01-grupna

Nedelja je bio dan kada su trkači širom sveta obuli patike i istrčali svoju nezvaničnu trku na jednu milju (1600m). Da ova nesvakidašnja trka u Srbiji ne prođe nezapaženo potrudili su se Nike Run Club i Belgrade Urban Running Team koji su internu trku organizovali na našem najvećem stadionu “Rajko Mitić”.

Ujedno, ova trka poslužila je kao generalna proba i uvod za predstojeći “We Run Belgrade” koji će se održati 6. septembra.

Malo istorije

Treba istaći da trka na jednu milju ima izuzetno dugu tradiciju, te da se vremena ove trke beleže još od davne 1855. godine, mnogo pre prvog Olimpijskog maratona. Takođe, jedina je trka koja nije u metričkom sistemu, a priznata je od strane Svetske atletske federacije. Iz tih razloga, bio je izazov naći se na stazi i istrčati ovu distancu, pa sam se na poziv trkačkih kolega iz BURT-a odazvao sa zadovoljstvom.

Ništa bez podrške

Početak događaja bio je zakazan za 18 časova. Meni kao velikom navijaču Crvene zvezde bila je impozantna činjenica da prvi put neću biti na Severnoj tribini već na samoj stazi. Možda je jedino nedostajao huk sa tribina za potpuni doživljaj, ali je i sjajna atmosfera koju su pravili trkači bila dovoljna da na ovoj trci svako pruži svoj maksimum.

02-BURT SRP zagrevanje

Kao kapiten Serbia Running Project-a, (neki bi rekli suparničkog trkačkog tabora) , moram da istaknem odlično druženje za koje su zaslužne kolege iz NRC/BURT-a, zahvaljujući kojima sam se osećao kao deo ekipe. Upravo ta podrška i prijateljstvo među trkačima je nešto što trčanje kao sport podiže na jedan viši nivo.

Zagrevanje i start

03 - istezanje

Kao i svakoj trci i ovoj je prethodilo istezanje i zagrevanje koje je vodio srpski atletičar Miloš Salaški. Nakon uobičajenih vežbi istezanja usledilo je lagano rastrčavanje, a potom i par ubrzanja kako bi svi spremno dočekali start svoje trke.

Svaki učesnik dobio je simboličnu majicu sa veoma zanimljivim natpisom “So fast. The race is already over” – Tako brzo (da je) trka već gotova.

Zbog velikog broja ljudi koji se našao tog dana na stadionu, organizovano je pet trka, gde je svako bio u onoj grupi koja je bila u skladu sa trenutnom kondicijom pojedinca. Grupe su formirane na osnovu timova BURT i NRC, kategorija momci i devojke, kao i poslednja grupa u kojoj su bili najbrži momci Belgrade Urban Running Team-a. Meni je pripala ta čast da trčim upravo u ovoj grupi.

Svi koji su istrčali jesu pobednici (shvatili to kao kliše ili ne), mada je dobru notu dalo to što su se svi potrudili da daju sve od sebe i da uz zdušnu podršku i navijanje istrče najbrže što mogu.

Dobra konkurencija = dobra trka

2015-08-30_19-32-42DSC_0411

na omiljenom tartanu

Sa zviždukom za početak trke, prijateljstvo je ostalo na startu, dok na stazu stupaju rivalstvo i takmičarski duh. Kako ranije nisam trčao milju, nisam bio siguran šta me očekuje. Ono što je bilo uočljivo već na samom startu trke u kojoj sam učestvovao je činjenica da u ovom klubu ima izuzetno brzih trkača, koji su u potpunosti opravdali ovaj “Najbrži dan”. Na kraju, s obzirom na trenutnu formu, za mene zadovoljavajućih 5’34”90, ali 20 sekundi iza prvoplasiranog Marka Vozaba.

Nakon prolaska kroz cilj usledilo je međusobno čestitanje i komentarisanje same trke.

Hvala na lepoj inicijativi

Kada se saberu utisci, nedeljni dan je lepo iskorišćen, jer toliko pozitivnih ljudi i pozitivne energije ne mogu nikoga ostaviti ravnodušnim. Sjajna uvertira pred nedeljnu trku 6. septembra. Takođe, ostaje ideja za organizovanjem zajedničkog SRP-BURT treninga i uzvraćanja domaćinstva i s naše strane.

2015-08-30_17-35-57DSC_9630