blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

Trkači reporteri

39. Pariski maraton

39. Pariski maraton održan je 12. aprila i startnu liniju, na dnu avenije Šanz-Elize, pregazilo je 41.342 učesnika, što je Grad svetlosti uvrstilo među tri najveća maratona sveta. Vreme je bilo sunčano i prijatno, a polasci u talasima učinili su da tokom trke ne bude gužve.

Start 39. Pariskog maratona na aveniji Šanz-Elize

Start 39. Pariskog maratona na aveniji Šanz-Elize

Start 39. Pariskog maratona na aveniji Šanz-Elize

Elita maratonaca, koja je povela trku, sastojala se većinom od Kenijaca i Etiopljana. Najveće pitanje nije bilo ko će da pobedi, nego da li će uspeti da obori rekord staze od 2h05m03s koji je prošle godine postavio etiopski majstor Kenenisa Bekele. Naime, višestruki olimpijski i svetski šampion u disciplinama pet i deset hiljada metara, odlučio se da pređe na maraton, te je za prvu trku izabrao Pariz, gde je oborio rekord staze.

Drugo vreme sezone

Ovogodišnji pobednik, kenijski atletičar Mark Korir, nije uspeo da obori prošlogodišnji rekord, te je ostvario vreme od 2h05m49s i tako zaradio nagradu od 50 hiljada evra. Međutim, njegov rezultat je, ipak, drugo vreme sezone, dvadeset sekundi slabije od Beranuovog rezultata u Dubaiju. Najbrža žena pariskog maratona bila je Etiopljanka Meseret Mengistu sa vremenom od 2h23m26s, oborivši tako svoj lični rekord i zaradivši nagradu od 50 hiljada evra.

pariski maraton pobednik

Mark Korir (Kenija), pobednik maratona – 2h05m49s

 

 

Dominacija Kenijaca i Etiopljana se nastavila, ali to nije sprečilo sve ostale učesnike da uživaju u trci i pokušaju da se prevaziđu prvi put ili da poboljšaju svoj lični rekord.

Broj učesnika, u odnosu na prošlu godinu, ostao je stabilan, dok je broj onih koji su napustili trku ili su bili diskvalifikovani, pao sa 4 na 3 odsto. Broj učesnica se povećao i prešao 23 odsto, dok je više od jedne trećine učesnika trčalo svoj prvi maraton.

Pariz je, prema svim istraživanjima, prva svetska turistička odrednica, što se videlo i u sastavu učesnika maratona. Naime, 40 odsto trkača su stranci iz 137 zemalja. Najbrojniji su Englezi, Amerikanci, Italijani i Španci. Prosek godina trkača je 41, a srednje vreme trke je 4h08m (4h01m muškarci, 4h31m žene). Najsporiji učesnik je 42 km prešao za 7h55m56s. Najveći deo učesnika postiglo je vreme između 3h30m i 4h30m (52 %), a samo 47 učesnika maraton su završili vremenom izpod 2h30m.

pariski maraton pobednica

Meseret Mengistu (Etiopija) najbrža žena Pariskog maratona – 2h23m26s

 

Najlepša staza na svetu

Pariski maraton nije brza staza kao Berlin, tako da se svetski rekordi ovde ne obaraju. Međutim, Pariski maraton spada u, verovatno, nekoliko najlepših staza sveta. Start je na aveniji Šanz-Elize, a potom se prolazi preko trga Konkord sa pogledom na Skupštinu.

Nastavlja se ulicom Rivoli, pored parka Tiljerije, muzeja Luvr i crkve Notr-Dam. Po prolasku trga Bastilje ide se ka Vensenskom dvorcu, a potom se prolazi kroz Vensensku šumu, park engleskog tipa površine od hiljadu hektara.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Po izlasku iz parka, nastavlja se pariskim ulicama i silazi se na kejove Sene, sa pogledom na levu obalu. Na ulice se vraća kod Muzeja moderne umetnosti i prolazi se u blizini Ajfelove kule. Potom se ulazi u Bulonjsku šumu (850 hektara), zapadnom plućnom krilu Grada svetlosti, i na cilj se stiže u aveniji Foš, jednoj od najluksuznijih pariskih ulica.

Denivelacija nije velika, nekih tridesetak metara, ali se dâ osetiti, posebno od 30. km, kada noge otežaju, kada zalihe glikogena krenu ka minimumu i kada se učesnici sete stare trkačke istine da maraton počinje tek na 30-om kilometru.

Savršena organizacija

Pariski maraton je već više godina u organizaciji porodice Amori (ASO), organizatora biciklističke trke Tour de France i vlasnika sportskog dnevnika Equipe. Svojim dolaskom, oni su podigli cene učešća na maratonu (upisnina oko 100 €), ali su podigli i organizacioni nivo.

Start se izvodi u talasima da bi se izbeglo zagušenje, okrepljenje je savršeno organizovano sa flašicama mineralne vode, šećerom i voćem, mestima za hlađenje vodom. Brojni orkestri uveseljavaju trkače, a o zdravlju i sigurnosti brinu se hitna pomoć i civilna zaštita. Na cilju, organizacija je takođe besprekorna, volonteri su brzi i uslužni, a okrepljenje je obilato.

Posle ulaska u cilj, travnjaci avenije Foš omogućavaju odmor, a brojne porodice, iščekujući svoje takmičare, čak i piknikuju u senkama tek olistalih kestenova. Publika, domaća i međunarodna, zdušno bodri trkače, izvikujući njihova imena, pročitana ispod broja na grudima.

Pariski maraton je veličanstven sportski praznik u kome najvažniji trkači nisu iz malobrojne elite koja stazu pređe za manje od 150 minuta. Pravi heroji su svi oni nepoznati muškarci i žene, koji uprkos svojim porodičnim i profesionalnim obavezama, uprkos svojim godinama i uprkos mnogim životnim odricanjima, maraton završe umorni, bolnih i drhtavih nogu, ali srećni, nasmejani, ozareni, jer su na trci pobedili sâmog sebe.

 

 

 

Advertisement. Scroll to continue reading.

15 Comments

15 Comments

  1. Goran Slovakovic

    28.04.2015 at 09:30

    Najpre bih se od sveg srca zahvalio autoru ovog teksta na detaljnim uputstvima, odgovorima i korisnim savetima, koje sam dobio na ovom sajtu, u rublici komentara na jedan od predhodnih, starijih clanaka (“Trcanje u Parizu”), neposredno nakon sto sam se registrovao za maraton u Parizu. Zaista je sve bilo onako kako mi je tada receno…

    Pariski maraton je u ovom clanku zaista verno prikazan. Posto nikada ranije nisam trcao izvan Srbije, ne mogu ga porediti sa drugim svetskim desavanjima ovoga tipa. I pored toga ostajem pod utiskom da lepsu stazu za trcanje maratona na nasoj planeti (a i sire) nije moguce naci. Zaista sam svakog momenta uzivao… Zabave (u vidu muzicara raznih zanrova) na svakom cosku… Morao sam da zapevam sa nepoznatim rokerimamoju omiljenu “Sweet little sixteen”, iako sam svestan bio da takve stvari nepotrebno oduzimaju snagu. Podrska na svakom koraku… Prija kad cujete kako vas Parizani bodre, posto su procitali vase ime sa broja na grudima, sa recima koji zvuce kao – “Ale Goran, ale…”. Mojoj deci se to jako svidelo, pa su to danima ponavljale.

    Staza nije teska, u poredjenju sa beogradskom. Ipak, barem u odnosu na nas maraton, mora se reci da sve vreme tokom trke ne mozete bas slobodno da trcite. Reka ljudi protice ulicama Pariza od starta do cilja. Moj je utisak da sve vreme nisam mogao slobodno da trcim svojim planiranim tempom (na primer, moj 34 kilometar je oko 20 sekundi brzi od 8 kilometra, sto nije obicno slucaj – valjda zato sto su ulice u tom trenutku malo prosirile)… To naravno i nije mnogo bitno kad trcite u Parizu. Ipak, zao mi je sto prilikom registrovanja nisam prijavio bolje vreme. Naveo sam svoj rezultat sa predhodnog maratona u Beogradu – 04:00, i na osnovu toga mi je odredjeno startno vreme zajedno sa trkacima koji su prijavili isto vreme. Imao sam neki svoj plan trke, napravljen na osnovu treninga, koji je gadjao vreme od oko 3:50. Na kraju je bilo 4:03:21. Svakako sam zadovoljan, ali bih sledeci put sigurno naveo optimisticku procenu vremena pri registraciji (sto inace svi rade, po priznanju mladjane Francuskinje sa kojom sam razmenio par recenica na startu).

    Da ne duzim previse – trcanje u Parizu je zaista dogadjaj koji cu dugo pamtiti, i rado cu ga se prisecati. Za svaku preporuku…

    Pozdrav Aleksande!

    • Tijana

      28.04.2015 at 14:19

      Bravo i svaka čast za rezultat uprkos svemu!

      • Goran

        29.04.2015 at 09:14

        Hvala! Naravno, i ja sam zadovoljan postignutim.

        Pored svega, ja sam presrecan sto mi se desio maraton u Parizu… Splet fenomenalno srecnih okolnosti… Zapravo treba da zahvalim svojoj zeni koja je organizovala turisticku porodicnu posetu Parizu u vreme uskrsnjeg decijeg raspusta (njena vekovna zelja), ne znajuci da se bas u tom terminu desava za mene nesto tako znacajno… Sreci mojoj nije bilo kraja kad sam istrazujuci trkacka desavanjia u Parizu otkrio da se bas u tom terminu odrzava maraton…

        Pozdrav!

  2. Aleksandar Manić

    28.04.2015 at 14:11

    Cao Gorane.
    Imali smo srece sa vremenom – suncano i toplo. Ja sam posle trke pozurio kuci, da odmorim i da jedem prvi mrsni rucak posle Velikog posta. U petak i u subotu sam izasao na lagani kratki futing, da mi krv prostruji (meni su treninzi u Vensenskoj sumi, bas onuda kuda smo prolazili). Inace, poceo je upis za narednu godinu. Cena je 99 €.

    • Tijana

      28.04.2015 at 14:20

      Ako ikada budem trčala maraton – biće to Pariz!

      • Aleksandar Manić

        28.04.2015 at 14:32

        Tu es bienvenue !

    • Goran

      29.04.2015 at 09:47

      Ciao Aleksandre,

      Ja sam posle trke imao oko 2 sata da se oporavim… Posle toga je na dnevnom redu bio Monmartr (stepenice su bolele…). Narednih nekoliko dana su takodje pregurani na nogama, uglavnom u setnji. Ne mogu da se zalim, Pariz je stvarno divan grad… Parkovi, trgovi, male sarmantne ulicice krcate kafeima i restoranima sa sjajnom (doduse, ne bas jeftinom) klopom… Mislim da ste srecni sto zivite (i trcite) bas u Parizu… Cestitke za istrcan maraton nakon Velikog posta! Interesantno bi bilo cuti kako ste se hranili nedelju dana pred trku…

      Ja sam sledeci put trcao 6 dana kasnije – beogradski polumaraton (mnogo bi bilo da sam ponovo trcao ceo…). Lomio sam se – treba ili ne teba to da radim… Na kraju je ispalo dobro. Noge su mi i dalje bile teske, ali ne preterano. Uspevao sam da ignorisem problem, izuzev na uzbrdicama (bilo na drugom ili na 19-om kilometru), kada je bolelo, pa sam morao da usporavam… Kakogod, na kraju sam imao vreme bolje nego sto sam ocekivao – 1:44:55… Mislim da ja inace ne mogu mnogo bolje… Mozda minut, eventualno dva, ali to su neka moja ogranicenja…

      Jako bih voleo da ovo ne bude moj poslednji maraton u Parizu… Ipak, sumnjam da ce se prica ponoviti sledece godine.

      Hvala na savetima i odgovorima koje ste mi prosledili u danima kada mi je sve oko trcanja u Parizu bilo potpuno nepoznato…

      Pozdrav!

      • Aleksandar Manić

        29.04.2015 at 13:08

        Svaka cast za Bgd polumaraton posle pariskog maratona ! Nije preporucljivo, ali preziveo si. Odmaraj sada i idi na plivanje ili vozaj biciklu, da bi ti se organizam lakse oporavio.

        Inace, tokom zadnje nedelje sam jeo, u prva tri dana, povrce i integralni hleb (i trenirao – kratki ali intezivni treninzi). A u toku druga tri dana bulgur, hleb, pirinac, spagete (sve integralno), krompir, uz ribu i plodove mora, a sa sasvim malo povrca. Dorucak pred trku – integralni hleb sa malo putera i meda, a na kraju vrlo mladi beli sir, skoro tecan. Dok sam isao na start, malo mlevenih oraha i badema pomesanih sa izgnjecenim urmama.

        • Goran

          29.04.2015 at 16:37

          Plasio sam se, i imao velike dileme pred BG polumaraton… Znao sam da nije preporucljivo, ali sam sa druge strane imao veliki problem da sedim u kuci dok se u mom gradu desava trkacki dogadjaj godine, u kome ucestvuju moji brojni drugari. Na kraju sam sebe ubedio da cu svesno odustati ako budem osetio da imam probleme. Na srecu, ako izuzmem brdovite deonice, sve vreme sam uzivao…

          Posle BG polumaratona sam 4 dana odmarao, i setao po malo… Nakon toga sam poceo sa laganim trcanjem… Sada je vec sve po starom. Ponovo trcim po nekom svom ustaljenom planu, svako drugo jutro (mislim da sam citao vas veoma dobar clanak o trcanju na prazan stomak – imao bih tu sta da dodam…), razlicite vrste treninga (tempo, deonice – nekoliko tipova, i vikendom duzina). Takodje se secam iz nekog vaseg clanka da se preporucuje duza pauza posle maratona. Valjda zbog mog strasno brzog nacina zivota ne mogu da izdrzim duze vreme bez jutarnjeg izlaska na moju stazu pored Save…

          Uh, recepti za ishranu koje cu probati da usvojim… Ja imam naviku da 2 sata pred trku popijem sveze napravljeni sok od jedne vece cvekle, i jedne pomorandze… Cvekla prilicno poboljsava izdrzljivost, i cini mi se da to kod mene radi… Mada, moguce je i da uobrazavam… Kakogod, probajte na treningu… Moze se dosta toga naci na tu temu ako se malo prosvrlja po google-u (kljucne reci beet root + running).

          • Aleksandar Manić

            29.04.2015 at 18:04

            Cvekla je izvanredna (ja je najvise volim sa belim lukom), ali dorucak pred trku mora da bude konkretniji, da obezbedi dodatnu kolicinu energije koja ce biti upotrebljena tokom trke kada se potrosi ona iz jetre, kada se nacnu misicne zalihe i kada se pocnu da dodaju gelovi. Onaj cuveni “maratonski zid” samo je nedostatak glikogena, pa mozak, koji se hrani samo secerom (4 g/h), pocne da zatvara roletne.

            Ako nisi naviknut na integralno brasno, onda uzmi hleb od rafiniranog brasna, dodaj malo masnoce (puter, margarin), potom med, dzem ili sta vec volis (slatko, znaci ugljeni hidrati, ali ne masno), malo bezmasnog mladog sira, ili parce sunke bez masnoce, ili jedno kuvano jaje (proteini). Ako trpis dobro biljna vlakna, onda mozes da dodas malo suvog voca (smokve, urme, mlevene bademe…) i, naravno, da pijes vodu, jer asimilacija ugljenih
            hidrata trazi vodu. To sve pojedes dva do tri sata pred pocetak trke. Pazi sa kafom i cajem, oni su diuretici.

            Dok cekas start, mozes da pijuckas neko izotonicno pice, takodje iz domace radinosti. I, na kraju, jedna stvar vrlo bitna, ako mozes, nekoliko minuta pred start trebas da mokris (nezavisno sto si na Sanz-Elizeu, najlepsoj aveniji Grada svetlosti), da ne bi morao da se zaustavljas kasnije i gubis vreme.

          • Goran

            30.04.2015 at 08:58

            Slazem se sa svim izrecenim ovde… Cveklu sam spomenuo zato sto se o njoj ne prica mnogo, a mislim da ima jako dobre osobine za nas trkace… Naravno, nekoliko dana pred trku, ugljeni hidrati su glavni… Probajte palacinke sa 50-60% heljdinog brasna, sa medom, cimetom i orasima…

            Pred trku sam (pored opisanog soka od cvekle) pojeo veliku porciju kacamaka, i grickao sam one pistace koje smo dobili u paketu… Na samu trku uvek ponesem malu sportsku flasicu sa izuzetno jakom limunadom (puno limuna i meda), i to popijem do nekog 20-og kilometra. U Beogradu me je prosle godine cekala porodica na Novom Beogradu, i dodavala drugu i trecu (u drugom krugu) flasicu, te gelove uopste nisam koristio. Ove godine u Parizu sam morao posle 20-og km da predjem na gelove…

  3. Eleonora

    28.04.2015 at 19:30

    Apsolutno sam saglasna! To je bio moj prvi maraton, i ne mogu da budem zadovoljnija iskustvom. Pariz dobro poznajem, rado posecujem, i sigurno cu se vracati ponovo na maraton. Organizacija je bila fantasticna, svakako mnogo bolja od trka koje sam trcala u Americi, gde zivim. Moja jedina primebda se odnosi na kore od banana i pomorandzi nakon okrepnih stanica, ali ni to nije bilo tako strasno. Licno bi mi prijalo malo hladnije vreme, ali onakav suncan dan u Parizu je svakako bio fantastican! Pozdrav!

    • Aleksandar Manić

      28.04.2015 at 23:52

      Ne samo kore od banana, nego i plastične flašice koje nevaspitani trkači bacaju na sredinu puta, umesto da ih bace sa strane. Ali, to spada u vaspitanje, što ne može da se kontroliše.

  4. Milan

    28.04.2015 at 20:14

    Ako bude neki organizovan prevoz iz Srbije,mozda bih isao na ovaj maraton….

  5. Masan

    28.04.2015 at 21:32

    2:56;45

Uključi se u diskusiju

Advertisement

Advertisement
Advertisement

Trčite li vi po kiši?

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...

Povezani članci

Tehnika trčanja

Tempo twist treninzi su treninzi koji se trče na i oko brzine laktatnog praga. Ovo je brzina na kojoj dolazi do nagomilavanja mlečne kiseline...

Ona trči

Novo istraživanje pokazuje da postoje razlike u načinu na koji se muška i ženska srca prilagođavaju maratonskom treningu Tokom poslednjih nekoliko decenija, sportistkinje su...

* Naslovna

Pekinški maraton koji je ovog vikenda trebalo da se održi je odložen do daljnjeg. Kina nastoji da suzbije epidemiju i da se vrati na...

* Naslovna

Zakazivan i otkazivan u više navrata, 44. Pariski maraton, sa godinu i po dana zakašnjenja, održan je 17. oktobra ove godine. Predviđen za 5....