Prošlog vikenda, u nedelju 15.jula 2018., održano je prvo otvoreno prvenstvo grada Niša u trekingu, u organizaciji UG Ramona Serbica Ostrovica i PAK Mosor iz Niša, a pod pokroviteljstvom gradske opštine Niška Banja.

Start i cilj su se nalazili na izletištu Banjica nadomak Niša, a u ponudi su bile dve staze, 15 km i 31 km. Prva je bila pešačko-planinarska i nije imala takmičarski karakter, dok su se za dužu distancu dodeljivale nagrade u muškoj i ženskoj kategoriji.

Duža staza (koja je bila deklarisana na 31 km ali je u praksi iznela oko 34 km) imala je čak 9 kontrolnih tačaka sa vodom i okrepom, a budući da je ovo bilo promotivno kolo TLS, startina se nije naplaćivala, a učesnici su imali i besplatan ručak nakon trke!

Na uređenom kupalištu Banjica se moglo kupiti hladno pivo, brčnuti u reci, a domaćin je tu raspalio i roštilj, tako da, uz dobru muziku i još bolje društvo, ni zabava nije izostala.

Treba naglasiti i da su se domaćini svojski potrudili i oko smeštaja, koji je, sa sve poljskim krevetima, bio obezbeđen u lokalnoj školi za sve trkače koji su unapred najavili svoj dolazak.

Dobili smo i detaljna uputstva o tome kako da stignemo na lokaciju trke (sopstvenim prevozom ili prigradskim autobuskim linijama koje voze iz Niša) tako da ovim ljudima stvarno treba odati priznanje za sve što su uradili prethodnog vikenda!

O tome uostalom svedoče i komentari zadovoljnih učesnika:

Biljana Bursać:

Baš sam prijatno iznenadjena organizacijom, pošto im je to bilo prvi put. Okrepe su bile vrhunske, ničega nije manjkalo, a i volonteri su bili na visini zadatka.

Brzi i spretni, što je za mene kao trkača koji ipak juri neki plasman veoma važno. Jedina zamerka ide na markacije, napravile su puno problema, trebalo ih je biti više.

Još veći problem su napravili pojedinci, nesportsko ponašanje jednog od trkača koji je jureći plasman skidao markacije. Jedino je to bacilo mrlju na celu trku.

Staza je bila lepa i teška, zbog tehničkih delova ni malo po mom “trkačkom ukusu”; puno kamenjara, šiblja, uspona i strmih nizbrdica, na šta ja kao pretežno asfaltni trkač nisam navikla.

Ali baš zbog toga, pobeda je još slađa, posebno ako se uzme u obzir da je na stazi bila jedna od naših najboljih trail trkačica, Nevena.

Do sada se nas dve nismo sretale na stazi, i najjači utisak koji nosim sa te trke je činjenica da je započeto još jedno trkačko prijateljstvo.

Upoznale smo se na trci, trčale zajedno i pomagale jedna drugoj najveći deo staze, i to je definitivno ono najlepše što nosim sa ove trke.

Pobede i porazi dođu i prođu, važno je biti čovek u svakoj prilici.

(predivno rečeno, autor teksta se slaže)

Kristijan Stošić:

Ostrovica treking je prijatno iznenađenje za sve takmičare koji su uzeli učešće u istom. Vidi se da se organizator baš potrudio i dao sve od sebe zajedno sa svojim sponzorima.

Što se tiče staze mogu reći da je zahtevna jer nije baš kratka, oko 34km. Vreme je bilo toplo ali su okrepe bile baš bogate i pune svega preko potrebnog za savladavanje tako teškog terena.

Jedina mala zamerka su “slabije” markacije pa smo se malo gubili usput. Ja sam imao lepo društvo u toku trke u vidu Ratka Maksimovica pa smo se zajedno probijali kroz lepe i zahtevne terene ostrovičkih brda.

Nevena Rajković

Bio je ovo zanimljiv vikend u Ostrovici. Dugo sam priželjkivala trku u ovom delu Srbije zato što ima neverovatne stenovite predele, kao i zanimljive trail terene.

Bila je ovo prijateljska trka, kako na stazi tako i nakon završene trke.

Organizatori su se potrudili da lepo ugoste trkače; staza je bila odlično obeležena, okrepa bogata, a startnina besplatna. Imali smo i ručak nakon trke i bogate nagrade za pobednike.

Organizator je zadao domaći zadatak. Sve pohvale od mene! Vidimo se na sledećem trejlu!

Biljana Kostić:

Meni je ovaj vikend bio prelep iz mnogo razloga, a sama trka na Ostrovici i 3. mesto na velikoj stazi u kategoriji žena su fino zaokružili tu celokupnu priču u jedno lepo putešestvije i avanturu.

Sam boravak u prirodi oporavlja, iako postoji neizvestnost u vezi sa svakim sledećim korakom i kilometrom; gde me vode, uzbrdo ili nizbrdo? Preko livada, kamenja, ili kroz šumu? Utabanim, suvim ili blatnjavim stazama?

I uvek je prisutan taj strah i oprez da ne propustim markaciju ali i da se ne povredim preko kamenjara na nizbrdicama – što mi se upravo sada desilo.

Ali odmah sam ustala, popravila krunu na glavi i nastavila dalje.

Imam zamerku kao i, kako verujem, većina drugih trkača, na markacije. Mislim da ih je bilo nedovoljno i da je trebalo da budu fiksne, tj.na kamenu, na drvetu, na zemlji.

Ili pak tako visoko da niko ne moze da ih dohvati jer je očigledno da ih je neko sklanjao, okretao na drugu stranu…skoro svaki trkač je omašio stazu po nekoliko puta.

Organizatorima sve pohvale i zahvalnost za sve što su uradili, i vidi se da su se svojski potrudili oko svega.

Svaka im čast što si izdvojili i nagrade – novčane i vrlo interesantne robne. Odmor pored Nišave posle trke – eh, da je samo mogo da potraje duže!

Boban Lukić:

Ja sam na Ostrovici došao u petak, sa dvoje prijatelja, Ratkom i Milom, koji su takođe trkači. Sem nas, došlo je još petnestak ljudi iz raznih krajeva Srbije.

Domaćini su se iskreno potrudili da se kod njih osećamo lepo, i za njih imam samo reči hvale. Obezbedili su nam smeštaj, spremili su nam večeru, organizovali su kulturno-zabavni program u kome su učestvovali deca iz Ostrovice i okolnih krajeva. Sve je bilo prelepo.

Što se tiči trke, predeli kojima smo trčali su stvarno lepi i raznovrsni, i bilo je uživanje trčati njima. Na svim kontrolnim tačkama imalo je vode i razne okrepe, što je veoma važno jer je dan bio baš topao.

Takođe organizatori su se potrudili i obezbedili vredne nagrade za najbolje tačmičare. Ovo je veoma dobar potez. jer se tako priznaje i ceni nečiji rad i trud.

Raduje me i činjenica da se dosta mladih ljudi uključilo u ovaj projekat, što nije slučaj u drugim klubovima. Mogu da još dodam da su “Ostrovica treking” organizovali ljudi koji svoj posao rade iskreno i s ljubavlju.

Hteo bih da poručim kolegama trkačima da treba da budemo malo iskreniji i da javno pohvalimo ako je neko dobro uradio posao, ili da kritikujemo ako neko nije dobro odradio posao na nekoj trci, jer tako možemo poboljšati nivo organizacije trka i napraviti nešto dobro.

Mi smo ti koji idemo na trke i zbog nas se organizuju trke. Klubovi i društva treba da cene i nagrađajuju ljude koje im donose medalje, jer da bi se došlo do te medalje potrebne su godine velikog rada.

Oni tom medaljom predstavljaju svoj grad, društvo i klub. Takođe i organizatori trka moraju da poboljšaju organizaciju, da nagrađuju najbolje takmičare, jer tako možemo privući veći broj dobrih trkača i podići na viši nivo planinsko trčanje odnosno treking.Konačan poredak na kraju trke

U ženskoj konkurenciji prva tri mesta osvojili su:

  1. Biljana Bursać
  2. Nevena Rajković
  3. Biljana Kostić, PEK Gora, Kragujevac

U muškoj konkurenciji prva tri mesta osvojili su:

  1. Kristijan Stošić, AK Vranjski maratonci
  2. Milovan Milić, PAK Mosor, Niš
  3. Boban Lukić

Za kraj mi ostaje da se zahvalim svim učesnicima na druženju i komentarima, kao i talentovanim trkačima, Maji Milutinović iz PK Železničar i Milošu Rondoviću iz PAK Mosor iz Niša, na logističkoj podršci i gostoprimstvu.

A vas, dragi trkači, pozivam da se oprobate u trejlu i trekingu – možda već početkom avgusta na Otvorenom prvenstvu Timočkog regiona u trekingu ili sredinom meseca na Jadovniku?

Trenirajte vredno i budite pe svega ljudi u svakoj prilici. Sportski pozdrav! N. R.

 

Komentari