Pariz, grad svetlosti, mode, kulture, istorije, prestiža, otmenosti, ali svakako da vas tamo ne može ništa iznenaditi: skitnice, prosjaci, raskoš, glamur, širokogrudost, prostranstvo, arhitektura, sudar kultura, različitosti.

Ekipa Partizana- Beograd (Zoran Bursać, Edo Janjić, Kristijan Stosić, Aleksandar Neševski, Anđelko Rističević, Saša Perišić, Zdravko Mišović) se našla na kupu šampiona u polumaratonu Saint Denis-Paris,18.10.2009. Posle mnogo muka i peripetija ipak imamo snage, energije, volje i sredstava da odemo na to takmičenje, snalazili smo ko je kako mogao i znao, većina je plaćala sve iz svog džepa, ja sam imao sreće i ljude u opštini Kula koji su mi izašli u susret i platili putovanje!

pariz3

Pariz, Saint Denis polumaraton, 2008. Foto: saint-denis-marathon.com

Tradicionalna trka je pridodala i učešće 10 najboljih ekipa u Evropi, sama činjenica da je prethodnih godina bilo i 15-16 timova, dolazimo do zaključka da takmičenje lagano pada u svojoj masovnosti a u kvalitetu to nikako. Ekipa sa našeg prostora je svakako za poštovanje, ako ništa drugo – zbog onoga što su neki od njih uradili u tom svetu trčanja. Putovanje i dolazak je bio uz manje “masiranje” carinika i policije, ali ipak stižemo u Pariz gde nas ljubazni domaćini dočekuju i voze do soba gde ćemo boraviti naredna 3 dana!

Smeštaj solidan, hrana odlična, a raspoloženje i atmosfera u ekipi je uvek bila na vrhunskom nivou, uz male propuste organizatora, sve u svemu jaka trka po svim merilima! Petak i naš dolazak bio je rezervisan za odmor, a u subotu posle doručka i kratkog odmora odrađujemo lagani trening 30 minuta, plus ubrzanja, dok veče koristimo za obilazak grada.

Stiže i nedelja, 15h – start trke, odlazimo organizovano busom na start – pomoćni stadion, pored glavnog stadiona Francuske. Tu je svaka ekipa imala svoju svlačionicu koju deli s jednom od ekipa – mi smo bili sa Špancima. Start trke je 200m od pomoćnog, uz sam stadion Francuske, trči se 2 kruga. Ekipe koje su učestvovale u kupu bile su u prvom boksu- elitni takmičari, tako da smo se malo i šepurili!

Ekipa iz Srbije - Partizan, Beograd. Foto: Zdravko Mišović

Ekipa iz Srbije - Partizan, Beograd. Foto: Zdravko Mišović

Kreće start, oko 850 učesnika. Kako to uvek biva, priča je jedno a realnost drugo, povukla me masa i prvi km 3:15, znak jasan za usporavanje ili još koji km i mučenje do kraja. Svesno usporavam ritam, a telo i noge i dalje sjajno funkcionišu, 5 km za 16:46, 10km za 33:42.  Staza valovita, kratke uzbrdice, nizbrdice na podvožnjacima, oštre krivine, trčanje kroz park-makadam, po kocki, to su sve stvari koje govore da nije staza za pohvalu. Prvi znaci krize se pojavljuju posle 15 km gde i dalje imam prolaz za 1:10, a na 17 km gledam sat (3:44) i vidim da moji planovi ispod 1:12 ipak neće biti stvarnost, štoperica staje na 1:12:40 dovoljno za 28. mesto i ipak zadovoljstvo! Od deset ekipa bili smo šesti.

Vraćam se na početak priče i pobednicima, tradicija i kvalitet su na strani Portugalaca. Prvi kroz cilj prošao je Hernando Fereira iz Marathon kluba Portugal sa rezultatom 1:02:53. Drugo mesto – Helder Ornelas (Conforlimpa) 1:02:57, treći je Fernando Silva (Marathon klub Portugal) 1:02:58, četvrti Česki Kenijac 1:03:00

Utisci su divni,Pariz je priča za sebe! Puno razloga za obilazak, i istinski doživljaj u gradu svetlosti.