Ove godine imala sam priliku da spojim dve trke u nedelju dana trkačke turneje po Hrvatskoj, što je na papiru delovalo lakše nego što se pokazalo u praksi, ali na nivou iskustva – lepše nego što sam mogla da zamislim.

Dobijate 2 reportaže u jednoj, i predlog kako da započnete leto 2019.

Plitvice se ne trče – Plitvice se gustiraju

Plitvički maraton najstarija je trka u Hrvatskoj (ove godine organizovan je 33. put) i jedna od najstarijih trka regiona, apsolutni je pobednik u kategoriji lepota.

Na raspolaganju su vam trke od 5, 21 i 42km, ali i štafeta na maratonu. Dobro razmislite za koju od ovih distanci ste realno pripremljeni. Niže pročitajte zašto i kako sam se ja pokajala oko iste.

Teško da ćete naići na reportažu sa Plitvica koja ne spominje i težinu staze. Ipak, ovo ne mora nužno da vam bude problem, ukoliko ispravno rasporedite snagu i planirate da deo staze – prepešačite.

Atletičari stazu polumaratona pretrčavaju za manje od 1:15, a maratonsko vreme je ove godine bilo 2:35. Izuzetan rezultat obzirom na najmanje 70% uzbrdica na stazi, posledica je primamljivih nagrada koje organizator svake godine planira za najbolje atletičare. 

Ipak, moja preporuka rekreativcima je da ovu trku trče natenane.

Organizacija, logistika, pre i posle trke

Ovu trku smo posetile na poziv organizatora, Roberta Franjkovića, tako da smo propustile zvaničan proces prijave, ali se on tradicionalno odvija preko utrka.com, sistema koji integrise i prijave i rezultate.

Sam događaj traje 2 dana, prvog dana su na programu tkra od 5k, dečije trke, pasta party i koncert, drugog dana polumaraton, maraton, i štafetne trke, nakon proglašenja i ručak.

Preporuka je da planirate da ostanete najmanje 3, da biste sve ovo uspeli da ispratite plus da imate slobodan dan za poslasticu zbog koje se ceo svet sliva na ove koordinate – Plitvička jezera. 

Plitivička jezera se sa razlogom ubrajaju među moderna čuda sveta, letimična pretraga google images daće vam lepše slike nego što ćete sami uspeti da napravite, ali se ipak spremite na višečasovnu šetnju i oslobodite memoriju na telefonu.

Trka je izrazito internacionalnog karaktera, sa organizovanim grupama iz celog sveta.

photo credit: 3sporta

Startni paket sadrži vaučere za pasta parti i ručak, ulaznicu za Plitvička jezera, funkcionalnu majic, proteinski šejk i promo materijale. Pakovan je u funkcionalne vrećice.

Podizanje startnih brojeva se dešava u sportskom centru, organizovan je i mini expo (koji je meni sjajno došao jer sam uspela da na trku dodjem bez sportskog brushaltera), čekanje je minimalno.

Opis same staze iz mog ugla nije do kraja relevantan, jer sam na trku nažalost došla bolesna. Virus i iscrpljenost su odradili svoje, te sam već na prvom delu staze osetila da ovo neće na dobro da izađe.

Ukratko – staza je predivna i preteška za sve nas asfaltare iz relativne ravnice, ali sam je uz dosta hodanja – nekako savladala. Na polumaratonskoj trasi čekaju vas 4 okrepne stanice,  poneki navijač, jer je trasa prilično specifična, dosta hlada, prelepi prizori i pre svega – uzbrdice.

photo credit: 3sporta

Umesto detaljnog utiska, pročitajte reprotažu Katarine, Kale Popov:

Plitvice – sladak limun

U pitanju je vrlo interesantna trka koju bi trebalo da “odrade” svi trkači jednom u životu i osete čari brdskog trčanja ali bez ulaženja u ekstremne zone.

Dobri organizatori su obezbedili u okviru startnog paketa ulaznicu za razglednje nacionalnog parka, dva obroka (Pasta party i ručak posle trke) kao i koncert nacionalnog benda uoči glavne trke. Od svega izdvajamo obilazak nacionalnog parka i to stazu “H” koja je ostavila vrlo lep utisak.

10.9.8…..1 START

Hajde sada, na muci se poznaju junaci. Prvih 8-9 kilometara je nizbrdo, manje ili više. Trči se po asfaltu saobraćaj je zatvoren i osećaj je divan, noge same lete.

Sa leve strane su jezera i svi se brzo skotrljaju do najniže tačke na stazi. Posle isključenja sa glavnog puta prvi uspon (oko 3km), praćen suncem sve vreme. Tu obliva prvi znoj bilo da ste u formi ili niste i to tako traje do nekog 12og kilometra.

Od 12og kilometra kreće ravno (čitaj brdovito, ili valovito) prolazi se kroz naselje i šumu, a onda se maratonci odvajaju desno, a mi polumaratonci nastavljamo pravo.

Opet valoviti predeli koji vas, pretežno nizbrdo, vode do samih Plitvičkih jezera.

“nulta” tačka trke, trenutak kada se spustite na nivo jezera

Pređe se veliko jezero preko drvene staze i polako kreće drugi uspon koji polako raste, i može se opisati kao od lakšeg ka težem. Kako u pogledu istrčane distance tako i u pogledu terena.

Ali cilj se nekako nazire u vazduhu (od silne želje da se pojavi iza prve krivine). Pošto se kroz šumu dobro namučite, i prođete kroz hangar, iza druge krivine vas zaista očekuje cilj. Tu po gasu i Plitvice uspešno odradjene.

U pitanju je jako lepa staza koju treba trčati mudro i bez zaletanja, koja će vas polako pripremiti za ono što sledi tokom staze i uzvratiti prelepom prirodom i jednim nezaboravnim utiskom. – Katarina

Maraton ili štafeta?

Za većinu rekreativaca, polumaraton je i više nego ozbiljan zadatak, posle koga se ležerno možete častiti hedonističkim razgledanjem parka. Ali, za ozbiljnije, tu je i maratonska staza, kojom ćete obići jedan krug od 42 km oko jezera. Maratonski limit je 6 sati, tako da ovo nije staza koju ćete opušteno trčati / šetati.

Ono što od srca preporučujemo svima je maratonska štafeta. Tri puta 10 i poslednja od 12km provešće celu ekipu kroz Plitvice, ali se niko neće temeljno izmoriti. Druga izmena je, objektivno, na najtežem zadatku jer je to 10km maltene konstantnog uspona, ali i prilika da vašim saborcima trljate na nos svoj uspeh.

Kako stići, kako doći, gde spavati?

Iz Beograda postoji organizovan odlazak sa Balkanskom trkačkom ligom, ako se odlučite da na Plitvice idete sami, autoputem vam treba oko 5 sati bez granice i pauza. Računajte na putarine od oko 20€ u jednom pravcu.

Smeštaj možete da tražžite u lokalnim hotelima (Belevue, Plitvice, Jezero, od 220kn po noći) ili u lokalnim apartmanima raštrkanim duž parka.

Na manje od 2 sata vožnje od Plitvica, pred vama je more. Toplo i praznjikavo u junu. Ne propustite da se i bućnete na otocima oko Zadra.

Karlovački cener – trči brzo i sa osmehom

Već sam vam rekla da je štafeta iz raja izašla :) Karlovački cener je trka sa najviše štafeta u Hrvatskoj, ove godine bilo ih je 77, a zašto je to tako pokušaću da objasnim u par rečenica.

Karlovac je grad srednje veličine i bogate tradicije, ulice su široke i ravne, program je bogat a štafeta trči 3×3.3 km. Ovo je idealna prilika da osetite svoj laktatni prag, uđete u anaerobnu zonu i date sve od sebe. Posle Plitvica, ovo je i zaslužena promena tempa.

Glavna trka ipak je popularni cener, koji se u Karlovcu trči iz 2 puta: prvo startuju elitni trkači od 19h, ulice su zatvorene za najbrže i ovo je taktika koja omogućuje zaista brzu trku, od tri kruga.

Pobednik ove trke 10km istrčao je za 29:40, tempom ispod 3min/km što jeste potvrda da je ovo najbrži cener regiona.

Logistika događaja je jako lepo prilagođena događaju, sve se dešava na centralnom trgu, na rasoplaganju su vam neograničene količine glavnog sponzora Cedevite, vode i Karlovačkog piva, kao i peciva i Dukatovih proizvoda.

Provala oblaka kao epsko iskustvo

Ovogodišnji Cener trčao se po jednom od najekstremnijih pljuskova koje sam ikada iskusila. Kiša je, međutim bila dovoljno topla da je svima mamila osmeh na lice a uletanje u cilj kroz bare, light show i aplauz je svakako iskustvo koje se pamti.

Nažalost, kiša je malo razdila publiku, inače odličnog benda The Plagijators, koji je svirao domaće/strane rok hitove još par sati nakon kraja trke.

Umesto zaključka – preporuka:

Jedno od najzanimljivijih pitanja naše ankete bilo je šta vam je glavni motiv da istrčite neku trku, odgovor je: zanimljivost/nova staza.

U skladu sa tim, trudićemo se da vam predstavljamo što više zanimljivih destinacija za trčanje, neke od njih će biti blizu i dostupne, neke malo dalje. U svakom slučaju, destinacija nam neće faliti.

Naša preporuka je da Plitvice spojite sa mini morskim odmorom i produžite na Karlovački cener, na štafetu pre povratka domovima.