Prošlog vikenda, u subotu 11. Avgusta u Prijepolju, u organizaciji kluba ekstremnih sportova Filjuj, udruženja građana Jadovnik, ASSET-a i Balkanske trkačke lige, održan je četvrti po redu Jadovnički ultramaraton.

U ponudi su bile 4 staze: na 11 km, 22 km, 66 km i 111 km, a ovogodišnja trka okupila je rekordan broj učesnika, oko 250 njih iz ukupno 9 zemalja.

Budući da mi prve dve staze nisu predstavljale izazov, a da sam mnogo toga dobrog čuo o samoj stazi i domaćinima od drugih trkača, odlučio sam da se okušam na stazi “Mate”, na 66 k. To je malo više od onoga što sam priželjkivao (40-45 k) ali šta je tu je.

Posle prepiske sa ljubaznim domaćinima u vezi sa smeštajem i prevozom, ostalo mi je samo da se spakujem i proučim detalje vezane za samu stazu i spisak obavezne opreme.

Staza – utisak i težina

Staza na 66 k imala je ukupno 2450 m uspona, 6 okrepnih stanica, mogućnost slanja preobuke na KT3 koja se nalazila na 26. km i vremenski limit od čak 18 sati.

Najveći deo uspona nalazio se u prvih 35 km, pa je tu trebalo najjače povući. Od te tačke pa do samog kraja, staza je zavijala uglavnom nizbrdo, uz solidnu količinu makadama i asfalta.

Najlepši deo staze, po mom mišljenju, jeste onaj izmedju Prepeća i Kašana (26 – 45 km), ali ako pitate mog cimera, Đoleta, i prvih 26 km su bili melem za oči, sa različitim oblicima planinskog reljefa koji se pomaljao iz jutarnje magle.

Najveće atrakcije usput su svakako prelepi slapovi Sopotnice i plato oko Katunića (nestvarno lepo prostranstvo livada prošarano borovima).

Što se podloge tiče, ona je bila raznovrsna. Imali smo šumske i seoske puteve, kamen, asfalt, makadam, blato, travu… Malo više tvrde podloge nego što bih voleo, ali sve u svemu, vrlo lepo.

Ocena atraktivnosti staze: 8/10

Okrepa 

Okrepa nije bila ista na svakoj kontrolnoj tački ali jeste bila raznovrsna i bilo je dovoljno za sve. Najviše su me oduševile supica, čorbica, sokovi, razno voće i povrće.

Volonteri su bili dobro raspoloženi, pa smo osim svega ovoga mogli da se ogrebemo i za malo piva i rakije. Jedna sugestija za ubuduće: pojačati okrepu na poslednjoj KT.

Bilo bi sjajno da smo tu mogli da dobijemo neko energetsko piće i sok, jer su nam tada bili najpotrebniji.

Ocena: 9/10

Markacije

Prva bojazan su mi bile markacije. Poučen iskustvom sa Ostrovice gde smo se malo gubili jer staza nije bila najbolje markirana, zapitao sam se šta će nas sačekati na Jadovniku.

Ali moji strahovi su se vrlo brzo pokazali kao neosnovani, i u praksi, ovo je bila najbolje markirana staza na kojoj sam trčao!

Svaka staza je imala markacije u svojoj boji i one su bile postavljene na vidljivim mestima i to tako da ih niko nije mogao skinuti jer su bile nanete farbom po drveću, stenju, ogradama i sličnim permanentnim elementima na samom terenu!

Markacija – maksimalna ocena, 10/10.

Prevoz i doček

Glavni sponzor trke bio je Autokodeks i prevoz na relaciji BG – Prijepolje bio je besplatan za prvih 50 takmičara koji su rešili startninu, a moram da napomenem i da nas je nakon tehničkog sastanka u petak uveče organizator poslužio ukusnom pitom od heljde i urmašicama!

Vidi se ko su pravi domaćini, svaka čast, ocena 10/10

Smeštaj

Organizator je takmičarima obezbedio besplatan smeštaj u fiskulturnoj sali lokalne osnovne škole, koja se nalazi odmah preko puta Doma kulture, gde su se nalazili start i cilj trke.

To praktično znači da nam drop bag sa suvom presvlakom u cilju nije bio neophodan jer smo lako mogli doći do svih svojih stvari.

Ko je želeo, mogao je da noći i u konacima manastira Mileševa, do kojih je organizator takođe obezbedio prevoz, ili pak u nekom od preporučenih smeštaja u kojima je važio popust za takmičare!

Ocena: 10/10

Sve u svemu, ja sam se na stazi od 66 k proveo fenomenalno, ali pošto me je zanimalo kakve utiske nose takmičari sa kraćih staza, popričao sam sa Ivanom Budinski, koja je osvojila 2. mesto na 22 km u kategoriji seniorki.

Na moju molbu da prokomentariše glavne aspekte trke, Ivana je rekla sledeće:

Ne znam odakle da počnem! Staza je bila fantastično markirana – ja sam zbog svoje paranoje imala ubačen trek u gps-u, ali i bez treka ni u jednom trenutku nije bilo dileme kuda treba ići.

Takođe, meni je sat izmerio 22.02 km – mislim da se ni na jednoj trci do sada nije toliko precizno poklopila deklarisana dužina trase sa dužinom koju je izmerio moj sat.

Što se staze tiče, u prvom delu je bila jaka uzbrdica, sa nekoliko km asfalta, pa je išao makadam. Mekšeg šumskog puta je bilo u manjem procentu.

Ok, bili smo na planini i svesna sam da ne mogu da očekujem puno zemljanih šumskih staza kao na manjim nadmorskim visinama, ali je bilo možda za nijansu previše makadama za moj ukus.

Priroda je prelepa, pogotovo kad smo se popeli na malo veću nadmorsku visinu; sa nekih tačaka je baš pucao pogled prema kanjonu Mileševke (ako je moja orjentacija tačna).

Velika pohvala za organizatore je što su nam obezbedili mogućnost besplatnog kampovanja u školi preko puta starta – to je bilo super logističko rešenje (za ljude kojima ne smeta spavanje u vreći :))

Ljubazni i uvek predusretljivi domaćin, Vjekoslav Joksimović, rekao je sledeće:

Što se tiče moje ocene maratona, gledano iz ugla organizatora neću da se osvrćem na deo kakva je markacija, okrepne stanice, rad kontrolora i druge detalje vezane za samu organizaciju jer to prepustam isključivo učesnicima.

Ja ću svoj sud dati u delu takmičara i njihovog učešća, mada ni tu nema mnogo šta da se kaže osim reči hvale. Svim učesnicima VELIKO HVALA u ime cele ekipe koja je organizovala ovu manifestaciju tokom koje su ljudi kroz sport mogli da vide prirodno i kulturno blago ovog kraja.

A svesni smo da ima šta da se vidi imajući u vidu da se na samom Jadovniku nalaze 3 zaštićena područja što, koliko mi je poznato, nema niti u jednom delu Srbije, na tako malom prostoru.

Hvala svima još jednom, jer znamo da ima trka sličnih našoj i da svi imaju mogućnost da biraju na kojoj planini će trčati, i nama je posebno drago što su izabrali baš Jadovnik, za koji mnogi nisu znali gde se nalazi, ali su došli u nepoznato i na kraju rekli da odlaze zadovoljni.

Ovo je nama dovoljan podstrek da radimo dalje jer verujemo da nema idealne organizacije, nema toga koji neće napraviti propust.

Što se tiče planova za narednu godinu, kreće se sa novim idejama odmah nakon kratkog odmora od ovogodišnje organizacije.

Jedno je sigurno a to je da će staze biti promenjene i to iz više razloga, a ja ću navesti dva. Prvi je kako bi se izbegla monotonija kod takmičara koji će ponovo doći; ako jednom prođem stazu iz iskustva znam da mi više nije zanimljiva, a drugi razlog je zbog ITRA bodova.

Kako god da bude, učinićemo sve da staza bude zanimljiva za sve učesnike. Svesni smo ekonomske situacije kod nas i već sada mi iz organizacije smo sigurni da povećanja startnina neće biti tj. one će biti fiksne od otvaranja pa sve do zatvaranja prijava.

VELIKI POZDRAV SA JADOVNIKA!!!

Veliko hvala i od mene, naročito domaćinima čiji lepi grad Prijepolje smo posetili ovom prilikom i koji su u svakom trenutku učinili da u njemu svi osećamo dobrodošlo, a zatim i svim trkačima koji su svojim prisustvom ulepšali ovaj vikend.

Sportski pozdrav, uživajte u letu, i vidimo se na stazi! N. R.