Inđija, mesto gde je Zemlja najbliža plavom nebu, organizovala je svoju drugu trejl trku. Planinski klub “Železničar” iz Inđije je odradio organizaciju trke na najbolji mogući način kao i prethodne godine.

Mala udaljenost Inđije od Beograda i Novog Sada učinila je ovu trku zanimljivom za oko 200 zaljubljenika u trejl trčanje.

Start trke krenuo je od Lovačke kuće “Fazan” i to za dve staze, zelenu (10,5km) i plavu (21km).

Bilo je svega

Nakon starta krećemo da trčimo nekih 300 metara asfaltom, nakon čega staza nastavlja da se pruža duž seoskih puteva, šuma, livada, pa čak i oranica. Trčeći stazom stekao sam utisak da se organizator debelo namučio u raščišćavanju trase (uglavnom kroz šumu) kako bi svaki takmičar bezbedno prošao tuda.

Laže onaj ko kaže da je tvrda zemlja u Inđiji. Najzanimljivije je bilo trčati oranicom nekih 400-500 metara. Svakim korakom noga je propadala sve dublje u zemlju. Da nas je kojim slučajem video vlasnik njive kako mu gazimo oranje, svašta bi bilo!

Takođe, zanimljiv deo staze je bio pored jezera na kome su pecaroši zabacivali svoje udice.

Vrhunski obeležena staza trakama i strelicama, tako da je skretanje sa staze bilo svedeno na minimum. Na kontrolnim tačkama stajali su ljudi koji su upisivali startne brojeve takmičara za razliku od klasičnog perforiranja u kontrolnim knjižicama. Ovakav način beleženja prolazaka takmičara je umnogome pomogao da ne dođe do stvaranja gužve na kontrolnim tačkama.

A gde su magarci?

Duž staze stado ovaca izašlo da nas pozdravi. Jagnje jedno malo blebeće pored majke, otpozdravlja nas i daje nam podršku da izguramo do kraja. Takođe, dosta viđenih patrona od metaka od lovaca na raznoraznu divljač na ovim prostorima.

Na cilju medalja sa ucrtanim likom magarca, pitamo se zašto baš on. Pa bilo je prethodne godine i magaraca duž staze, jer svi smo mi nekada u ovom životu ispali magarci u milion nekih situacija. Od organizatora saznajem da su magarci sada u zološkom vrtu u Inđiji.

Trail trčanje je ustvari samo izgovor da bi otišli iz grada u prirodu i uživali  u njenim čarima. I istina je 100%, spojiti lepo i korisno je bio pravi način svakog pojedinca na ovoj trci.