blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

Trkači reporteri

Osvrt na 28. Beogradski maraton – dobro i bolje!

Kiša, znoj, suze i osmesi. 28. Beogradski maraton je oborio rekord u broju učesnika, i prišao korak bliže velikim evropskim trkama.

Ljudi vole da mrze Beogradski maraton. To je vazda bio moj utisak o ovoj trci, od trenutka kada sam počela da čitam komentare po medijima. Te gužva, te samo budale trče, te da li ste normalni što pravite trku subotom itd. itd.

Šta da im radim. Ljudima kojima su stvari dosadne po pravilu su i sami dosadni. Ljudi koji vole da mrze pa… zaključite sami.

Svašta nešto sa ovom trkom može bolje da se uradi, ali u poslednje vreme volim da se vodim idejom da svako radi najbolje što može. Tako da ovo neće biti kritički osvrt, već emotivna reportaža.

Brojke

Na konferenciji Volim trčanje 2013. godine redefinisali smo svoju misiju. Da 2020. 20.000 ljudi u Srbiji trči (polu)maraton. Ambiciozno ali ne i neostvarivo. Na tome radimo kroz sajt, klub, ali najviše ličnim primerom. Svako od nas. Ove godine za Beogradski maraton se po zvaničnom saopštenju prijavilo 4.600 maratonaca i polumaratonaca (nezvanični rezultati na linku). To je povećanje od skoro 30% u odnosu na 2014.  i nema boljeg indikatora da je trčanje uhvatilo zamah i postaje nezaustavljivo.

Podela po polu/trci je izgledala ovako:

  • 70 maratonki
  • 535 martonca
  • 780 polumaratonki
  • 2582 polumaratonca

Ako na to dodamo i oko 100 učesnika štafetnog maratona dobijamo broj od oko 4.000 finišera. Nije loše :) Da li može bolje? Naravno. I dalje je odnos žena i muškaraca 1:3, odnosno 1:7 kada su maratonci u pitanju. Verujem da se ovaj odnos menja iz godine u godinu, a Škola trčanja je sjajan primer koliko je ženama važno da trče u grupi, jer statistika pokazuje 80% polaznica. (ovo je i suptilan poziv za mladiće da se upišu :))

Ako je trku zadovoljstva trčalo 16.000 ljudi – u potencijalu nas ima 20.000!

Ono što je zapravo važno – osećaj

Možda je moj lični dojam nepopravljivo subjektivan jer sam ove godine trčala rame uz rame sa svojom mlađom sestrom, koja se navukla na trčanje upravo na prošlogodišnjem maratonu. Maraton je protekao u znaku sestre i kluba, jer je BRC na maraton došao sa 400 trkača i neverovatnom energijom. Taj dojam ni kiša ni vetar nisu uspeli da poljuljaju ni za trenutak, ali ako pokušam da se izmestim, i dalje verujem da je maraton uspeo. Evo zašto:

Advertisement. Scroll to continue reading.

Start maratona – najveselija reka na svetu :)

Šta smo doživeli? Gužvu koja počinje već od Skupštine. Mnogo više kompanija koje na svoj način podržavaju manifestaciju. Fantastične BELhospice pejsere. Duplo više muzike. Više navijača uz stazu. Prosidbu na cilju :) Ako ukalkulišemo i kišu, koja je sigurno neke odvratila od izlaska na ulicu, Beograđani su ove godine pokazali najbolje lice do sada. Čak je i sumorni novobeogradski deo staze imao svoje trenutke slave.

Količina polumaratonaca je doprinela da se sve vreme većina nas nalazila u reci ljudi, koja se nije razudila do cilja. To je razlika velikih i malih trka. Masa ljudi sa istim vibracijama vas mnogo lakše uvuče u zen trčanje i sve je mnogo lakše kada niste sami.

Nažalost, to 600 maratonaca nije imalo prilike da oseti posle 12 kilometra i verujem da se njihov utisak mnogo razlikuje. Komentari idu i dotle da su ih sekla kola, ljudi, i to je uvek nekako tužan završetak dana. Kada se veselje polumaratonaca završi i lagano krenu kućama, maratonci ulaze u cilj neprimetno. Bez podrške, pompe, samo sa svojim mislima ili ponekim navijačem, uglavnom prijateljima koji ih čekaju.

Ove godine prvi put se trčalo i štafetno, timovi od po 4 učenika, studenata i korporacija su pokazali da i polumaraton može da se iscepka. Ovo je sjajno, jer na lagan način uvodi ljude u trčanje, stvara zdravu kompetativnost i pomera granice atletike ka zabavi.

Okrepa je za polumaraton bila dobro organizovana, voda na svaka 3 km, voće na 13. meni više ni ne treba :) Neki vole da na trci lepo pojedu, pa im fale čokolade, ali za polumaraton to stvarno nije poenta priče.

Šta bismo voleli da vidimo sledeće godine

Umesto liste kritika – neka bude lista želja. Slobodno je dopunite u komentarima:

  • Funkcionalne majice za trčanje – neka cena i bude veća, ili neka bude opciono, da se za majicu doplati
  • Online plaćanje startnine
  • Finišerska fotografija – ove godine je nije bilo
  • Bend / DJ na svakom kilometru – verujem da će se Beograđani vremenom i sami organizovati, ali bendovi su falili na “mrtvim” delovima staze, 8. i 16. km
  • Navijači / transparenti – najzabavniji deo trke! Uvek može da ih bude više
  • Maskota – na rolerima! Na novobeogradskom delu staze bi savršeno razbila umor
  • Osveženje na cilju – sponzor je sponzor, ali smoki nije zdrava hrana. Voće i bezalkoholno pivo su way to go. Mada bi ove godine čaj bio pun pogodak :)

Neka se 2 stvari sa liste ostvare, i biću prezadovoljna :)

Da li ste trčali neku od trka? Kakvi su vaši utisci?

Advertisement. Scroll to continue reading.

60 Comments

60 Comments

  1. Filip

    20.04.2015 at 09:22

    Kiša ni u kom smislu i ni u kom trenutku nije uspela da pokvari trku. Neverovatno je bilo još pri iščekivanju da trka startuje, videti kako se ljudi na sve strane osmehuju, mašu, zrače pozitivnom energijom, uprkos vremenu! Takođe, to se nastavilo i tokom same trke, dešavalo se da ugazim po sred bare, i po ko zna koji put natopim patiku koja se tek maaalko osušila, a onda se nasmejem, pogledam u nebo, osetim se tako moćno, i samo nastavim dalje. :D Za Smoki se slažem da nije “praktičan” za nas sportiste, ali hrana je hrana, pogotovo posle naporne trke. Nekako najveće razočaranje je bila majica koju smo dobili… naručio sam M, a dobio 2XL, kao i ko zna koliko ljudi.. Ne pravim toliku frku oko toga, jer znam da može dosta toga loše da krene kada se organizuje ovako veliki događaj, ali opet treba pokazati profesionalnost, do kraja. Prokomentarisaću još za publiku, tu takođe postoji velika praznina, naročito kada su maratonci u pitanju. Čak i pored tolikog broja učesnika, ostanu nekako sami na stazi, i mogu zamisliti koliko im je teško kada nastupi “zid” i kada treba izdržati još koji kilometar do cilja. Trčao sam maraton kada nije bilo niti trkača u velikom broju, a ni publike da pruži neki vid podrške, tako da znam kakav je osećaj. Elem, verujem da će organizatori iz ovogodišnjeg maratona naučiti ponešto, pa će to iskustvo preneti na naredni, i popraviti ono što nije bilo dobro! :)

    • Nikola

      20.04.2015 at 09:55

      Nista organizatori nece nauciti i popraviti.To se ne desava u Srbiji.I sledece godine ce biti isto ili gore.Zivi bili pa videli.

      • Miša

        20.04.2015 at 10:27

        Mogao bi Parking servis da se uključi u organizaciju podelom besplatnih parking karti za učesnike maratona, ja sam u subotu platio skoro 500 dinara garažu, jer nisam mogao da ostavim kola na ulici, zbog vremenskog ograničenja parkinga.
        Kao što se štampaju kojekakvi flajeri, neka se odštampa Maraton parking karta za taj dan, pa da učesnicima bude olakšano parkiranje u gradu.

        • Tijana

          20.04.2015 at 15:52

          Super predlog – mogao bi da se deli uz startni paket! Kao i gsp karta za one koji dolaze prevozom na trku!

  2. Nikola

    20.04.2015 at 09:22

    Trcao sam maraton i mogu da kazem da je organizacija daleko od one kakva treba da bude. Ni na jednom maratonu ne postoji na okrepama samo voda kao na Bg maratonu, svi su znali da ce ceo dan da pada kisa i nisu mogli da stave neke nadstresnice tamo gde su stavljali secer, voce ili neko pecivo, posle 2-3 sata na kisi to nije licilo ni na sta.Pa onda vece startnine za strane takmicare.Najveca glupost.Trebalo bi da za njih bude jeftinija startnina kako bi dosli da trce. To ima smisla u zemljama i gradovima gde ima 10000+ trkaca iz te zemlje pa das prednost domacim trkacima, a kod nas gde imas mozda oko 300 maratonaca, stavis da stranci plate 2 ili 3 puta vecu cenu.Svaki maratonac ce izabrati bilo koji maraton u okruzenju pre nego Beogradski. Pricamo o nekim brojkama, povecanje za 30% ucesnika, a predhodnih godina je bilo povecanje za 100 maratonaca u 5 godina.Tako da ima puno toga da se sredi kako bi ovo bio normalan maraton sa normalnim brojem ucesnika. Ipak je to glavni grad sa tradicijom od 28 godina. Ali posto smo mi srbi nikakav komentar ili sugestija ne moze da promeni bilo sta.Ja ga trcim poslednjih 6 godina i nista se nije promenilo. Toliko. Pozdrav.

    • Zli Kritičar

      20.04.2015 at 16:51

      A, pa kako se nije ništa promenilo? Ja sam se iznenadio kada su nas napale banane i limun kod železničke stanice Tošin bunar – toga ranijih godina nije bilo! :)

      Iskoristite šansu da sledeće godine istrčite Beogradski maraton po ovoj trasi. Od 30. se menja trasa! :)

  3. nion

    20.04.2015 at 10:14

    Neka ulazak na cilj bude mnogo(siri) veci jer ako bude rastao broj ucesnika bice veca guzva(pogotovo za ljude koji trce 1’45-2’15).Pohvala za video stream.

    • Tijana

      20.04.2015 at 15:53

      Da, mogli bi da posle trke zadovoljstva odrede da cela desna strana bude za PM npr. Nije loš predlog :)

      • Zli Kritičar

        21.04.2015 at 08:36

        Predlog je super, ali će morati da “rašire” ceo sistem za merenje vremena. Videli ste kako su “sužavali” prolaz na 10. kilometru, još je uže bilo na okretu za maratonce u blokovima.

  4. mm

    20.04.2015 at 11:33

    Ja sam trcala i meni je bilo super! Vise me ni ne nervira ta tolika malodusnost – navikla sam. Zapravo, sad vise nisam ni razocarana zbog toga, nekako me bas briga. Meni bilo super :)
    Da ne zvucim neskromno, ali sam mnogo zadovoljna sobom :) S onom kisom i vetrustinom (narocito u odlasku na Brankovom mostu), te uzbrdo i nizbrdo, istrcala sam za 2:00:13 polumaraton sto je moj licni rekord – jeej :). Dusu sam ispustila uz onih 50m Kneza Milosa ali se prevukoh preko cilja i to uz zeku.
    Sve u svemu bilo mi je jako zanimljivo i mislim da je dobro bilo organizovano. Krivo mi je eto za te fotografije, sto ih nema…. Za majice, cokoladice, smoki i ostalo – opusteno. Ali za slikice mislim da su mogli da se potrude, makar da pozovu eto sve fotografe da upload-uju sve slike na fb stranicu ili nesto.
    Meni je jedino eto malo losiji utisak ostavio profil ucesnika… Imam utisak da je bilo dosta njih “zalutanih” koji nisu u dusi trkaci i nemaju sportsku kulturu: jako puno gazenja, secenja koraka, guranja, bacanja flasa pod noge i ostalo. To mi je jedino zao ali valjda je to normalno u tim masovnim trkama.
    Ne znam, meni je ovo tek treci polumaraton a po prirodi sam toliko self-involved da samo to sto istrcim meni bude dovoljno da budem prezadovoljna :).
    Cestitam svima!
    <3

    • Tijana

      20.04.2015 at 15:53

      Bravo za vreme! Polumaratoncima je def. mnogo lakše i sve su sitnice što eventualno zafale :)

  5. Marko Koldanov

    20.04.2015 at 12:28

    Ja sam trcao i meni je bilo super. Nisam razocaran, naprotiv prezadovoljan sam rezultatom kojim sam ostvario
    na svoj prvi maraton :) Uz sve prepreke da ne pominjem kisu, vetar i natopljene carape od kojih su mi nokti na stopalima poplavili, uz uzbrdica i nizbrdica. Istrcao sam za 03:38:00 maraton sto je trenutno moj licni rekord :)

    • Tijana

      20.04.2015 at 15:51

      Fantastičan rezultat! Super što ti je motivacija i dalje na nivou :)

      • velimir marinkovic

        20.04.2015 at 18:49

        prosle godine moj rezultat je bio 4:18 na Bg maratonu,ove 3:21 ,skoro sat brze i 55.mesto. Osecaj je odlican,idemo dalje ,sledece godine jos jedan sat brze.Maraton je super stvar.

        • Gojko

          21.04.2015 at 08:34

          Ja ti želim da ostvariš zacrtan plan, a onda i da spustiš vreme ispod 2 sata pa da odeš u legendu!

  6. miloš

    20.04.2015 at 12:33

    ja bih dodao i to da svlačionice treba da budu malo veće i komfornije, kao i pultovi za odlaganje i preuzimanje garderobe, na kojima bi trebalo da radi više ljudi. polumaratonci sa vremenima od oko 2 sata su se smrzli dok su čekali da preuzmu garderobu onako mokri polse trke. u svakom slučaju meni je bilo predivno u subotu, čestitke svima koji su stigli do cilja!

    • Tijana

      20.04.2015 at 15:54

      hvala na komentaru! to sa garderobom je uvek problematično i na većim trkama nije najbolje rešeno… mi obično pravo u kafić na presvlačenje.

  7. Dejan

    20.04.2015 at 13:09

    gdje se mogu naci ove IDEA slike?

  8. Dejan Mirić

    20.04.2015 at 13:23

    Trčao sam u Bgd i bilo je OK , ali bih voleo da se naprave grupe na osnovu najboljeg vremena koje si trčao u prošlih godinu dana i da se kreće na po 5 min razmaka na startu. Gužva je bila velika do 7. 8. km i bukvalno onaj ko je ispred tebe ti diktira tempo…. Od starta trke mi je trebalo 3 minuta da prođem kroz start i počnem trku. Jasno je onda o kakvoj gužvi na stazi se radi. Na drugom km prolazno vreme mi je bilo 12min48sec , a realno je da sam za to vreme kilometar do kilometar ipo napred….. :D

  9. metta15

    20.04.2015 at 13:25

    bez obzira na lose komentare, BG maraton je trka sa najboljom energijom kod nas i tako bi bilo i da je 5 puta losije organizovana. To ne znaci da nista ne treba menjati, vec tu energiju treba iskoristiti.

    Meni je najzalije sto maratonci ostaju usamljeni. U 13h vec se svi razbeze, tako da i sjajni trkaci koji zavrsavaju trku za 3 sata ostaju bez podrske. imam utisak da im se trka posle 15-20 km ne razlikuje mnogo od bilo kog treninga. A resenje je skroz jednostavno – maraton nek pocne u 9, polumaraton u 10. :-) cak vidim to kao sasvim mogucu opcuju kad broj trkaca poraste za par hiljada.

    I znam da mnogi Beogradjani istrce polumaratonsku trku jednom i ne trce vise. Treba vrsiti kampanje tokom cele godine kako bi ti “sezonci” postali stalni takmicari.

    • Zli Kritičar

      21.04.2015 at 08:32

      Žalim slučaj. Trka sa najboljom energijom je Pančevački noćni maraton, ali to je zato što ga organizuju sami maratonci, donose sami svoju okrepu… to jednostavno treba doživeti. Kraj jula, tri puta do sada… Najraspevaniji i najrazigraniji maraton :)

      • nion

        21.04.2015 at 09:52

        Mora da je voda sama dolazila :)

        • Zli Kritičar

          21.04.2015 at 15:59

          Aha! 30 stepeni, prosto kipti iz tebe :)

  10. Sedmi Vrh

    20.04.2015 at 13:26

    Peti put u Beogradu, prvi put 42 km u svom gradu, licni rekord…ipak ukus gorak. Ne poredim Beograd ni sa jednim maratonom i polumaratonom u belom svetu na kojima sam ucestvovao, ali…Na ranijim polumaratonima u rodnom gradu radovao sam se ulasku u ulicu 22.oktobra i podrsci koja je onakva kakva bi trebala da bude celom duzinom staze i kakvu trkaci zasluzuju. Od razdvajanja trase tuga…trcim i zahvaljuem svakome na sporadicnom aplauzu i podrsci, odusevljavam se malim Romima i njihovim roditeljima na Tosinom bunaru, deca na Novom Beogradu kod skretanja iz Tosinog bunara pa do Jurija Gagarina i “baci kosku” mi vracaju veru da ovaj velegrad moze i bolje. Prijatno sam bio iznenadjen bubnjarima na uglu Branka Krsmanovica i Bulevara a jos prijatnije istim ispod mosta u Brankovoj kao i orkestrom na skretanju kod Usca. Od srca sam im zahvalio i radovao se da ih ponovo cujem kada budem ulazio u drugi krug…na zalost svirali su samo za polumaratonce. I ono malo ljudi nestalo je u drugom krugu…na prste mogu da nabrojim najupornije i nije mi tesko da ih se setim. Ako sam nekoga zaboravio izvinjavam se i molim neka me ispravi i podseti: gospodja sa pistaljkom u 22.oktobra, covek pod kisobranom sa leve strane Tosinog Bunara u crnoj jakni, visoki sedi gospodin u crvenoj kabanici u J.Gagarina i sjajna ekipa sa coska pre Sava Centra i spajanja trasa. Uz moje licne cetiri podrske i okrepne stanice, to su ljudi koje sam video i zapamtio u oba kruga. Drugi krug sam vecim delom trcao malo ispred fantasticnog BH pejsera na 4:00 kome skidam kapu do zemlje na sjajno odradjenom poslu. Jos mi odzvanja njegovo hvala, hvala, hvala svakome ko je iole dao podrsku njegovoj grupi u tom drugom krugu…od svega sa Tijanine liste zelja, najvise zelim da se ostvare dve: Bend / DJ na svakom kilometru i navijači / transparenti. Za to nam ne treba organizator, to Beogradjani mozemo mi sami…majice, prijavu, bolje okrepe, toalete pored trase, to je obaveza organizatora, ima dovoljno vremena da animira sponzore i prikupi novac do iduce godine. Nastavite da trcite :)

    • Tijana

      20.04.2015 at 15:48

      Hvala na sjajnom komentaru. Moj utisak je da je maraton zapravo polumaraton i eto i maratonci mogu da ga trče, ali nekako je sve podređeno polumaratonu, od muzike, navijača, publike. Dok ne poraste broj maratonaca, ne vidim kako se to menja na bolje :S

      • Gagsy

        20.04.2015 at 20:26

        Pa dok malo BRC školarci/članovi “porastu” biće pun grad maratonaca :-)

    • Lela

      20.04.2015 at 16:21

      Verujem da dosta maratonaca deli tvoje misljenje…Kao prvi put polumaratonka, s muzikom sam bila blago receno iznenadjena :) TAkav vetar u ledja :) Tako da…podrska da ih bude vise sledece godine….
      A s obzirom da sam Zemunka, i da su oni ocenjeni kao najvatreniji navijaci…jesu malo ove godine posustali. Mada nas najvatreniji navijac nas je peske pratio od Zemuna do grada :)

    • Nikola

      20.04.2015 at 18:59

      Ja samo ne mogu da shvatim da posle svake trke u Srbiji, pa i Beogradskog maratona, svake godine trkaci pisu i govore sta sve ne valja i kako ce sledece godine biti bolje i da im treba pruziti sansu a nista se ne menja. Kao da se trke samo u Srbiji odrzavaju pa ne znaju kako treba. Nek odu organzatori u bilo koju drugu zemlju i nek urade kako to tamo rade.Nego ovde je drugacije, samo da se uzmu pare a trkace ko jebe. I tako ce biti jos dugo u nasoj lepoj i velikoj Srbiji.

  11. MK

    20.04.2015 at 13:36

    Ćao svima, ja sam prvi put ove godine trčala polumaraton. Takođe, prvi put sam u toku priprema trčala duže distance. Za mene je ovo bio lični izazov, ali i osećaj da si deo mase koja sa tobom deli isti entuzijazam i uzbuđenje. Majka me je pitala pre polumaratona “koja je svrha toga da trčiš 21.1km?”, a ja sam nju pitala “koja je svrha ustajanja iz kreveta svakog jutra?”. Zar je neophodno imati neki specijalan razlog da se osećaš ispunjeno? Nakon polumaratona, mama je plakala od ponosa, i to je najlepši osećaj…
    U samoj trci sam uživala do 15-og km, a potom su počeli jaki bolovi u desnom članku. Međutim pokušala sam da se skoncentrišem na druge stvari…tipa na maratonce koji su pored mene i mog partnera za trčanje, prolazili kao strele. Mi smo im aplaudirali i oni su nas motivisali da nastavimo. Za moju prvu trku, cilj mi je bio samo da istrčim :) Nakon ovog iskustva, definitivno ću juriti vreme.
    Hvala svim maratoncima i polumaratoncima, ljudima koji su bodrili sa strane, bakama sa kišobranima i maloj deci koja su nam bacala koske.
    Nezaboravno iskustvo i nezamenljiv osecaj.

    • Filip

      20.04.2015 at 14:37

      Čestitam na prvom istrčanom polumaratonu! :) Tek će te uhvatiti maratonsko ludilo, želja za postizanjem boljih rezultata, jačim treninzima, putovanjima, trkama… što se tiče pitanja koje ti je majka postavila znaj da ćeš ga čuti još mnogo puta, pokušaćeš da objasniš, da dočaraš ljudima taj osećaj, ali oni će te i dalje gledati bezizražajno… uglavnom. Ne mogu svi to da shvate, mora da se proživi. Pozdrav!

      • MK

        20.04.2015 at 15:56

        Hvala, Filipe :) Verujem da će biti tako, i radujem se novim maratonima. Vidimo se na jednom od sledećih.
        Pozdrav!

  12. Filip

    20.04.2015 at 14:32

    Ne kapiram šta je sa slikama, pretpostavljam da je bilo fotografa iz raznih medija, ali valjda je neko slikao “direktno” i za Bg maraton? Prošle godine su bili nekako organizovaniji.

    • Zli Kritičar

      20.04.2015 at 16:44

      Prošle i pretprošle godine su za finišerske fotografije bili zaduženi Mađari – firma koja to radi i ujedno i merenje vremena. Ove godine ih nije bilo. No tu su zato Somborci koji, po starom dobrom običaju, slikaju finiš svih maratonaca! Veliko hvala Arpadu Šarkeziju i Draganu Miliću – kompletni albumi su dostupni pa ako se pronađete na tim fotkama – super!

  13. Lela

    20.04.2015 at 16:16

    Cao svima, takodje sam prvi put trcala polumaraton. Nekako sam znala da cu imati snage da ga istrcim, ali sam se bojala novobeogradskog dela. Negde na 18km mi je bilo najteze. Nisam osecala noge, ali nabacis osmeh i kazes:” To je to…uspela si”… Vrlo emotivno i kao sto kaze Filip uhvatilo me je maratonsko ludilo.
    Organizacija je bila van mojih ocekivanja. U par navrata sam se najezila, ali ne od kise :)
    Autor teksta je naveo odlicne predloge za sledecu godinu. Najvise mi je na cilju nedostajalo zdravo osvezenje :)

  14. astrodule

    20.04.2015 at 16:58

    Niko nije spomenuo one male Francuze kod Vera. Mislim da su tu bili i prošle godine.

  15. Miša

    20.04.2015 at 18:04

    I ja sam istrčao u subotu svoj prvi polumaraton, i to u svojoj 51-oj godini (2:37:55)… ali sigurno ne i poslednji (već muvam ženu da me pusti u Sombor :)… pa na noćni u NS, pa na… voleo bih ga istrčim Ljubljanski, za prvu sezonu dovoljno :)
    Gužva na startu, gaženje uz Ul. Branka Krsmanovića, Dragoljub Đuričić i njegovi bubnjari na prvoj raskrsnici, na Crvenom krstu i ispod Brankovog mosta… još mi bubnjaju u glavi.
    Muzika kod Ušća…
    I marš na Drinu kod Londona, na 400m od cilja…
    I razočarenje kada sam otkrio da nisam uključio GPS na telefonu, pa mi Endomondo nije ubeležio rutu…
    I zaboravljeni gelovi…
    Ali sve to nema veze, bitan je osećaj kada se pređe cilj, kada osetiš udar endorfina posle dodele medalje, udar koji me je ostavio bez daha (u pravom smislu te reči ostao sam bez daha, ponestalo mi je vazduha, nisam mogao da dišem), čestitke sina koji mi je rekao “Tata, dogodine trčimo zajedno”…
    To se nikada ne zaboravlja.
    Mogu samo da zamislim kako je nekim drugim, iskusnijim trkača,
    Ovaj polumaraton ću zauvek pamtiti…
    P.S.
    Pitali su me kako je bilo trčati po kiši, shvatio sam da je bilo kiše kada sam išao da se presvučem :):)

    A umesto kritika organizatoru da budem konstruktivan, pa da sumiram one kritike i predloge koje sam danas pročitao i čuo od prijatelja i kolega kojima sam morao da se pohvalim. Ako sam neki zaboravio, oprostite mi :), a vi ih dopišite.
    Prvo, trka bi trebalo da se održava nedeljom, Beograd je veliki gred, subota je radni dan, tako da je dosta kritika upućeno na “blokiranje grada radi tamo nekih koji trče”.
    Drugo, kao što sam jutros već napisao u vezi parkinga, mogao bi i Parking servis da časti maratonce sa 5 sati besplatnog parkiranja subotom, od 9 do 14, posle 14 se ionako ne plaća. Naravno ovo nije problem ako se usvoji predlog iz tačke 1 :)
    Treće, zbog same publike oko trase i maratonaca koji na kraju sami trče pustim ulucama, mogao bi start maratonske trke da se pomeri sat vremena pre starta polumaratona. gužva je već prisutna, maratonci bi bili u centru pažnje svih, a i smanjila bi se gužva na startu, a povećao broj trkača pri kraju maratonske trke. A uz trasu i na cilju bi bilo mnogo više ljudi da ih dočeka i podrži.
    Četvrto, DJ na svakom kilometru, to je sjajna stvar. Sa trke se sećam oznake na 15om kilometru, pa sledeća se pojavila niotkuda nasred Brankovog mosta (19 km) gde su nestale one tri između između stvarno ne znam
    Peto… To već ostavljam nekom drugom da dopiše, od mene ovoliko (a verovatno sam nešto i zaboravio). Ko što je Tijana u tekstu rekla, ovo neka bude lista želja.
    A na nama samima je da pokušamo ovo da sprovedemo u delo.

  16. Andrija

    20.04.2015 at 19:12

    Do pre nekoliko godina bio sam od onih koji nisu bas blagonaklono gledali na zatvorene ulice…Medjutim… Poceo sam sa trcanjem pre dve godine. Pred novu godinu sam istrcao svoj prvi polumaraton i od tog momenta sam bukvalno ziveo za dan kad cu istrcati BG polumaraton,,, Osecaj fantastican, sto moze da razume samo neko ko je trcao polumaraton, a virus trcanja polumaratona mislim da se tesko “leci”… Još kada je neko u u ul. Narodnog fronta vikao da stizemo ispod 2 casa (moje vreme 1:57:30) nikad ne mogu zaboraviti…

    Celokupna atmosfera dala je Beogradu ambijent prave metropole, a sto nije cest slucaj…

    Prelepo i veliki pozZ svim trkacima, pa da nas na sledecim trkama bude jos vise…

  17. milan

    20.04.2015 at 19:12

    Moj prvi polumaraton 2:03 moglo i brze, ali za prvi put ok.

    • Tama Ra

      20.04.2015 at 23:21

      Čestitke! :)

  18. Slobodan Milovanovic

    20.04.2015 at 23:42

    Istrcao sam ceo maraton 4 sata 20 minuta,vrhunski je bilo,evo vec sad sam dobro zagrejan za nocni novosadski.
    A to za bendove je idealno,posebno onaj deo izmedju onih ciganskih cetvrti(ne vredjam da serazumemo,vec nisam iz bg-a pa nisam siguran koji je to deo bga).
    Sto se tice smokija i grisina ono je smesno,bolje da se ponudi neki sendvic ii nesto slicno…
    I malo vise voca,ako je moguce.
    Stvarno je falilo,kreces drugi krug i onda voca nema bas dugo,bar se meni ucinilo :)

  19. Cveletko

    20.04.2015 at 23:54

    Prvi polumaraton sada. 2011. sam imao tesku povredu kolena I operaciju(Basket I lud covek :)). Rehabilitacija na banjici 6 meseci nakon operacije. Pre godinu dana sam prepesacio krug oko Ade, jer sam shvato da nisam u stanju da trcim ni dve godine nakon operacije!!. Pa sam krenuo da malo trckam, malo hodam, pa samo da trckam, pa da trcim, pa da treniram I eto ga 2h08min. I da u medjuvremenu, ostavio cigare, krenuo zdravo da se hranim, smrsao 17 kila( sto nabacih dok je trajala rehabilitacija :)). To je sustina trcanja….Pozitivne promene su NEMINOVNE ako se covek bavi trcanjem. O stabilnosti, volji I karakteru koji se gradi, o osecaju za druge ljude, o zeljji da se podeli sa drugima ono pozitivno… nema potrebe da pricam bar ne na ovom forumu :) Ja sam se zaljubio u trcanje, a sada posle oporavljene noge I polumaratona, malo odmora pa pripreme za marathon, a I neki triathlon :) Milsim,… mozda nema vise basketa ali lud cvek je jos uvek tu :) Mislim da je najbitnije promovisati trcanje I zdrav zivot. Kako se bude omasovljavalo, a to se vec desava, sve ce doci na svoje.

  20. asics

    21.04.2015 at 10:11

    Drago mi je sto je vecina ljudi zadovoljna. Ja ove godine nisam trcao zato sto sam student koji zivi u Novom Sadu, i put do Beograda + startnina + hrana i drugo bi me izaslo preko 4.000 din. A svi znamo kako studenti zive. Predlog za sledecu godinu – neki studentski popust :)

    • Cvijo

      21.04.2015 at 12:45

      Mene je izašlo 2700 din sa odlaskom na pasta parti u petak. Prijava u januaru 1200, povratna vozna karta BG-NS 460, pa puta 2 i oko 600 din sve ostalo (hrana, voda, sportska pića, banane). Dobrim planiranjem imaš 30% popusta .

  21. dalibor

    21.04.2015 at 16:26

    Pozdrav, zašto tako velika razlika u startnini između domaćih i inozemnih trkača? Bubnjari ispod mosta bili su fenomenalni, još da ih je bilo na više mjesta.Možda malo jača okrepa u drugom krugu na maratonu /sok,kola,energetski napitak/.Usprkos kiši odlično je bilo trčati.

    • Tijana

      23.04.2015 at 00:09

      Organizator bi ti rekao zbog stimulacije domaćeg trčanja. Ja ne znam šta da ti kažem :) Mogli bi da se nađemo svi na 22 evra – na pola!

      • Nikola

        23.04.2015 at 12:35

        Trebalo bi da za strane takmicare bude besplatno ili jeftinije nego za domace ne bi li bilo nesto vise ljudi koji ce trcati maraton. To ima smisla u drzavama u kojima ce i bez stranih takmicara doci 5-10000 maratonaca a ne kod nas gde dodje 300 domacih trkaca. Nego su organizatori glupi ljudi. Nema drugog objasnjenja.

        • somika

          23.04.2015 at 13:15

          Pa nisu glupi nego hoce pare..vrlo su pametni zapravo.

          • Nikola

            23.04.2015 at 13:24

            Ja se izvinjavam. U pravu si. Pametni su za sebe i tako ce biti dokle god im mi dozvoljavamo. I to se odnosi na skoro sve trke u Srbiji.

  22. Jovan R Samardžić

    22.04.2015 at 18:34

    “Nažalost, to 600 maratonaca nije imalo prilike da oseti posle 12
    kilometra i verujem da se njihov utisak mnogo razlikuje. Komentari idu i
    dotle da su ih sekla kola, ljudi, i to je uvek nekako tužan završetak
    dana. Kada se veselje polumaratonaca završi i lagano krenu kućama,
    maratonci ulaze u cilj neprimetno. Bez podrške, pompe, samo sa svojim
    mislima ili ponekim navijačem, uglavnom prijateljima koji ih čekaju.”
    Nazalost potpuno tacno

    • Miša

      22.04.2015 at 22:03

      Bilo bi onda lepo pomeriti start maratonske trke za sat vremena pre polumaratonske, smanjila bi se gužva na startu, a povećala na zadnjim kilometrima, što bi mnogo pomoglo maratoncima. I bilo bi mnogo više publike usput, bila bi lepša atmosfera same trke. Na organizatoru je da razmisli, a na nama da insistiramo na tome.

      • Tijana

        23.04.2015 at 00:08

        Ovo je zapravo jako konstruktivan komentar! Što da ne :)

  23. Nebojša

    23.04.2015 at 15:52

    Bilo bi lepo da se u Beogradu organizuje,jedne godine,noćni maraton..:-)
    mislim da bi bilo dosta ljudi kojima bi to prijalo,mnogi trče i imaju treninge uveče i više su naviknuti na takve uslove,možda bi bolje rezultate ostvarili..:-)
    to je samo ideja,mislim da smo daleko od toga..:-)

    • nion

      23.04.2015 at 15:58

      Pa imas i Ns i Pancevo(ne znam za ovu godinu)a nije daleko

    • Tama Ra

      23.04.2015 at 22:39

      Nebojša, tu trku bih volela da trčim! :)

  24. ivana

    26.04.2015 at 23:17

    Istrčala svoj prvi polumaraton u 54. godini i osečam, se jako ponosnom. Nakon 10 nedeljnih priprema s vremenom 2:13 bez ikakvih problema sam završila trku. Hvala za dobar program priprema! Bilo je diiiivno!!

    • Tama Ra

      27.04.2015 at 23:17

      Draga Ivana, svaka čast! I mi smo malo porasli zbog Vašeg uspeha. :) Nadamo se da nastavljate dalje sa trčanjem. Ako ikako možemo da doprinesemo, na raspolaganju smo. :)

Uključi se u diskusiju

Povezani članci

* BEOGRADSKI MARATON *

Prijave za 3. jesenji Beogradski polumaraton su zvanično otvorene! Svi trkači koji žele da iskoriste priliku da finiširaju trkačku sezonu u velikom stilu i...

* BEOGRADSKI MARATON *

Povodom tradicionalne dm Ženske trke u organizaciji Beogradskog maratona, danas je održana konferencija za medije u hotelu Mona Plaza na kojoj je najavljeno da...

Vesti

Delegacija Beogradskog maratona predvođena direktorom Darkom Habušem prisustvuje prestižnoj Evropskoj trkačkoj biznis konferenciji od 15. do 17. septembra 2022. u Stokholmu, u Švedskoj. Treće...

* BEOGRADSKI MARATON *

Ova priča je verovatno dobro poznata svakom trkaču koji ima iskustva sa trkama: dolazite na trku, počinjete da se raspakujete i shvatate da ste...