Beogradski maraton i ove godine daje materijala svojim trkačima da pišu o svojim doživljajima i osećanjima koja su ih pratila kroz trku. Svaka trka je inspiracija za sebe, ali kada se svi prijatelji i poznanici okupe na jednom mestu, onda je utisak još jači. Svako je trčao za nešto svoje i imao svoj pogled na tih par dragocenih sati u Beogradu.

Beogradski Supermen

“Iako sam obećao sebi prošle godine posle završetka Beogradskog maratona da neću više trčati u kostimu Supermena (barem ne u ovom koji je napunjen sa sunđerima), želja za dobrim zezanjem i pozitivnom atmosferom je prevagnula i ja sam se još jednom našao na vrelom Beogradskom asfaltu maltene u perjanoj jakni što uopšte nije bilo pametno, ali posle svega što se izdešavalo juče, ne žalim ni za jednim jedinim sekundom”.

Ninoslav Rašković

Ninoslav Rašković

Prvi put pejser

“Danas sam bila pejser na polumaratonu, po prvi put u životu. Bila sam jako zabrinuta zbog toga. Da li ću stići na vreme? Da li ću pomoći trkačima? A šta ako ja zakažem?”

Ivana Ćosić

Ivana Ćosić

Mooshema

“Bili smo nadahnuti, uzbuđeni i srećni. Uobičajeni pozdrav sa trkačima sa kojima se čak i ne znam dobro, bio je zagrljaj i poljubac, to je to prepoznavanje i bliskost koju osećaš prema ljudima sa kojima deliš istu strast, pa, ako hoćete, možda još važnije — i svest.”

Tanja Vehovec

Tanja Vehovec

Moj prvi maraton

“Stižemo na start, ja čekam da svi krenu pa da krenem kući. Čuje se sirena, ne mogu odmah da krenem jer je ogromna gužva. Čekam da se sve to raščisti. Posle nekoliko minuta se otvara prostor ispred nas, mogu da krenem kući. Krećem, prolazim kroz start, i počnem da trčim, da ipak probam. Boli me, ali me ne boli tako mnogo. Naročito ne tako mnogo kao sve one ljude sa raznim bolestima i one u kolicima, i razne neke ljude koji su bili na startu Trke zadovoljstva, i krenuli da obiđu tih 5 kilometara. To mi padne na pamet, i nastavim da trčim i mislim se – Pa mogu da prestanem kad god poželim.”

Ivan Tokin

Ivan Tokin

Zeka

“Do 11km sam bio potpuno svež, sto se vidi po brzini (grafikon dole), a posle sve teže i teže, već na 17 morao sam sebe i Aleksandru (Živojinović), moju sapatnicu duž cele staze, da ubeđujem da možemo, da imamo još malo…”

Ivan Zeljković

Ivan Zeljković

4(42) do Beograda

“Staza je odlična, ali treba joj zalijepiti još jedan epitet – podmukla! Ruta je (za razliku od “nekih naših” maratona) razvučena po cijelom gradu. Do nekog 10-og kilometra svi trčimo zajedno, a nakon toga polumaratonci rade svoj manji krug, a maratonci uz slušanje naših pozdrava “Doviđenja, mazohisti” još dva veća. Zbog toga – osim što je duže i napornije, čini mi se da je maratoncima i puno dosadnije.”

Brooks Running Team

Trčanje – jer jedni druge motivišemo

“Nisam siguran odakle mi ta bleasava ideja da trčim polumaraton. Mislim da je najveći krivac moj drugar i kolega Damir Petkovski i njegova prošlogodišnja trka u Boru (Crnovrški polumaraton). On je bio moja pokretačka snaga da uopšte krenem sa razmišljanjem o polumaratonu.”

Miloš Petrović

Miloš Petrović