Ocena trke
Dizajn majice, medaljeAtraktivnost staze, utisak trkeLakoća prijave, podizanje brojeva, garderoba
Kasna startnina je 200$, za naše uslove skupo. Nema mnogo navijača, što ruku na srce, ne primetite skoro uopšte jer trkači rade to za vas
95%Vredi svaku paru!
Trka cena /kvalitet78%
Trasa/ zanimljivost, atraktivnost100%
Startni paket: medalja, majica, okrepa, perks100%

Ako možete  da istrčite samo jednu trku u životu – to treba da bude trka u vašem rodnom mestu.

Ako možete da istrčite dve –  većina bi odabrala maraton u NY. Ja nisam većina i ne planinram da se uništavam sa 42km pre 42 godine :) dakle, hard pass.

Moj savet: ako imate mesta za tri – ubacite neki Rock n Roll maraton u taj mix, a ja vam od srca preporučujem upravo ovaj u Las Vegasu.

Odluka, logika, logistika: tri karte za Ameriku

Rock maratoni kao serija trka poznati su mi odavno, ideja da vas na stazi prati dobra muzika (obično bude oko 7 do 9 stejdževa) sama po sebi zvuči prirodno. Deo društva posetio je Lisabonski i bio u fazonu: okej je.

Meni to nije zvučilo previše zanimlijvo, ali kada je na jednoj grupnoj hidraciji Spira iz Runaway travela spomenuo Las Vegas, lampice su mi se upalile odmah! Pet dana Vegas, četiri dana Njujork, sve upakovano u prilično povoljnu (za tu količinu letenja i smeštaja) ponudu – to je bilo nešto što se odmah nametnulo kao trka za kraj sezone. 

Zašto ova trka nije više reklamirana, ostala je svojevrsna misterija, te se na kraju, posle čekanja vize i bukiranja novog hotela, knjiga svela na tri slova: Ivan, Igor, i ja. Tri karte za Ameriku :)

Ne bih vas davila procesom dobijanja vize, niti plašila putovanjem od skoro 26 sati. (ako nekoga zanima, neka nam piše, sve ćemo pojasniti) Sve se to preživi i sve postane nebitno kada izađete iz aviona u Las Vegasu i već na samom gejtu vidite slot mašine. Viva!

Naš hotel je silom sudbine na kraju postao Hooters, čuven po osebujnim konobaricama, beer bucketu od 10$ i krilcima. Od ove tri, dve stvari mi nisu bile bitne, ali šta je tu je :)  Smešten je na samom početku Strip bulevara, i prilično mali sa samo 18 spratova. 

not a Hooters material 

Vegas peške: sajam i kazino

Brojeve smo mislili da pokupimo peške, ali sve što na mapi zgleda blizu, u realnosti je 10x veće. (Side note: sve u Vegasu je ogromno, od “male” kafe do VEEELIkog piva). Na kraju nas je vozio Uber, i za neverovati: naš čovek, deka Miloje :) 

Expo je bio imponzatan. Brojevi se kupe po grupamam od 5.000, nađete svoj red, tu uzimate kesu i broj, kao i narukvicu za runners perks. Na broju je kupon za majicu, opet u red za svoju veličinu. Drugi kupon je za garderobu. 

Nakon toga, jedna cela sala bila je rezervisana samo za sponzora Brooks koji je samo za ovaj maraton napravio epski merch – od majica, patika do čarapa sve brendirano Las Vegasom i vašom trkom. Mogli ste da nadjete svoje ime na spisku učesnika vaše trke. Ja svoje nisam uspela. Preko 40.000 ljudi trčalo je neku od 4 trke: 5k, 10k, polumaraton i maraton.

Popadić je negde pri dnu :) 

Da biste ušli u drugi deo sajma, morate da prođete “zmijicu” koja vas vodi kroz šandove zvaničnih sitnica brendiranih Las Vegas sjajem. Jako je teško ne kupiti SVE. Cena, i činjenica da su koferi limitirani ipak je zaustavila kapitalistu u meni, te sam uzela samo nalepnicu za kola. 

Nakon ovog dela – ostatak sajma sa svim drugim brendovima, popustima, testiranjima…. sve ogromno. Pokušala sam da pazirim altra patike, al nijedan model /avaj mi nije legao. Drugi put. 

Sve u svemu, provukla sam se sa 2.5$ ceha i free CEP naočarima. Vegas 0 : Tijana 1 :D

U hotel smo se vratili peške i tako prešli deo Strip bulevara, koji je trasa trke, laganim pešačenjem. Ne postoji ništa slično Las Vegasu i toj količini ataka na sva vaša čula. Vi u suštini i ne idete ulicom, već kazinima.

izvor:thrillist.com

Ulica prolazi kroz njih, nadvožnjaci i pokretne stepenice vas suštinski navigiraju da prođete kroz što više kazina, a svaki je priča za sebe. O ovom segmentu bih mogla da pišem sto godina i da mi ne ponestane materijala. 

Trasa trke vas vodi pored njih, po noći i doživećete sve to ako trčite. Unutrašnjost je priča za sebe, količina novca, plastike, kiča i ekstravagancije potrošenih na savremeni Vegas je nemerljiva. Ako niste bili u Veneciji, neam veze, fake kanali i gondole unutar ogromnog kazina daju približan utisak. Sem specifičnog smrada kanala, taj deo nisu skinuli :)

Nakon par sati lutanja kroz ove svetove, neminovno će vam se zavrteti u glavi. Moj savet je da dozirate sebi vreme, za šetnju, kockanje, uživanje. 

Šta se dogodi u Vegasu…

Završiće na instastoriju. Celu trku prenela sam tamo, ako ste je pogledali videli ste vizualni doživljaj.  Za reportažu bih dodala lični narativ. 

Start zona – od našeg hotela oko 1km peške. Najbolja praksa za garderobu do sada: kombi poređan po prezimenima. Ostavljate kesu sa brojem koji skidate sa startnog broja tu. Start i cilj nisu na istom mestu, ali tu kombi dobija svrhu: garderoba je prevezena i čekala nas na cilju. Ukupno vreme čekanja: 30 sekundi za oba smera.  Ovo je najkraće vreme ikad. 

Trka počinje u 16:30, ali su trkači smešteni po bojama i koralima. 3 boje, svaka po 12 korala. Ja sam bila u zelenoj, Ivan i Igor u prvoj, plavoj. Ali imala sam sreće te mi  se pridružio kolega sa kampa za trčanje. Svet je zaista mali kad trčiš :) Čekali smo do 17:15 da konačno krene i naša zona. Ono što je dobro rešeno je da svaki koral pomeranjem, pomera i vas, te zaista krećete pred startnom kapijom. Ispod vatre i muzike. Mrak je uveliko pao, ali svetla Vegasa sjaje za nas!

Od prvog do 21km

Trasa trke vas sve vreme vodi kroz Strip bulevar, gde su najveći kazino hoteli i deo starog Vegasa, gde su kapelice za venčanja i stariji hoteli. 

Na stazi sam prebrojala oko 10 bina. Kako je trasa kružna, to znači da vas muzika praktično prati sve vreme. 

Staza je ravna, ljudi je gomila i koliko god spori bili, uvek imate svest da je iza vas na hiljade ljudi koji šetaju, gegaju se, trče u kostimima. Ispred vas su brži trkači, vidite ih u mimotrču, znate da je cilj daleko. 

Oznake su u miljama. Što je super do neke 5 milje, a posle postaje agonija, jer se trka oteže u nedogled. 

Lično, prateći moju karmu cele godine, nisam bila spremna. Povreda je limitirala trčanje u septembru, u oktobru sam se posle Ljubljane i razbolela.

Neočekivano ipak, do 10km se osećam više nego poletno. Tu negde me Igor i ostavlja, i dalje idem sama. Snimam stori, pevam, djuskam pored bina, opijaju me svetla Venecije, Pariza, Belađia…negde pred okret staza blago skreće u desno i gomila trkača negde odlazi, shvatam kad vidim gomilu mobilnih toaleta i gde.

U tom trenutku kačim patikom džombu na putu i trijumfalno letim jedan metar. Dočekujem se veoma spretno i trkačicama koje mi prilaze da me podignu dobacujem: all is well, I am great at falling!

Svi su tako ljubazni. To je dodatni američki utisak. Znaš da je deo lažan. Ali opet, njima to nekako prirodno stoji. 

Deluje da mi je pad dodao adrenalin, jer nastavljam dalje okrepljena. Na svakih 2, 3km okrepa sa vodom, dva puta na stazi polumaratona čekaju vas i gelovi. Svega ima i više nego dovoljno. 

Od bendova na stazi, izdvojila bih KISS kover band, kao najatraktivniji. Od zezalica tojotin high five koral :) Gomila dlanova čeka da im zveknete petaka, a sve ide u dobrotvorne svrhe!

Kako se trka primiče kraju sve više ljudi oko mene hoda. To je neki 16km, pogledam levo, na trkače koji su tek na 10om, i dalje naviru. Sa desne strane je odvajanje za maraton. Gde će oni da se vrte još 20 km stvarno ne znam, ali deluje da je trasa polumaratona ipak pun pogodak. 

Svetla stripa ponovo blješte, približavamo se Bellaigiu i čuvenoj fontani i ciljna kapija blješti spremna da nas nagradi medaljom. Kako snimam sve, ovde hodam, da bih napravila što bolji snimak, ali osećaj je nenadmašiv!

Konačno, cilj i sve te lepote pobede: medalja, folija da se ogrneš, pivo, čokoladice, pringles, voće… sve do kombija sa garderobom. 

Medalja je verovatno najbolja na svetu, i definitvno jedan od jačih motiva za dolazak, svake godine je drugačija, a uvek veoma Vegaska  :) 

Ne znam kakav program se dešavao posle, jer sam ja nastavila pravo do hotela, samo mi je tuš bio u glavi posle svega :) 

A uveče? Uveče smo okušali sreću na kockanju :) Ali to je već druga tema ;) (Las Vegas 0: Tijana 2)

Dakle vredi li Las Vegas svega?

Apsolutno da! Las Vegas zna šta je (i šta nije, čitaj NY) i daće vam sve najbolje što ima. Full iskustvo svog sjaja i ludila. 

Ako želite da osetite jednu energiju, potpuno različitu od naše, da imate utisak da ste na drugoj planeti,  da vas zaslepljuju svetla i sjaj kazina. Da stavite sve na crveno, da trčite srećni i derete se na sav glas a da to nikoga ne čudi, ovo je vaš grad. 

Ako volite male uličice, prisnost sa navijačima, dnevnu trku pored reke. Produžite dalje :) 

Da li je ovo najbolja trka koju sam trčala? Rame u rame sa Berlinom, ali za dlaku zanimljivija zbog celog ludila Vegasa, medalje i atmosfere. 

A vama? Koja trka vas je oborila sa nogu?

Komentari