Godinu smo započeli sa jednim krosom, što bi Zoran Milovanović (direktor trke) rekao: “prava kros trka, po engleskim standardima!

Božićna brdska kros trka, održana 5. januara u Smederevskoj Palanci, ispunila je očekivanja trkača, a ovo prvo izdanje će se pamtiti najviše po enormnoj količini blata koje smo vukli na nogama i koje je trku učinilo krajnje uzbudljivom!

Pobednik u seniorskoj konkurenciji na 12k: Predrag Dragićević

U startnoj zoni bilo je muzike, u startnom paketu bandana i bon za ručak, posle trke plastična medalja, zatim pasulj u restoranu na jezeru Kudreč. Pehari za prva mesta u svim kategorijama, a bilo je dosta starosnih kategorija. Nije nam bio potreban gpx, ali jeste pažnja. Savršeno označena staza i mnogo uputa od strane organizatora. Dragi domaćini. Prava planinarska priča.

A evo kakvi su utisci dvoje trkača:

Goran: Skijanje se lako uči, ko je blesav da sedi kući

Na samom početku godine javila mi se velika „glad“ za trkama a nekako su mi posebno interesantne destinacije na koje idem prvi put. Božićna brdska trka je planirana od kako smo ugledali raspis (početkom decembra) i brzo je napravljen dogovor sa ekipom (PSK Balkan crew).

Start je bio kod Kudrečkog jezera i posle kraćeg trča po asfaltu ulazi se u šumicu gde kreće prava trail priča. Od početka sam znao da će biti blata jer je dan ranije padala kiša, a tokom vožnje do Smederevske Palanke pratili su nas kraći naleti vejavice.

“Balkanci” svuda zajedno

„Kako god to blato i nije neki ometajući faktor“ mislim se u sebi na prvoj uzbrdici u šumi gde već kreće blago klizanje, nakupio sam se blata na Dunavskoj štafeti u Čortanovcima krajem godine i reko’ ništa me ne može iznenaditi. Sneg je počeo lagano da pada i to je bilo čarobno…

Na žalost ta čarolija je kratko potrajala jer ono što je usledilo mogu nazvati nekom vrstom „paklenog“ blata – to su bili slojevi, vukao sam u nekim momentima par kila sigurno, prštalo je na sve strane i mogao sam par puta ozbiljno da se polupam naročito na strmijim nizbrdicama.

Ono što je bilo najvažnije je održati fokus i ne „padati“ mentalno jer glupo je očajavati zbog takve sitnice zvano blato, a i nije ni prvi ni poslednji put da će me zadesiti takav teren. Staza je meni dosta zanimljiva, mada možda i ne bi bila toliko zanimljiva da nije bilo već pomenutog blata (par zanimljivih uzbrdica i nezgodnih nizbrdica gde sam se bukvalno osećao kao skijaš).

Markacija perfektna, okrepa OK, čekiranje smor

Odlično je sve bilo obeleženo i nije bilo teoretske šanse da se čovek izgubi (što meni često zna da se desi), stvarno je organizacija u tom pogledu bila besprekorna. Što se tiče okrepa, bilo ih je, ako se dobro sećam na dve kontrolne tačke, neko bi rekao malo – ja lično za to nisam mnogo mario jer mi okrepa za tu dužinu staze i nije bila potrebna.

Trku sam završio blatnjav kao prase, patike su neprepoznatljive ali generalno kompletan utisak nakon završene trke je bio pozitivan.

Trkači su startovali u tri talasa, zavisno od distance

Pred start i nakon cilja su me malo nervirali ljudi iz organizacije… E sad, mislim da su oni baš bili u fazonu da sve to prođe bez greške pa su možda malo preterivali u nekim stvarima… Bilo je smaranja oko tih čipova pred start, gde si morao da se čekiraš, pa se tu pravila manja gužva. Nakon cilja vraćaš čip gde ti na licu mesta štampaju rezultat, a meni nije bila overena treća kontrola i ja naravno tu odmah ulećem u frku, što na kraju nije bilo potrebno jer je ta treća overa većini predstavljala problem (nije valjda radila kako treba).

Sledeće godine – obavezno ponoviti!

Za kraj ipak sve pohvale za organizaciju (na ručku – inače odličan suljpa – nam je čak i prišao jedan od organizatora i pitao za mišljenje o stazi, markacijama..) jer vreme ne možeš zimi da podesiš da bude idealno… u želji, možda, da organizuju perfektnu trail trku, bili su pomalo kruti, ali po nekom mom kriterijumu ipak su maksimalno ispoštovali trkače i verovatno ostavili otvorena vrata za većinu da se ponovo tamo pojave sledeće godine (uključujući i mene).

Na jednoj tački trkači su se izvlačili uz pomoć konopca

Slobodanka: Priča sa srećnim krajem

(Nju je drugarica nagovorila da zajedno istrče, a na kraju su završile na različitim stazama. Slobodanka je, u svojoj kategoriji, osvojila prvo mesto na 6km)

Moja tužna priča sa srećnim krajem! Ja sam pre svega planinar i nisam navikla da se takmičim ni sa kim, niti da jurim nekakav “pace”, nego da uživam u prirodi. Tako da ni ovo nisam shvatila tako, već mi je cilj bio da samo istrčim trku. A sve ostalo se jednostavno dogodilo, ali je moram priznati super osećaj i lep početak godine

Pehar nisam ni uzela, nisam ni čula kad su me prozivali, jer nisam ni očekivala da ću biti u prva tri mesta, a kamoli na prvom. Tek kad sam došla kući i videla rezultate shvatila sam da sam prva. Šou!

Skroz sam nova u svetu trčanja, imala sam par trka, navukli me ovi moji prijatelji… Ali kako sam krenula preda mnom je ozbiljna trkačka karijera :)

All in all, meni je bilo super, nisam obraćala pažnju na to da li je bilo nekih propusta u organizaciji, a to prvo mesto je samo bilo slatko iznenađenje na kraju…

Bilo je i snega i svega

Rezultati trke

Rezultati trke, po kategorijama, nalaze se na ovom LINKU.

S obzirom da je ovo prvo izdanje, rezultati su ujedno i rekordi staze! Trčale su se tri distance, 3k, 6k, 12k.

Na 12 km najbrži su bili:

  • Predrag Dragićević 61:09
  • Dušan Marković 61:13
  • Marko Jovanović 61:50
  • Dragana Dokmanović 76:58
  • Dragana Milanović 80:21
  • Ivana Cenerić 83:22

Fotografije i dalje pristižu, a možete ih naći na sajtu trke.

Hvala organizatorima na divnom gostoprimstvu i trkačima na sjajnoj atmosferi! Goranu i Slobodanki hvala za utiske koje su podelili. Vidimo se pred naredni Božić na istom mestu!