski ultramaraton samoprevazilaženja organizuje Šri Činmoj tim (više o njima na http://rs.srichinmoyraces.org/o_nama).

Za razliku od ostalih trka u regionu mi je ta trka i organizator baš prirasto k srcu. Ovde nema laktanja, nema nekog opšeg uzbuđenja, nema bezbroj protivnika koji jedva čekaju da krenu i da ti pokažu koliko su napredovali i koliko su bolji od ostalih. Tu nema laktanja, gužvanja i međusobnog guranja. Tu je protivnik samo jedan – sam pred sobom.

Organizator uvek tako prijatno organizuje trku sa svim potrebnim pratećim aktivnostima, da nama trkačim preostaje samo trčanje. Ljudi (trkači i organizatori) su super raspoloženi i bodre jedan drugog, smeškaju se međusobno, tako da kilometri prolaze sami od sebe da ih čovek i ne oseti. Te godine sam istrčao 56 km za 5:50 sati. Ni kiša koja nas je nekoliko sati pratila nam nije smetala, jer je organizator sa svojim prisustvom i energijom kojom nam je pružao nadoknadio vremenske neprilike.

Nova staza posle 19 godina

Ove godine je sataza posle 19 godina trke na Ušću pomerena u novo okruženje na prostoru Donjeg grada Kalemegdanske tvrđave. Nova staza je za razliku od prošle koja je bila dužine 2 km merila »samo« 1,3 km.

Mapa staze

Mapa staze

Na toj stazi smo se sami sa sobom sreli na Trci samoprevazilaženja na 6, 12 i na 24 sata.  Smeštena je u mirnom i zaštićenom okruženju najznačajnijeg istorijskog spomenika grada Beograda, meni lično mnogo lepša, dinamičnija, sa puno krivina, malih uzbrdica i nizbrdica, kratke kaldrme a sve to ju je učinilo težom i čarobnijom ali svakako manje dosadnom od predhodne.

Uz okrepljujuće tople i hladne napitke, ukusnu vegetarijansku hranu, profesionalnu medicinsku pomoć, masažu i budne brojače, tim nesebičnih dobrovoljaca pružao nam je podršku i na sve načine se trudio da nam omogući da se skoncentrišemo na svoj cilj.

Na stazi mi je pomagao supruzin brat Borislav, koji me je neprestano bodrio i mešao čarobne napitke, koji su mi pomogli da dobro hidriram i bez pomankanja elektrolita izdržim celu trku.

Kako izdržati?

Često me prijatelji pitaju kako mogu da izdržim toliko sati trčanja, ali da budem iskren ni sam ne znam na šta sve mislim tokom tih dugih sati trčanja, bolova, osmeha, bodrenja, psovanja sebi u brk. Ja mislim da se prebacim u neki mod meditacije i čak na neki mazohističan način uživam. Naravno ne prođe ni jedna trka na kojoj se bezbroj puta pitam »šta sve mi je to trebalo«. Ali pogledam druge »brothers in arms« koji se takodje bore sami sa svojim osečanjima i krenem dalje.

Pola dana trčanja

Trku sam završio posle 11:20 sati sa 91 pretrčanim kilometrom. Iskreno cilj mi je bila »stotka« ali su me bolovi u mišiću naterali da usporim i »stotka« mi je bila sve nedostižnija. Naravno da sam ponosan i na tih pretrčanih 91, ali mi tako za sledeću godinu ostaje  »stotka«.

Budni brojaći krugova/sudije, koji bodre svoje »takmičara« o kojima se brinu i daju poseban čar celoj trci.

Budni brojaći krugova/sudije, koji bodre svoje »takmičara« o kojima se brinu i daju poseban čar celoj trci.

Samo trčanje su osvežili i trkači ekipe »ULTRA TRKAČ SRBIJA«, koji su sa svojom energijom i entuzijazmom trku još polepšali – svaka im čast! Sa nama je trčao srpski rekorder na 24 sata, avanturista, a pre svega izuzetan čovek, Jovica Spajić, koji nas je bodrio i činio nas posebnim. Uz nas je trčalo puno izuzetno dobrih i vrsnih sportista koji kroje našu ULTRA scenu.

Ja ću sledeće godine ponovo stati na start Trke samoprevazilaženja i to iskustvo bi poželeo i vama, jer je stvarno poseban doživljaj, pa dali je takav osećaj zbog toga da si ovde stvarno na Kalemegdanu sam sa samim sobom, da li napravimo trku čarobnu sami trkači koji nosimo enormno POZITIVNE energije ili pak organizatori koji svaki put ostave srce sa nama trkačima. Žao mi je da sama trka nema više učesnika, ali je možda i zbog toga čarobna i posebna.

start trke na 12 sati

start trke na 12 sati

Više možeta da pogledate na njihovom zvaničnom sajtu http://rs.srichinmoyraces.org/  i nadam se da se sledeće godine vidimo još u većem broju.