Svake godine u aprilu trkački pokret u Srbiji doživi svoju kulminaciju startom Beogradskom maratona. Poslednjih 10 godina trčanje.rs je deo njega i svake godine, u nekom malom segmentu osetimo poboljšanje i novu dimenziju trčanja.

Ova godina nije bila izuzetak. Osvrt na 31. Beogradski maraton dajemo iz više uglova, statističkog, učesničkog i ličnog.

Ako ste bili deo atmosfere, podelite je sa nama kroz komentare!

U slovima i brojkama – prvi pad u 10 godina

Ovo je prva godina da je Beogradski maraton doživeo blagi pad u totalnom broju učesnika.

Pogledajte analizu poslednjih deset godina trajanja (ceo link ovde)

Ukoliko uporedimo totalni broj takmičara, najveći je bio 2017. sa 5737 učesnika (maraton + polumaraton + štafeta).

Ove godine trku je (nezvanično) završilo 5679 takmičara (sve tri discipline). Najveći pad vidljiv je u broju muških polumaratonaca (315), nešto manji kod muških maratonaca.

Jedine 2  kategorije koja je doživela porast su žene maratonke, i štafeta.

Kada gledamo nezvanične rezultate po prvi put smo primetili ogroman broj DNS paketa, did-not-start, znači da su ljudi uplatu izvršili ali se jednostavno nisu pojavili na startu.

Editors note: Analizirali smo preliminarne rezultate, možda se statistika u medjuvremenu malo promeni a DNS predje u finišere.

Otvaramo pitanje zašto je to tako? Da li su požurili da kupe pakete po najpovoljnijoj ceni a onda nisu stigli da se spreme? Ili su možda preprodavci prepoznali svoj interes? Nismo do kraja sigurni ali smo po prvi put primetili ovaj proces i na grupi trkačka berza.

Zanimljiva statistika koju pratimo iz godine u godinu je i odnos m/ž

Ova statistika se iz godine u godinu popravlja, ovim tempom do 2025 imaćemo 50 – 50 :)

Naravno, mnogo je izraženija u maratonu nego u polumaratonu, jer je ova inače teška discipina, tradicionalno izazovnija za dame.

Pretoplo za rekreativce

Najbržima treba čestitati, bez obzira na sve kontraverze koje viđamo po medijima, pobeda je uvek teška, jer uslovi su bili surovi, progresivno, što duže trčite, sunce vam je više smetalo.

Najbrži polumaratonci:

Muškarci 

1. Dario Ivanovski MKD 1:08:03
2. Miloš Segedi SRB 1:12:33
3. Miloš Rančić MKD 1:12:41

Žene

1. Matea Matošević CRO 1:18:47
2. Lucia Kimani BIH 1:21:04
3. Nevena Jovanović SRB 1:22:36

Najbrži maratonci

Muškarci 

1. Kristijan Stošić SRB 2:45:23
2. Miloš Dajević SRB 2:51:34
3. Nenad Milosavljević SRB 2:51:38

Žene

1. Nora Trklja SRB 3:08:46
2. Candyce Hall RSA 3:15:09
3. Biljana Bursać SRB 3:15:28

Sudeći po imenima i vremenima, Beogradski maraton postaje domaća trka, sa vremenima očekivanim za ovo vreme i temepraturu.

Kako je broj rekreativaca na trci sve veći, tako i prosečno vreme trke opada, ovo je globalno pravilo za svaku veliku trku i trebalo bi da se ukalkuliše u tjaming. Svako ko je trčao preko dva sata suočavao se sa pretoplim uslovima za ovo doba godine, jer smo praktično iz snega uleteli u leto. Vruće, Spržilo, Istopili… bile su česte opaske u našoj navijačkoj bazi u Kneza Miloša.

Postaje opravdana ideja da se trka pomeri za 9 ujutro, jer prosečne temperature za kraj aprila postaju sve više, a trkači sve sporiji. 

Detalji ove godine

Po prvi put Beogradska filharmonija podržala je događaj i sa koncertom na mostu olakšala paklene uslove koji su najviše pogodili sporije rekreativce.

Većini trkača najjači utisak bio je koncert na mostu

Pušteno je 6639 crvenih balona sa rečima „Ne dozvoli da pukne“ kao simbol broja osoba preminulih od direktnih posledica neregulisanog visokog krvnog pritiska na godišnjem nivou u Srbiji  u saradnji sa fondacijom Hemofarm.

Preko 800 trkača trčalo je za Belhospice.

100 trkača u formaciji obeležilo je stogodišnjicu proboja Solunskog fronta.

5 škola trčanja bilo je prisutno na zajedničkom nastupu Beogradskog trkačkog kluba i Trčanje.rs škole trčanja.

Videli smo veliki broj lica u kolicima, koji su ili samostalno ili uz gurače završili trku.

Majice su bile bolje nego ikad, kvalitetom i krojevima, ali dizajn nije legao svima.

Medalja je minimalnija nego ranije.

Startni paket korektan.

Okrepa na stazi nije falila, tuševi su bili highlight

Navijača ima više, primećeni privatni navijački punktovi – bravo za inicijativu!

Lične priče sa maratona:

Trčanje u formaciji – Danijela, Ivana, Aleksandra

Trčimo već 2 godine: polumaratone, trejl trke, štafete, prvi maraton pre dve nedelje (u trejl varijanti)… ali nikad do sada nismo trčali u formacijama. Iako često i na samim treninzima i na trkama trčimo u grupi od više ljudi, to nikad nisu pravilne formacije.

Sokolovi naše vojske su nam probijali put i određivali pejs. Zbog njih smo se osećali zaštićeno i kao pravi vojni stroj. Orila se pesma Tamo daleko na većim delovima staze, vladala je povremeno i vojnička atmosfera uz naredbe o održavanju formacija, skretanju, zaustavljanju cele grupe. Ta zaduženja su zapala našem dragom organizatoru Marku Marjanoviću kome i ovim putem čestitamo na ideji i uspešnom sprovođenju do samog cilja.

Solunke u akciji

Ovde godine ovaj vid trčanja je bio pravi izazov. Ne samo zbog formacija koje zahtevaju posebnu koncentraciju tokom cele trke, timski duh, praćenje ritma cele grupe, prilagođavanja trčanja.. već zbog samog povoda za ovakvu organizaciju, a to je 100 godina od proboja Solunskog fronta. Mnogi od nas su trčali u čast svojih pradeda i to sa ponosom u srcu i osmehom na licu. Bravo svim učesnicima!

Junakinje i junaci

Maja maratonka

Od 5k do 42k za 365 dana! Kada sam prošle godine istrčala svojih prvih 5k nisam ni pomislila da ću završiti sa maratonom. Jednostavno sam izašla napolje i počela da trčim onako kako mi prija i koliko mi prija.

Na prvom istrčanom polumaratonu te godine u septembru, dobila sam inspiraciju i ideju (da ne kažem da je bila opklada) za Bg maraton i od tada je sve krenulo kao na rolerkosteru.

Brc trail, ujedno moje trcanje po Voždovcu, što blata, što betona… Ne mogu da kažem da nisam verovala u sebe ali mi je ta brojka ipak bila nedostižna.

Veče pred maraton sam razmišljala o sutrašnjem danu i shvatila da sam isto tako razmišljala i prethodne godine za 5 km. Tada sam shvatila da ću uspeti, ma koliko bude teško, uspeću i jesam!

Sama trka je počela lepo i brže nego sto sam mislila jer mi je sat lagao za brzinu i nisam se pitala šta mi je ovo trebalo ni na odvajanju za polumaraton i maraton. To pitanje je stiglo nešto kasnije ali sam hvatala sebe da ja u stvari sve vreme imam osmeh na licu.

Lagala bih kada bih rekla da nije bilo teško, bilo je pretoplo, na nekim delovima i okrepe su bile retke. Kriza mi je bila oko 30og kilometra i dopustila sam sebi da prošetam, da odmorim, da se istegnem.

Posle toga sam se rastrčkarala pa sve do Brankovog jer ipak je to poveća uzbrdica za 39ti ili 40ti kilometar. I onda Narodnog fronta, Kneza Miloša i najzad cilj sa prijateljicama koje su me sačekale i ispratile do cilja…neprocenljivo!!! Devojke tu mi je bio najbolji pace :)

Deki

Evo prodje godinu dana od kako treniram trčanje u Belgrade Running klubu pa da podelim sa Vam moje iskustvo…

U poslednjih godinu dana iza mene je dosta ličnih rekorda i trka (8 polumaratona i 6 trail trka od po 20km i više) ali dva su mi za sada favoriti:

1. Prošle godine što sam “istrčao” 30. Beogradski polumaraton (2h57min) i pobedio sebe tj onog mrzovoljnog Dekija što nije hteo da ustane iz stolice i da se malo pokrene…

2. Ovogodišnji 31. Beogradski polumaraton istrčan sa ličnim rekordom od 1h45min!!!

Brz kao vetar!

Prvi put sam prošle godine izašao na start trke sa one strane ograde i sva ta pozitivna energija, atmosfera i uzbuđenje pred start trke me je oduševilo. Kako je trka odmicala moje raspoloženje je bilo sve veće i veće jer nisam očekivao toliku masu ljudi koji će navijati i aplaudirati svakom trkaču koji prođe pored njih…

Ovogodišnji Beogradski polumaraton je za sada na mene ostavio najveći utisak… Trčao sam nekoliko trka po inostranstvu za ovih godinu dana i mogu vam reći da i mi imamo čime da se ponosimo!

Sama staza našeg polumaratona je malo zahtevnija ali kada vidite toliko (mnogo više nego prošle godine) ljudi koji stoje pored staze i navijaju za vas CELOM dužinom staze to vam daje neverovatnu snagu da date svoj maksimum.

Okrepa je bilo svuda čak su na pojedinim mestima sami navijači u svojoj režiji delili vodu… Bilo je svega, vode, energetskih napitaka, voća i svega ostalog što može da zatreba na stazi.

Temperatura od skoro 25 stepeni i jeste velika za trčanje ali tu su bili i tuševi da se malo rashlade te usijane glave koje trče.

Navijačkih punktova je bilo na svakom koraku, muzika, navijanje iz svog glasa, bubnjari, filharmonina na mostu… ma ljudi fenomenalno… taj osećaj se ne može opisati rečima već se mora doživeti.

Kada vidiš koliko je ljudi izašlo na ulicu samo da bi aplaudirali i navijali za nas trkače to ti jednostavno daje potvrdu da radiš neku dobru stvar!!!

Da ne bude da nemam zamerki, mislim da bi organizatori mogli malo više kabina za wc da postave duž cele staze a ne samo na startu. Nekima je to bilo potrebnije nego flašica vode ili pola banane.

Verni navijač

Ne mogu da ne pomenem i naše BRC navijače koji su bili fantastični i baš na mestima gde su najpotrebniji… NBG navijačka baza na 17,5km-fantastični, baza u Kneza Miloša… to je tek priča za sebe… tolika masa na mestu gde je najteže napravi da tvoje umorne i teške noge postanu pero i jednostavno poletiš do cilja…

Sve u svemu, ja sam ponosan na naš Beograd i na naše navijače… Sa tačke gledišta jednog rekreativca ovogodišnji polumaraton ima ocenu 9/10 (uvek može bolje).

Do sledećeg polumaratona, veliki pozdrav od Dekija!

Kreneš na trening, a oboriš lični rekord na Beogradskom (polu)maratonu – Marina

Kada posle šest meseci gacanja po blatu, snegu, travi i, ako imaš sreće, suvoj zemlji, a sve to uzbrdo i nizbrdo, rešiš da se „spustiš sa planine“ na asfalt, desi se nešto slično kao kada Erik pojede bananu!

Da trčim 21km na Bg maratonu rešila sam noć pred isti, jer nisam uspela da nabavim bajs kojim bih pratila prijateljice koje su trčale povodom 100 godina od probijanja Solunskog fronta. Ideja je bila da umesto treninga istrčim polumaraton.

Kako već godinu dana trčim u trejl sekciji BRCa, a pre toga godinu dana u BRC školi trčanja, znala sam svoje kapacitete ili ti 21km asfalta trčim 2 sata. Međutim….

Ekipa se okupljala na BRC punktu u Tri šargarepe i ja sam naravno kasnila. Srećom, stigla sam na zajedničko zagrevanje i fotkanje sa klubom. Već je tu krenu da radi adrenalin kao da trčim prvu trku i nije pustio do samog kraja!

Sjajna stvar kod Bg maratona je što dok ga trčiš (ili na njemu navijaš), sretneš gomilu ljudi sa kojima inače ne stižeš da popiješ kafu! Imala sam utisak da je ceo grad napolju, ili trči ili navija.

Trčanje u društvu je moj fah, ono što volim i zbog čega zapravo i trčim. Ovaj put, društvo (i to sjajno) imala sam samo prvi deo staze. Od 10km ostala sam sama i gurala me je misao da me na 17km čekaju dragi ljudi na drugom BRC navijačkom punktu, strateški postavljenim tik pred ozloglašeni Brankov most.  Energetski bust je trajao taman do uzbrdice u Kneza Miloša, koja realno ima 50-ak metara, ali jednom godišnje, kada trčite bg polumaraton, magično se produži na čitav kilometar!

Prethodnih godina, ta ulica je bila jedno pusto mesto koje trkači/ce prolaze sami u agoniji. Ove godine, tu je bila prava, pravcata žurka na koju je svako mogao da svrati, dopuni baterije i preleti do vrha uzbrdice, a onda nastavi sprintom do cilja!

Nije mi teško :)

A da, kada se posle blatnjavih brda spustiš na asfalt ne postaneš Bananamen, ali oboriš lični rekord!

Da li ste trčali 31. Beogradski maraton? Kakvi su vaši utisci? Da li ćete se vratiti i sledeće godine? Šta su vam pohvale, ima li zamerki – pustite glas :) 

Osvrnuli smo se i na sve drastičnije kontraverze oko Beogradskog maratona, u posebnom tekstu, ako vas zanima ta tema, pročitajte i podelite komentar ovde. 

 

 

 

Voliš Trčanje.rs? Postani deo naše mreže i uživaj u
trkačkim pogodnostima već za 210 dinara mesečno