Knox Robinson sa svojom ekipom proslavio je zimski solsticij trčeći kroz zemlju Seri indijanaca. Knox, koosnivač trkačkog kluba BLACK ROSES NYC i Nike trener pretrčao je uzbudljvih 90 kilometara kroz meksičku pustinju Sonoran, a evo kako je to opisano u intervjuu objavljen u magazinu Amuse.

Kao gost tek pokrenute grupe Aire Libre koja se zasniva na ideji “running collectives of young creatives” iz Meksiko sitija, Knox je pretrčao rutu od gradića El Desemboque kroz zemlju porekla Seri indijanaca (pleme koje broji manje od 1000 ljudi) koji žive duž obale koja vodi sve do Kalifornijskog zaliva.

Glavni cilj Aire Libre je da iskoristi trčanje kao motor kojim bi se izašlo iz urbanog života, barem na par dana. Istraživanje sveta oko nas i stvaranje veza sa kulturom kao deo putovanja”. Na trčanju kroz pustinju susreli smo i prenoćili smo kod najčuvenijeg Seri šamana, Don Francisco Barnetta ili kako ga zovu El Chapito.”, rekao je Knox za Amuse

https://www.instagram.com/p/BBSphd9viXm

Ko su momci koji su trčali sa tobom?

Pošao sam na trčanje sa trojcom mladih kreativaca iz Meksika: Mauricio Diaz Arellano Curts, Manuel Morato i Daniel Klinckwort. Zajedno čine centar labavo povezanog kolektiva Aire Libre, koji je počeo kao momentalna mogućnost za bekstvo iz haosa života grada sa 9 miliona ljudi, sa ciljem da se istraži svet i preko granica grada.

Maua sam sreo na Instagramu, tačnije moj pređašnji put u Meksiko siti nas je povezao, kada me je on poveo na trčanje kroz grad pre izlaska sunca. Ovaj put u Sonoran pustinju bio je prvi formalni projekat njihove grupe, no već se dogovoramo za sledeću akciju. Planiramo put u Oaxaca pueblos mancomunados grupu od 8 sela u visokim šumama severno Valle de Tlacolula.

U pustinji Sonora su nam se takođe priključili Fred Goris i Sean Lee, dva njujorška fotografa koji trče sa BLACK ROSES NYC.

knox el

Kakva je bila temperatura, gde ste spavali? 

Nakon par Tecate piva i malo spavanja na podu od cementa, ustali smo pre svitanja i krenuli na put od 90km u jednom danu. Trčali smo ukupno 8 sati, plus stajanja za ručak, rehidraciju i mini mentalne odmore koji su potrebni u kasnijim fazama ultra napora.

Pošto smo trčali u pustinji, ujutru smo se zaledili, da bi u toku dana bilo jako vruće. Kada se sve zaršilo spavali smo na imanju legendarno šamana El Chapito.

https://www.instagram.com/p/BAzzhnKPiaW/?taken-by=aire.libre

Šta se dešava u tvojoj glavi dok trčiš u pustinji? Kako je to drugačije od trčanja po gradu? 

Jedna reč: bilo je magično. Startovati trčanje u mrklom mraku značilo je da ćemo prisustvovati prelepim gradijentima koji su se oslikavali ujutru po pustinji i planinama.

Sa druge strane u ultra trčanjima moraš da čuvaš snagu, tako da je dosta vremena prolazilo da nismo uopšte pričali ili komentarisali prizore.

Naravno bilo je moćno: u blizini finiša planine uranjaju u pesak pustinje, a onda se pustinja susreće sa vodom iz Kalifornijskog zaliva. Naša ruta je bila uska, između peska i mora i zato posebna, kao tačka fokusa više različitih energija.

Pokušao sam da kanališem sve to u trčanje koje te vodi do sledećeg nivoa iskusva i uvida. Nešto slično može da vam se desi i u gradskom okruženju kada osećaš da si ti deo pusla grada kroz koji trčiš. No to se u gradu retko dešava jer ima puno ometajućih okolnosti.

Šta još radiš u poslednje vreme?

Vratio sam se u Njujork, gde treniram Nike+ Run Club  i započinjem svežu sezonu sa BLACK ROSES NYC. Uvek plovim sve dublje u trčanje, tražeći priče i deleći ih sa ljudima. Sveže ideje tako nastaju. Uskoro započinjem seriju “curated cultural runs” u gradu i planriam vikende u šumama na severu države NjuJork koje sam nazvao #BEENTRAIL#.

Seri indijanci: Šta nam još možeš reći o njima?

Seri su stvarno fascinanta autonomna grupa sa posebnim jezikom i kulturom koja nije povezana sa ostalim narodima Meksika, a ni ostatkom sveta.  Provesti nekoliko dana sa njima u kontekstu trčanja, kada ste otvoreni i nekako i fizički i emotivno ranjivi je bilo intenzivno.

Od svih isksutva sa ovog puta, možda je najneverovatniji trenutak kada smo kao kolektiv pali jako nisko. Iscrpljeni i izgubljeni, nismo znali koliko je ostalo do kraja trčanja. Da li 15 ili 25km, što je za nas bilo veoma značajna distanca kada se približavaš kraju dana.

Stajali smo tako na putu i debatovali da li da odustanemo na 80km ili da zagazimo duboko u drugu noć i završimo akciju do kraja. Iznenada se pojavio El Chapito iz nekog vozila za pratnju i krenuo je da peva nešto jako dobro, što se kasnije ispostavilo da je molitva Seri indijanaca.

Efekat je bio zapaljujući, i bilo je jasno da nema drugog izbora nego da istrčimo sve do okeana! 

Trčanje kroz pustinju Sonora zabeležene su u filmu koji će izaći 11. februara na sajtu Aire Libre.