Ove godine smo odlučili da Ultra Trkač Srbija učestvuje na UTVV (Ultra Trail Vipava Valley). Tu odluku smo doneli pošto je naša tradicionalna i stara (100 milja Istre) bila u vreme Uskrsa.

Zahvaljujući organizatoru trke smo uspeli da vrlo brzo registrujemo 26 UTS trkača i da ih uspešno smestimo. Smeštaj je bio u novom omladinskom domu, u Ajdovščini. Ajdovščina se nalazi na startu najduže trke , pa nam je start bio odmah tu.

Ponuda trka i organizacija

UTVV nudi sledeće trke: 30km sa 1450m uspona i približno toliko spusta, 51,3km sa 2300m uspona i 2200m spusta i najduža ove godine trka od 106km sa usponom malo ispod 5000m (4800m uspona i 4710m spusta), premda je moj sat pokazao vise od 5000m uspona.

Trka je tehnički dosta zahtevna, a po mom mišljenju zahtevnija i od Istre iste dužine. Organizator je odlično pripremio trku. Dan uoči trke smo dobili sve tehničke informacije o stazi, okrepi, zahtevnosti terena. Moglo je da se čuje i predavanje najlegendarnijeg slovenačkog ultratrkača.

U ponudi za okrepljenje bilo je nekoliko pića, supa, čaj i hrana čak i za takmičare koji su poslednji stigli na cilj. Na nekim mestima, uz okrepljenje, ujutru nas je dočekala muzika i gostoljubivi volonteri.

Naročit utisak na mene je ostavila lepa priroda kroz koju prolazi staza predviđena za trku. Za razliku od Istre, u Vipavi, smo imali 2 drop bag-a.

Doživljaji sa staze

Početak trke je bio u gradiću Ajdovščina (106mnv), između zidina starog rimskog trga. Na startu je bilo veselja, muzike, ali i garde rimskih legionara u autentičnim uniformama.

Put nas je zatim vodio zemljanom stazom, preko visećeg mosta, preko rečice Hubelj, pored vodopada i sve do prvog uspona, planina Kovk (961mnv). Staza je bila strma, ali prijatna, šumska. Posle kraćeg trcanja preko planine usledio je strm uspon na planinu Mali Golak (1495mnv). Poslednjih 200 visinskih metara uspona je bilo izuzetno zahtevno, međutim vredelo je popeti se na vrh. Sledio je potom spust, pa uspon na Malo Goro, planinu Kucelj (1237mnv), do prvog limita u Vitovljah.

Neposredno pre dolaska u limitnu stanicu, u samoj steni i uskoj stazi,  obrušila se na nas oluja, dobro nas oprala i osvežila. Ipak smo bili prisiljeni da nastavimo dalje, do prve okrepe gde smo sačekali da kiša “oslabi”; nastavili smo do prvog drop bag-a i obukli suvu odeću. Nismo se dugo zadržavali. Sledio je pitomiji deo puta, kroz vinograde .

Na jednoj okrepi nas je dočekao slovenački Elvis Presley. Čovek je najbolji Kraljev imitator. Zatim je usledio izuzetno strm uspon na Štjak (400mnv), spust u Vipavsku dolinu do Podnanosa i noćni uspon na Nanos (1248mnv). Na sredini uspona nas je čekalo još jedno presvlačenje. Uspon nije preterano zahtevan.

Oštrim okom, iako je bila noć, mogao se videti svetionik u Savudriji, Nova Gorica i čitav predeo sve do primorja.

Posle uspona smo naišli na 13km relativno zahtevnog spusta, na poslednja 2km tog spusta nas je i organizator upozorio. Na cilju su nas dočekale ovacije i osećali smo se kao pravi pobednici. Najveće ovacije je dobio veći deo grupe UTS-a koji je stigao na cilj u grupi od 12 trkača.

Svakome ko želi da trci dobru trku od 100km, u dobroj organizaciji, u gostoljubivom okruženju, preporučujem da se prijavi za sledeći UTVV. Od 2019. godine u ponudi će biti i trka 100 milja Vipave. Ko ne želi da trči duže trke, a dosta mu je gradskih trka po asfaltu, neka se prijavi za Vipavske trke na 30 ili 50km. Šta god da izaberete nećete se pokajati.