Lisabonski Rock n’ Roll maraton: more, vino, muzika i novi rekordi!

Budući da sam još prilikom svog prvog putovanja preko agencije Run Away Travel postao njihov veliki fan, garmin mi je zapištao  od sreće kad sam na njihovoj FB stranici ugledao oglas za Lisabonski maraton, zakazan za 15. 10. 2017. A kako mi je ovaj grad već neko vreme bio na listi najpoželjnijih destinacija, svoj trkački raspored sam odmah podredio baš ovom putovanju. Kako se sredina oktobra bližila, uzbuđenje je raslo, pojačano činjenicom da su neki meni poznati ljudi takođe rešili da pođu put Portugala! Putujem u zemlju sunca, vina i muzike i to sa poznatim licima, milina!

Opšti utisci o gradu

Budući da je naš boravak u Lisabonu potrajao samo 4 dana, potrudili smo se da ih maksimalno iskoristimo i obiđemo većinu atrakcija: gradski okenarijum, piktoreskne četvrti Belem i Alfamu, poznato letovalište Kaškaiš, Sintru, mesto sa letnjim rezidencijama portugalskih kraljeva (ulaz se plaća od 6 do 15 eur ali ih i te kako vredi posetiti!), kao i Kabo de Roku, nazapadniju tačku evropskog kontinenta do koje se stiže za manje od sat vremena vožnje vozom od grada i sa koje puca neverovatan pogled na Atlantski okean.

Većinu ovih znamenitosti smo obišli u pratnji turističkih vodiča, koji su besplatni ali se moraju rezervisati i očekuju da ih častite (neki uobičajeni bakšiš iznosi 10 eur).

Ako bih morao da biram, na mene lično najjači utisak je ostavila Alfama, nekada sirotinjska četvrt grada koja je danas cela pretvorena u svojevrstan umetnički atelje, jer gde god da se okrenete ugledaćete fasade optočene prelepim mozaičkim pločicama, murale, slike, razne instalacije i uske uličice koje kriju sjajne poglede na niže delove grada.

Celokupan centar obiluje i lokalima raznih vrsta koji se skrivaju u suterenima i prizemljima zgrada, pa nemojte propustiti priliku da probate lokalne riblje specijalitete, đinđu (vrsta višnjevače), pastise i čuveno domaće vino!

Putovanje su ljudi!

Najlepši deo putovanja su nova poznanstva!

Budući da, meni lično, svako putovanje najviše obeleže i ljudi koje tom prilikom upoznam, ovog puta želim da vam predstavim dvoje trkača koje su debitovali na maratonskoj i polumaratonskoj distanci,  a trku opišem njihovim rečima:

Jelisaveta “Magija” Jovičić: čar trčanja nije samo u broju kilometara!

Zašto / kako si počela da se baviš trčanjem?

Pozdrav svim iskusnim i budućim trkačima i trkačicama!  Svoje prve pretrčane kilometre ostvarila sam kao dete i upravo su mi oni bili u mislima tokom trčanja svog prvog maratona u šarenom Lisabonu.

Debitovanje na trci od 42.2 kilometara zaista je predstavljalo veliki izazov za mene! Nakon 3 meseca priprema, motivisanja sebe i forsiranja tela da izdrži beogradske vrućine i asfalt, konačno sam sa svojom trkačkom, RUN AWAY ekipom uzletela ka veseloj prestonici Portugala.

Tvoji utisci o gradu i trci?

Najbolji način da trkačima dočaram Lisabon jeste da naglasim da su šetnje njegovim ulicama i kontakt sa lokalcima učinili da trema pred trku potpuno nestane.

Samo nakon nekoliko sati provedenog u ovakvoj atmosferi, gde sam od ostatka ekipe slušala jedino reči podrške, predosetila sam da je “trka moja” –  ostvariću šta sam zamislila. Tako je i bilo!

Fenomenalna organizacija, divna staza duž obale mora kao i rock n’ roll muzika, doprineli su da svoj prvi maraton završim za 3h i 48 minuta.

Naravno, moram istaći da sam celu trku izdržala sama (jedina sam iz ekipe trčala ceo maraton), staza nije bila ravna, brojne su uzbrdice bile prisutne, vrućina od 33 stepena i vlaga sa mora otežali su moje trčanje ali na kraju i uvećali osećaj pobede!

Ovako važan dan uokvirila sam provodom sa divnim ljudima sa kojima sam doputovala i koje sam u stvari i upoznala na ovom putovanju. Dobiti tolike pohvale i iskrene čestitke od ljudi koje poznajem svega nekoliko dana, bilo je prosto neverovatno.

vesela ekipa

Zaista jedno divno iskustvo, veselo putovanje u još veselijoj družini! Cilj od 42. 2 kilometra je ostvaren na destinaciji koja je itekako dorasla ovakvom životnom – trkačkom iskustvu!

Dok pišem ovaj tekst i sabiram sve svoje trke, pređene staze i medalje, mogu reći da čar trčanja nije u broju istrčanih kilometara već u broju novostečenih prijatelja, obilasku novih mesta i destinacija i svakako u ličnom osećaju vrednosti, pobede i prevazilaženja sopstvenih granica. I zato, obuj patike, izađi na svež vazduh i korak po korak, priključi se ovom zanimljivom sportu, jer ti to možes!

……………………………………………………………………………..

Ivan Tošić: oduševila me je trkačka kultura!

Zašto / kako si počeo da se baviš trčanjem?

Oduvek sam se bavio sportom; u osnovnoj školi su to bili atletika, tenis, kajak, dok sam se sa trčanjem prvi put sreo nakon povrede zadnje lože, ali to je bilo povremeno, bez određenog plana i ideje.

Kako je posao krenuo da me seli, od Srbije do Rusije pa nazad do Crne Gore, tako sam prestao sa aktivnom rekreacijom. Sve do novembra 2016. god. kada mi je iskočio oglas na FB koji je glasio “škola trčanja, upis u nedelju”. Iz nekog razloga sam bio privučen odmah, tako da sam otišao i upisao se. Najbolja stvar koju za sebe uradio u dugo, dugo vremena.

Znajući da me čeka naporna poslovna zima nisam se mnogo forsirao na testiranju, tako da je istrčanih  400 m zaista bio moj maksimum u tom trenutku. To me je smestilo u početnu grupu A1, koja je tog novembra trčala jedva 400 m, dok je već narednog aprila 2017. trčala 10 km! Naučili smo da trčimo, da se zagrevamo i istežemo, ušli smo u jedan novi, divan i drugačiji svet.

Trčanje je postalo društveni (socijalni) sport, sa konkretnim ciljem u konkretnom programu. Moj svet je zauvek promenjen na bolje.

Tvoji utisci o gradu i trci?

Moja prva trka te distance. Srećom, nije prva trka na kojoj sam učestvovao, tako da koliko-toliko imam sa čime da poredim. Generalni utisak: izuzetno dobro organizovano.

Preuzimanje paketa mi je bilo malo čudno, možda čak i haotično, pošto su se stvari preuzimale na nekoliko punktova: prvo brojevi, pa majice i torbe. A zihernadle su dobili samo oni koji su ih tražili.

Dan trke je osvanuo divan i vedar, ali jako topao: 33 stepena, bez vetra i sa dosta vlage. U danima pre trke je bilo i malo oblaka, ali na dan trke nismo bili te sreće. Ovo je bila klasična letnja i teška trka.

Sam polumaraton je kretao sa sredine mosta Vasko de Gama. Odlazak na start je bio organizovan autobusima od ekspo centra i to je odlično funkcionisalo, bar za nas koji smo tamo došli dovoljno rano.

Početak trke

Sama ideja da se kreće sa najdužeg mosta Evrope je fenomenalna. Tim pre što je autobus morao da pređe most, okrene se, pa tek onda dostavi trkače na start. Kompletna turistička uživancija.

Startna zona je na svakih 25 m imala hemijske toalete i mobilne pisoare, tako da je svako mogao da odradi toalet pre starta. Za svaku pohvalu, tim pre što smo svi krenuli bar 2,5-3 sata ranije iz hotela.

Na papiru, trasa je bila sjajna: 5- 6km na mostu, zatim spuštanje u stambenu zonu, pa uz more i onda odvajanje ka gradu, okret i silazak ka cilju. Silazak obično znači da postoji uspon i to je jedna od karakteristika trase: uspon na 18. i 19. kilometru. Lepo, ali nimalo zabavno. Morao sam da ga prepešačim, a time sam se ohladio za nijansu više nego što treba, tako da su me na spustu sačekali grčevi.

Trasa uz more je maltene u industrijskom delu, tako da je prilično monotono, a na stranu što se tu potpuno ispoljilo sunčano vreme, tako da je bilo izuzeno vruće, sparno i jako teško.

Stvar koja me je potpuno oduševila je trkačka kultura! Svako ko bi usporavao se sam pomerao u desno, a skroz desno su bili hodači. Kako ko nastavlja da trči, samo se pomera ulevo. To sve funkcioniše glatko, bez guranja i nervoze. Predivno.

Kada sumiram sve utiske, više je lepih vezanih za grad, trasu i atmosferu, nego za samo trčanje. Ono je prošlo kako je prošlo, prvi mi je polumaraton, pamtiću ga po svim lepotama Lisabona ali i po vremenu. A vreme od 2:30 neće dugo biti moje vreme, to će neka naredna trka da reguliše :)